Јехова — Бог који открива тајне

„Има на небу Бог који открива тајне“ (ДАНИЛО 2:28).

1, 2. (а) Како се Јехова разликује од свог великог Противника? (б) Како људи одражавају ту разлику?

ЈЕХОВА, врховни Бог свемира пун љубави, један једини Створитељ, јесте Бог мудрости и правде. Он нема потребе да скрива свој идентитет, дела, нити намере. Открива се у своје време и према свом нахођењу. На тај начин се разликује од свог Противника, Сотоне Ђавола, који покушава да сакрије свој прави идентитет и намере.

² Баш као што су Јехова и Сотона супротности, такав је случај и с њиховим обожаваоцима. Они који следе Сотонино вођство обележени су дволичношћу и преваром. Покушавају да се представе у добром светлу, док чине дела која припадају тами. Коринтским хришћанима је било речено да се не изненаде овом чињеницом. „Такви људи, то су лажни апостоли, преварни посланици, који се претварају у апостоле Христове. И није ни чудо, јер се и сам сотона претвори у анђела светлости“ (2. Коринћанима 11:13, 14). С друге стране, хришћани гледају на Христа као свог Вођу. Док је био на земљи, он је савршено одражавао личност свог Оца, Јехове Бога (Јеврејима 1:1-3). Отуда, тиме што следе Христа, хришћани опонашају Јехову, Бога истине, искрености и светлости. Ни они немају потребе да скривају свој идентитет, своја дела, нити своје намере (Ефесцима 4:1719; 5:1, 2).

 3. Како можемо оповрћи оптужбу да су људи који постају Јеховини сведоци присиљени да се придруже некој „тајној секти“?

³ У време за које он зна да је најбоље, Јехова обелодањује детаље о својим намерама и о будућности која је људима раније била непозната. У том смислу он је Бог који открива тајне. Стога су људи који желе да му служе позвани — да, подстакнути — да сазнају те откривене информације. Једна анкета из 1994. године међу више од 145 000 Сведока у једној европској земљи, открила је да је свако од њих, у просеку, три године лично истраживао учења Јеховиних сведока пре него што је одлучио да постане Сведок. Они су донели одлуку у складу са својом властитом слободном вољом, без присиле. И даље имају слободу воље и деловања. На пример, зато што се више нису слагали с високим моралним мерилима за хришћане, неки су касније одлучили да више не желе да буду Сведоци. Међутим, интересантно је да су током последњих пет година, многи од тих бивших Сведока предузели кораке да се наново друже са Сведоцима и да постану активни.

 4. Шта не треба да узнемирава верне хришћане, и зашто?

⁴ Наравно, не враћају се сви бивши Сведоци, а међу њима су и неки који су некада имали одговоран положај унутар хришћанске скупштине. То не треба да нас изненади, јер је чак и Исуса оставио један од његових најблискијих следбеника, апостол Јуда (Матеј 26:14-16, 20-25). Али, да ли је то разлог да будемо узнемирени због самог хришћанства? Да ли то поништава успех с којим Јеховини сведоци обављају своју образовну активност? Нипошто, као што ни издајнички поступак Јуде Искариотског није умртвио Божје намере.

Свемоћан а ипак пун љубави

 5. Како знамо да Јехова и Исус воле људе, и како су они показали ту љубав?

⁵ Јехова је Бог љубави. Он брине за људе (1. Јованова 4:7-11). Упркос свом узвишеном положају, он ужива у томе да му људи буду пријатељи. О једном његовом древном слуги читамо: „Аврам верова Богу, и то му се прими у правду, и пријатељ Божји назва се“ (Јаков 2:23; 2. Летописа 20:7; Исаија 41:8). Као што људски пријатељи причају једни другима поверљиве ствари, то јест тајне, тако и Јехова ради са својим пријатељима. У том погледу Исус је опонашао свог Оца, јер је био пријатељ својим ученицима и причао им је тајне. „Више вас не називам слугама“, рекао им је, „јер слуга не зна шта ради господар његов, него вас назвах пријатељима, јер сам вам објавио све што сам од Оца свога чуо“ (Јован 15:15). Поверљиве информације, то јест „тајне“, које знају Јехова, његов Син и њихови пријатељи, уједињују их у нераскидиву везу љубави и оданости (Колошанима 3:14).

