16. библијска књига — Немија

Писац: Немија

Место писања: Јерусалим

Писање завршено: након 443. пре н. е.

Обухваћено раздобље: од 456. до 443. пре н. е. и након тога

 1. На ком положају је био Немија и шта му је било најважније?

НЕМИЈА, чије име значи „Јах теши“, био је јудејски слуга персијског краља Артаксеркса (Дугоруког). Био је краљев пехарник. То је била врло пожељна служба и особа на таквом положају је уживала велико поверење и част јер је имала приступ краљу у тренуцима када је он био расположен и спреман да искаже милост. Међутим, Немија је био један од оних верних изгнаника којима је Јерусалим био важнији од било које личне „радости“ (Пс. 137:5, 6). Немији није било стало до положаја нити материјалног богатства, него до тога да се обнови обожавање Јехове.

 2. Које је стање ражалостило Немију и шта је ускоро требало да се догоди?

² Године 456. пре н. е. јудејски ’остатак који се из заробљеништва‘ вратио у Јерусалим није напредовао ни у чему. Био је у жалосном стању (Нем. 1:3). Градске зидине су биле у рушевинама, а противници којима су Јудејци били окружени стално су им се ругали. Немија је био жалостан због тога. Међутим, Јехова је сматрао да је дошло време да се нешто уради с јерусалимским зидинама. Без обзира на непријатеље, Јерусалим и његове одбрамбене зидине морали су бити саграђени јер је њихова обнова служила као временски оријентир који је потребан да би се разумело пророчанство о доласку Месије које је Јехова дао Данилу (Дан. 9:24-27). Зато је Јехова управљао догађајима, користећи при том верног и ревног Немију како би извршио своју вољу.

 3. (а) Шта доказује да је Немија писац ове књиге и како је књига добила име Немија? (б) Који временски размак дели ову књигу од Јездрине и које раздобље обухвата Немијина књига?

³ Нема сумње у то да је Немија написао књигу која носи његово име. То јасно доказује почетна изјава: „Речи Немије, Ахалијиног сина“, као и чињеница да је књига написана у првом лицу (Нем. 1:1). Првобитно су Јездрина и Немијина књига биле једна књига која се звала Јездра. Јевреји су је касније поделили на Прву и Другу Јездрину, а након тога је Друга Јездрина добила име Немија. Догађаји описани на почетку Немијине књиге одиграли су се дванаест година након догађаја којима се завршава Јездрина књига, тако да Немијина књига обухвата раздобље од краја 456. пре н. е. до 443. пре н. е. и након те године (1:1; 5:14; 13:6).

 4. Како се Немијина књига слаже са осталим делом Божје Речи?

⁴ Немијина књига је у складу са осталим делом надахнуте Божје Речи, којој с правом припада. Она много пута указује на Закон и спомиње теме као што су склапање бракова с туђинцима (П. зак. 7:3; Нем. 10:30), зајмови (Лев. 25:35-38; П. зак. 15:7-11; Нем. 5:2-11) и Празник сеница (П. зак. 31:10-13; