Важност званичног договора

 5. Како Аврамово искуство везано уз куповину земље приказује вредност званичног уговора?

⁵ Да би се спречили неспоразуми у пословним аранжманима, размотримо како је Аврам поступио када је купио комад земље. Он „измери Ефрону новац који рече пред синовима Хетовим; четири стотине сребрних сикли, којим су плаћали трговци. И тако је било потврђено да је Ефронова њива у Макпели . . . постала Аврамово власништво наочи свих синова Хетових, мећу свима који су улазили на врата његовог града“ (НС). То није био приватан договор између два човека. Био је то званичан уговор, потврђен пред сведоцима. Тако није могло бити неспоразума око тога шта је било купљено и колико је плаћено за то (1. Мојсијева 23:2—4, 14—18).

 6. Како могу хришћани званично да уговоре важне пословне трансакције?

⁶ Исто би било разумно да и хришћани званично уговоре важне трансакције. Када трансакција укључује куповину неког предмета, уговарачи треба писмено да утврде предмет продаје, цену, начин плаћања, рок и начин испоруке као и друге договорене услове. Када је посреди нека услуга, странке треба писмено да утврде који посао треба да се уради, када мора да се заврши, колико треба да се плати као и друге услове. На таквом уговору треба да буду датум и потписи. Обе странке треба да имају копију уговора. Такав писмени уговор је, пре свега, неопходан у пословном партнерству. Он помаже обема странкама да јасно разумеју своје пословне односе и доприноси томе да се понашају у складу са Исусовим саветом: „Нека реч ваша буде да, да — не, не“ (Матеј 5:37, НС). У компликованијим стварима, препоручује се, да се потражи стручна помоћ при склапању писменог уговора.

[Слика на 16. страни]

Рад за подмирење основних животних потреба је био од другоразредног значаја за Павла, Акилу и Прискилу