 6. Зашто Јехова није имао потребе да скрива своје намере?

⁶ Значење имена Јехова, „Он проузрокује да постаје“, указује на његову способност да постане шта год је потребно да би остварио своју намеру. За разлику од људи, Јехова нема потребе да скрива своје намере из страха да би га други могли омести у спровођењу тих намера. Он напросто не може подбацити, стога у својој Речи, Библији, отворено открива велики део онога што намерава да уради. Он обећава: „Реч која из уста мојих излази: не враћа ми се она празна а да није вољу моју извршила, и намеру моју испунила“ (Исаија 55:11).

 7. (а) Шта је Јехова прорекао у Едену, и како је Сотона доказао да је Бог истинит? (б) Како се начело из 2. Коринћанима 13:8 увек показује истинитим?

⁷ Убрзо после побуне у Едену, Јехова је у кратким цртама открио коначни исход текућег спора између њега и његовог Противника, Сотоне. Божје обећано Семе биће болно, али не и трајно, згажено, док ће Сотона коначно претрпети погубно гажење (Постање 3:15). Године 33. н. е., Ђаво је у ствари згазио Семе, Христа Исуса, проузроковавши његову смрт. Сотона је на тај начин испунио Писмо и истовремено доказао да је Јехова Бог истине, премда Сотона то сигурно није намеравао. Његова мржња према истини и праведности, као и његов понос, непокајнички став, навели су га да уради баш оно што је Бог прорекао да ће урадити. Да, за све противнике истине, чак и за самог Сотону, показује се истинитим следеће начело: „Ништа не можемо против истине, него за истину“ (2. Коринћанима 13:8).

 8, 9. (а) Шта Сотона зна, али да ли то сазнање угрожава испуњење Јеховиних намера? (б) Које јасно упозорење игноришу Јеховини противници, и зашто?

⁸ Откад је Божје Краљевство било невидљиво успостављено 1914. године, примењује се Откривење 12:12: „Веселите се за то небеса и ви који живите на њима! Тешко земљи и мору! Јер ђаво сиђе к вама пун срдње велике, знајући да је кратко време његово.“ Ипак, да ли Сотона мења свој пут зато што зна да је његово време кратко? То би било признање са Сотонине стране да је Јехова Бог истине и да је као Врховни Владар једино он достојан обожавања. Међутим, Ђаво није вољан да призна пораз, чак и ако све то зна.

⁹ Јехова отворено открива шта ће се десити кад Христ дође да изврши пресуду над Сотониним светским системом (Матеј 24:29-31; 25:31-46). У том погледу његова Реч објављује у вези са светским владарима: „Кад реку људи: ’Мир и безбедност!‘, онда ће изненада напасти на њих погибао, као болови порођаја на трудну жену“ (1. Солуњанима 5:3). Они који следе Сотонино вођство игноришу ово јасно упозорење. Они су заслепљени због свог злог срца, и то их спречава да се покају за свој зао пут и да промене своје планове и стратегију којима покушавају да осујете Јеховине намере.

10. (а) До које се мере 1. Солуњанима 5:3 можда испунила, али како Јеховин народ треба да реагује? (б) Зашто људи без вере могу у будућности бити још смелији у противљењу Божјем народу?

¹⁰ Нарочито од 1986, када су Уједињене нације прогласиле Међународну годину мира, у свету се много причало о миру и безбедности. Предузети су конкретни кораци у настојању да се обезбеди светски мир, очигледно са извесном мером успеха. Да ли је то потпуно испуњење тог пророчанства, или можемо очекивати неку врсту будуће изненадне објаве? Јехова ће разјаснити ту ствар у своје право време. У међувремену, останимо духовно будни, „чекајући и желећи да буде што скорије појављење Божјег дана“ (2. Петрова 3:12). Док време и даље пролази уз још више говора о миру и безбедности, неки појединци који знају за ово упозорење, али који одлучују да га игноришу, могу постати још пркоснији у претпоставкама да Јехова неће, или не може, испунити своју реч. (Упореди с Проповедником 8:11-13; 2. Петрова 3:3, 4.) Али прави хришћани знају да ће Јехова остварити своју намеру!

Исправно поштовање према заступништвима која Јехова користи

11. Шта су Данило и Јосиф сазнали о Јехови?

¹¹ Када је краљ Навуходоносор, владар неовавилонског царства, имао један узнемиравајући сан ког се није могао сетити, тражио је помоћ. Његови свештеници, мађионичари и врачари, нису могли ни да му кажу шта је сањао нити да објасне шта то значи. Међутим, Божји слуга Данило могао је то да уради, премда је спремно признао да откривање сна и његовог значења није било резултат његове властите мудрости. Данило је рекао: „Има на небу Бог који открива тајне, и који је дао познати краљу Навуходоносору оно што ће бити у току времена“ (Данило 2:1-30). Неколико векова пре тога, Јосиф, још један Божји пророк, на сличан начин је доживео да Јехова открива тајне (Постање 40:8-22; Амос 3:7, 8).

12, 13. (а) Ко је био Божји највећи пророк, и зашто тако одговараш? (б) Ко су они који данас служе као ’настојници тајни Божјих‘, и како треба да гледамо на њих?

¹² Јеховин највећи пророк који је служио на земљи био је Исус (Дела апостолска 3:19-24). Павле је објаснио: „Пошто је негде више пута и на разне начине говорио оцевима нашим преко пророка, проговори нама Бог ових последњих дана преко Сина, кога постави за наследника свих ствари, преко кога је и векове створио“ (Јеврејима 1:1, 2).

¹³ Јехова је говорио раним хришћанима посредством свог Сина, Исуса, који им је обзнанио божанске тајне. Исус им је рекао: „Вама [је] дано да познате тајне краљевства Божјега“ (Лука 8:10). Павле је касније говорио о помазаним хришћанима као о ’слугама Христовим и настојницима тајни Божјих‘ (1. Коринћанима 4:1). Данас помазани хришћани и даље служе као такви, сачињавајући класу верног и разборитог роба која преко свог Водећег тела обезбеђује духовну храну у право време (Матеј 24:45-47, NW). Ако веома поштујемо Божје надахнуте пророке из прошлих дана, а нарочито Божјег Сина, зар не би требало да поштујемо и људско заступништво које Јехова данас користи да би, на тако чудесан начин, открио библијске информације које су неопходне његовом народу у овим критичним временима? (2. Тимотеју 3:1-5, 13)

Отвореност или тајновитост?

14. Када хришћани извршавају активности у тајности, и чији пример тиме следе?

¹⁴ Да ли Јеховина отвореност у откривању ствари значи да хришћани треба увек и под свим околностима да открију све што знају? Па, хришћани следе Исусов савет који је упутио својим апостолима да буду ’опрезни као змије а ипак безазлени као голубови‘ (Матеј 10:16, NW). Ако им се каже да не могу обожавати Бога као што им налаже њихова савест, хришћани ће и даље ’слушати Бога‘, јер схватају да ни једно људско заступништво нема права да ограничи обожавање Јехове (Дела апостолска 5:29). Сам Исус је показао исправност тога. Читамо: „После тога обилажаше Исус Галилеју, јер по Јудеји није хтео да иде, јер Јудеји гледаху да му смрт спремају. Близу беше Јудејски празник Сеница. Рече њима [својој телесној браћи која нису веровала] Исус: ... Изиђите ви на овај празник; ја нећу ићи, јер се моје време није још навршило. Рекавши им то оста у Галилеји. Пошто браћа његова изиђоше на празник, изиђе и он сам, не јавно, него као тајно“ (Јован 7:1, 2, 6, 8-10).

Рећи или не рећи?

15. Како је Јосиф показао да је чување тајне понекад ствар која се ради из љубави?

