Спасти живот у време глади
1. Како је Јосиф мудро поступао у родним годинама и какав је био резултат?
ЧИМ је постављен за управника животних намирница, Јосиф је обишао египатску земљу. Све је добро организовао пре него што су почеле родне године. Сада је земља дала богате приносе, „пуне руке“. Јосиф је стално прикупљао животне намирнице са њива које су биле око сваког града и чувао их у дотичном граду. „Накупи Јосиф жита врло много колико је пијеска морскога, тако да га преста мјерити, јер му не бјеше броја“ (1. Мојсијева 41:46—49).
2. Кроз коју личну жртву је људима било могуће да добију храну?
2 Седам родних година је истекло и глад је започела као што је Јехова предсказао — глад, која није владала само у Египту него „по свијем земљама“. Када је гладни народ Египта почео Фараону да виче за хлеб, овај је рекао: „Идите к Јосифу, па што вам он каже оно чините.„ Јосиф је продавао жито Египћанима док су имали новаца. Онда је узео њихову стоку у откуп. На крају је народ дошао Јосифу и рекао: „Купи нас и њиве наше за хлеб, да с њивама својм будемо робови Фараону.„ Тако је Јосиф купио сву земљу Египћана за Фараона (1. Мојсијева 41:53—57; 47:13—20).
Припрема за духовну исхрану
3. Ко би према Исусовом пророчанству бринуо за храну у право време?
3 За Египћане је жито које је Јосиф делио значило живот. Исто тако права духовна храна је животно важна за јачање хришћана који су се преко већег Јосифа, Исуса Христа предали Јехови и постали његови робови. Исус је за време своје земаљске службе унапред предсказао да ће његови помазани следбеници носити одговорност за дељење ових залиха хране. Поставио је питање: „Ко је, у ствари, верни и разборити роб, којег је господар његов поставио над служинчади својом да би им дао храну на време? Срећан је онај роб кога господар, кад дође, нађе да чини тако“ (Матеј 24:45, 46, НС).
4. Како данашња припрема класе ,,роба“ одговара ономе што је организовано у Јосифовим данима?
4 Верни остатак ове класе „разборитог роба“ предузима све што је у сагласности са Светим писмом, бринући како за Јеховине крштене сведоке тако и за заинтересоване људе из света да добију животно спасавајућу духовну храну“. „Роб“ сматра ову одговорност као свету дужност и преузео ју је као свету службу за Јехову. Осим тога организовао је скупштине и снабдева их са библијском литературом у таквој количини да располажу са довољно „семена“ Царства да га у јавности на њима додељеним њивама посеју. То одговара ономе што је Јосиф предузео у своје време тиме да је преместио народ у градове и снабдео их са храном и то не само за одржавање живота него и за сејање за каснију жетву (1. Мојсијева 47:21—25; Марко 4:14, 20; Матеј 28:19, 20).
5. а) Којим потребама Божјег домаћинства ,,роб“ поклања посебну пажњу у критичном времену? б) Како се „обиље“ за које се у 1986. години у духовном погледу побринуо може упоредити са резервама Јосифовог времена?
5 Чак ако је дело проповедања у јавности забрањено и Јеховини сведоци прогоњени, „верни роб“ сматра снабдевање са духовном храном као свету одговорност (Дела апостолска 5:29, 41, 42; 14:19—22). У катастрофама као што су олује, поплаве и земљотреси, „роб“ се брине да буду задовољене како физичке тако и духовне потребе Божјег домаћинства. Штавише сведоци, који су се налазили у концентрационим логорима били су редовно снабдевени са литературом. Државне границе такође не могу спречити да духовну храну добију они којима је потребна. То захтева храброст, веру у Јехову а често и знатну досетљивост да се не прекине са снабдевањем. „Роб“ је само у 1986. години произвео „обиље“ од 43 958 303 Библија и увезаних књига као и 550 216 455 часописа — заиста велика количина, као песка у мору!
Освета, казна или милосрђе
6, 7. а) Како је глад учинила да је десет Јосифове полубраће пало пред њим на колена? б) У ком погледу је сада и сам Јосиф испробан?
6 Најзад је глад прешла и на хананску земљу. Јаков је послао десет Јосифове полубраће у Египат да купе жита. Али Венијамина, Јосифовог јединог брата није послао с њима плашећи се како је рекао „да га не би задесило какво зло“. Пошто је Јосиф био надлежан за продавање жита, његова браћа су дошла код њега и пала на колена пред њим. Нису препознали свог брата а Јосиф је знао ко су они били (1. Мојсијева 42:1—7).
7 Сада се Јосиф сетио онога што је о њима сањао. Али шта је требао да ради? Да ли да им се освети? Да ли да им опрости све што је доживео ради њих с обзиром на њихову велику невољу? Како је са болном тугом коју су нанели свом оцу? Треба ли се она заборавити? Како су његова браћа мислила сада о великој неправедности коју су учинили? У овој ствари је Јосиф исто био искушан. Да ли ће његов начин поступања одговарати ставу који ће већи Јосиф, Исус Христ касније обелоданити? Како се његов став испољио, описује се у 1. Петровој 2:22, 23 као што стоји: „Који гријеха не учини, нити се нађе превара у устима његовијем. Који не псова кад га псоваше; не пријети кад страда; него се ослањаше на онога који право суди.“
8. Од чега се Јосиф дао водити и шта се тиме у односу на Исуса и његове ученике предочава?
8 Пошто је Јосиф у току догађаја могао спознати Божју руку, савесно је пазио на Божје законе и темељна начела. Исус је исто тако стално жудио да чини вољу његовог оца док је сваком који је веровао у њега стављао вечни живот у изглед (Јован 6:37—40). Његови помазани ученици такође удовољавају својој светој одговорности да као „посланици место Христа“ „кажу народу све речи о овом животу“ (2. Коринћанима 5:20; Дела апостолска 5:20).
9, 10. а) Како је Јосиф поступио и зашто? б) Како је Јосифова саосећајност упоредива са Исусовом саосећајношћу?
9 Јосиф се није одмах открио својој браћи. Уместо тога оштро је говорио с њима преко тумача рекавши: „Ви сте уходе!“ Пошто су споменули једног млађег брата, Јосиф је од њих затражио да докажу истинитост својих речи тиме да су тог брата довели у Египат. Јосиф је чуо како су покајнички један другом казали да овај преокрет догађаја мора бити освета зато што су њега, Јосифа продали у ропство. Окренувши се од њих Јосиф је плакао. Па ипак завезао је Симеуна да остане као талац тако дуго док поново не дођу и са Венијамином (1. Мојсијева 42:9—24).
10 Јосиф се није осветио за њему нанету неправду. Хтео је установити да ли је њихово кајање било истинито и од срца, тако да би им могао указати милосрђе (Малахија 3:7; Јаков 4:8). Пун саосећајности, упоредиве са Исусовом саосећајношћу, Јосиф није само њихове вреће напунио житом него им је и њихов новац вратио, сваком у његову врећу. Осим тога снабдео их је храном за пут (1. Мојсијева 42:25—35; упореди Матеј 11:28—30).
11. а) На шта је Јаков био приморан након неког времена и зашто је најзад пристао на то? б) Како се и нама обећава Божја љубав у Римљанима 8:32 и у 1. Јовановој 4:10?
11 Напокон су све појели што су купили. Јаков је молио девет синова да се врате у Египат и да опет купе храну. Пре тога је у вези Ванијамина рекао: „Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он остао сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили бисте ме стара с тугом у гроб.“ Ипак након много наговарања и кад је Јуда лично преузео одговорност за Венијамина, колебајући се одобрио је да поведу дечака (1. Мојсијева 42:36 до 43:14).
12, 13. а) Кроз коју пробу је Јосиф хтео сазнати како су његова браћа била у срцу настројена? б) Зашто га је резултат овластио да укаже милосрђе?
12 Када је Јосиф видео да је Венијамин дошао са браћом, позвао их је у своју кућу где је припремио гозбу. Побринуо се је да Венијаминова порција буде пет пута већа него од других. Онда је своју браћу ставио на последњу пробу. Опет је свакоме у врећу вратио његов новац а у грло Венијаминове вреће наредио је да се стави његова сребрна чаша. После њиховог одласка, за њима је послао човека што је управљао његовом кућом који их је оптужио за крађу и претресао њихове вреће. Кад је чаша пронађена у Венијаминовој врећи, браћа су раздерала своје хаљине. Тада су сви враћени и изведени пред Јосифа. Јуда је узбуђеним речима молио за милосрђе и понудио се да буде роб уместо Венијамина да би се дечак могао вратити своме оцу (1. Мојсијева 43:15 до 44:34)
13 Јосиф је сада био уверен да су се његова браћа у срцу променила и своје осећаје није могао више прикривати. Пошто је све остале послао напоље рекао је: „Ја сам Јосиф, ваш брат; онај кога сте продали у Египат. Али се немојте узнемиравати и прекоравати што сте ме овамо продали; јер Бог је онај који ме пред вама послао да вас одржи у животу . . . да вам се сачува остатак на земљи те да вам живот спаси великим избављењем.“ Онда је позвао своју браћу: „Журите се к моме оцу те му реците: ... сиђи к мени без оклевања. Настанићеш се у крају Гошену... Ондје ћу се за те бринути, јер ће глад потрајати још пет година. Тако нећеш оскудевати ни ти, ни твоја обитељ, нити ико твој“ (1. Мојсијева 45:4—15, СТ).
14. Коју је радосну вест примио Јаков?
14 Кад је Фараон чуо за вест о Јосифовој браћи, упутио је Јосифа да пошаље египатска кола по свог оца и сву његову породицу те их доведе у Египат да им да најбољи комад земље. Када је Јаков чуо шта се све догодило, његов дух је оживео па је повикао: „Доста ми је кад је још жив син мој Јосиф; идем да га видим докле нијесам умро!“ (1. Мојсијева 45:16—28).
Велика количина духовне хране
15. Од кога очекујемо духовну храну данас и под којим условом нам је осигурана обилност?
15 Шта то све значи за нас данас? Будући да смо стално свесни наших духовних потреба, обраћамо се ономе који је много већи од љубазног Фараона у Јосифово време, наиме сувереном Господу Јехови. Он се брине у данашњим туробним данима овог света, који у односу на библијске истине гладује, не само за храном него и за вођством и управљањем. Ми се напрежемо за интересе његовог Царства и доносимо такорећи цео десетак у његову ризницу. Како је великодушно отворио „уставе небеске“ и излива благослов „да вам буде доста“! (Малахија 3:10).
16. а) Само где се данас може наћи животно—спасавајућа „храна“? б) Како је сејање „жита“ проширено за гладно човечанство?
16 На десној Јеховиној страни налази се његов управитељ животних намирница, на престолу уздигнути цар, прослављени Исус Христ (Дела апостолска 2:34—36). У то време људи су морали да се продају као робови да би остали на животу а данас морају сви који имају жељу да живе да дођу к Исусу, да постану његови ученици и да се предају Богу (Лука 9:23, 24). Као што је Јаков упутио своје синове да иду Јосифу и набаве храну, тако Јехова води људе који се кају свом вољеном Сину, Исусу Христу (Јован 6:44, 48—51). Исус скупља своје следбенике у, са градовима упоредиве скупштине — данас широм света 52 000 бројно јаких — где са обиљем духовне хране бивају нахрањени и још додато „жито“ примају као „семе“ за сејање на њиви (1. Мојсијева 47:23, 24; Матеј 13:4—9, 18—23). Ови Јеховини сведоци су вољни радници. Све више њих се добровољно ставља на располагање за пуновременску пионирску службу. У једном једином месецу прошле године учествовало је 595 896, највиши број, у овом предносном делу. То износи просечно више од 11 пионира по скупштини!
17. Које пророчанство у извесном погледу личи извештају о уједињењу десет полубраће са Јосифом?
17 Значајно је да су се свих десет Јосифове полубраће који су се сада кајали за њихов ранији став и начин поступања у Египту са њим ујединили. Заједно са Содомом Египат симболично представља свет у којем је Исус прибијен на стуб (Откривење 11:8). То нас подсећа на пророчанство из Захарије 8:20—23, које достиже врхунац у опису од „десет људи“ који кажу: „Идемо с вама“, што значи са Јеховиним помазаним народом од којега још један остатак служи на Земљи.