¹⁵ У неким случајевима, држање неке ствари у тајности није само мудро већ и пуно љубави. На пример, како је Јосиф, Исусов поочим, реаговао када је сазнао да је његова вереница, Марија, трудна? Читамо: „Јосиф, муж њезин, који је био праведник, не хотећи је разгласити, намисли да је тајно напусти“ (Матеј 1:18, 19, курзив наш). Колико би само било нељубазно да је изложи јавном подсмеху!

16. Коју одговорност имају старешине, као и сви други чланови скупштине, што се тиче поверљивих ствари?

¹⁶ Поверљиве ствари које би могле узроковати невољу или бол, не треба откривати неовлашћеним људима. Хришћанске старешине имају то на уму када морају пружити лични савет или утеху сухришћанима или када их можда чак морају дисциплиновати због озбиљног грешења против Јехове. Неопходно је водити те ствари на библијски начин; откривање поверљивих детаља онима који нису у то укључени није неопходно и безосећајно је. Сигурно, чланови хришћанске скупштине неће покушавати да измаме поверљиве информације од старешина, него ће поштовати одговорност старешина да поверљиве ствари држе у тајности. Пословице 25:9 запажају: „Брани парбу своју од ближњега свога, али немој другог да откриваш тајне.“

17. Зашто хришћани у већини случајева поверљиве ствари држе у тајности, али зашто то не раде увек?

¹⁷ Ово начело се такође показује истинитим унутар породичног круга или међу блиским пријатељима. Преко је потребно сачувати поверљивост извесних ствари да би се избегли неспоразуми и затегнути односи. „Кишу носи ветар са севера, а потајни језик узрујано лице“ (Пословице 25:23). Наравно, лојалност Јехови и његовим праведним начелима, као и љубав према појединцима који греше, повремено може захтевати да чак и поверљиве ствари кажемо родитељима, хришћанским старешинама или другим овлашћеним особама.a Али у већини случајева, хришћани држе личне тајне других у поверењу, чувајући их као своје властите.

18. Које три хришћанске особине нам могу помоћи да одредимо шта треба а шта не треба да кажемо?

¹⁸ У сажетку, хришћанин опонаша Јехову тиме што извесне ствари држи у поверљивости када је то неопходно, откривајући их само када је прикладно. Приликом одлучивања шта треба а шта не треба да каже, вођен је понизношћу, вером и љубављу. Понизност га спречава да преувеличава своју важност, покушавајући да импресионира друге било тиме што им прича све што зна, или тако што их мори тајнама које не може рећи. Вера у Јеховину Реч и хришћанску скупштину мотивише га да проповеда божански обезбеђене библијске информације, док пази да избегава да прича оно што би у почетку могло увредити друге. Да, љубав га мотивише да отворено прича о ономе што велича Бога и што људи треба да знају да би добили живот. С друге стране, поверљиве приватне ствари чува, схватајући да би у већини случајева откривање истих указало на недостатак љубави.

19. Који начин поступања помаже да се препознају прави хришћани, и до чега то доводи?

¹⁹ Овај уравнотежени приступ помаже да се идентификују прави хришћани. Они не крију Божји идентитет иза маске анонимности или иза мистериозне, необјашњиве доктрине о Тројству. Непознати богови су обележје криве религије, а не праве. (Види Дела апостолска 17:22, 23.) Јеховини помазани Сведоци уистину цене предност што су ’настојници тајна Божјих‘. Отвореним откривањем тих тајни другима, они помажу особама искрена срца да траже Јеховино пријатељство (1. Коринћанима 4:1; 14:22-25; Захарија 8:23; Малахија 3:18).

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Зашто Јехова нема потребе да скрива своје намере?

◻ Коме Јехова открива своје тајне?

◻ Коју одговорност имају хришћани што се тиче поверљивих ствари?

◻ Које ће три особине помоћи хришћанима да знају шта да кажу а шта да не кажу?

[Слике на 8. и 9. страни]

Јехова открива тајне посредством своје Речи