18. Којој околности у ново време је једнака Венијамину посебно указана милост?
18 Али шта се може казати за Венијамина јединог Јосифовог брата чије тешко рађање је Рахиљу, Јаковљеву вољену жену, коштало живота? Венијамин је од Јосифа био посебно повлашћен. Будући да су обојица од исте мајке без сумње су се боље слагали. Вероватно је из тог разлога Венијамин добио петоструку порцију када су свих 12 браће у Јосифовој кући на гозби били опет уједињени. Не представља ли Венијамин врло добро остатак помазаних сведока у данашње време од којих су већина који данас живе скупљени од 1919. на страни Господа? Ова класа „Венијамина“ је заиста примила посебну „порцију“ од Јехове, о чему његов дух сведочи њиховом духу (Римљанима 8:16). Чланови ове класе су такође у односу на њихову беспрекорност испитани, док су им Господње „овце“ извршиле одређене службе (Матеј 25:34—40).
19. Каква се паралела може осмотрити између пресељења Израелових укућана у земљу Гесемску и скупљања Божјег народа у данашње време?
19 Када се Фараон побринуо да Јаков и његови укућани дођу у Египат, број мушких „душа“ износио је 70, што је интересантно да је то мултипликанд од 7 тако и од 10. Оба ова броја употребљавају се симболично у Светом писму и то „7“ за небеску и „10“ за земаљску потпуност (Откривење 1:4, 12, 16; 2:10; 17:12). Ово догађање налази паралелу у данашње време, где смемо рачунати са тим да Јехова доводи сваког појединог члана његове породице од сведока у његову „земљу“ — у духовни рај, којем се сада радујемо (Упореди Ефесцима 1:10). „Јехова познаје оне који су његови“ и пушта их већ сада да се населе „на најбољем месту ове земље“, која одговара земљи Гесемској, ондашњем подручју Фараонове владавине (1. Мојсијева 47:5, 6; 2. Тимотеју 2:19).
20. Зашто би се требало радовати упркос данашње духовне глади?
20 У Јосифовим данима гладне године су следиле родне године. Данас оне иду паралелно. Насупрот духовне глади која влада ван Јеховине земље милости, има на месту Јеховиног обожавања обиље духовне хране (Исаија 25:6—9; Откривење 7:16, 17). Да, док хришћанство погађа глад за слушањем Јеховине речи, као што је Амос прорекао, Јеховина реч излази из небеског Јерусалима. Како ли нас то радује! (Амос 8:11; Исаија 2:2, 3; 65:17, 18).
21. а) Коју велику предност имамо данас? б) За шта би требали бити захвални и како можемо изразити нашу захвалност?
21 Под вођством већег Јосифа, Исуса Христа, имамо данас велику предност да смо сакупљени у са градовима упоредиве скупштине. Тамо се можемо наслађивати изобиљем садржајне духовне хране и такође семе истине посејати, те проширити добру вест о обилној духовној храни. То чинимо на корист свима онима који испуњавају постављене услове од Јехове, сувереног владара и који на љубазан начин прихватају од њега учињене припреме. Како ли можемо бити захвални нашем Богу за дар његовог Сина, већег Јосифа, који служи као мудри управитељ духовне хране! Он је од Јехове опуномоћен да у данашње време духовне глади буде спаситељ живота. Нека би свако од нас по његовом примеру и под његовим вођством са ревношћу Богу приносио свету службу!
Спознајеш ли паралелу?
◻ Како Јосиф као управитељ животних намирница личи на Исуса?
◻ Шта се у Јосифовој драми може упоредити са постојањем Божјег слуге кроз предање?
◻ Коју су особину показали Јосиф и Исус као пример за нас?
◻ Какво примерно дељење хране постоји данас као и у Јосифово време?
◻ На шта нас треба навести осматрање ове драме?
[Слика на 13. страни]
Као 70 душа Јаковљевих укућана, долази и потпуни број Јеховиних „оваца“ у добру „земљу“ — у духовни рај, којем се сада радујемо
[Слика на 14. страни]
Нововременска класа „Венијамина“ је од Христа посебно повлашћена, тиме што обилно добија „храну у право време“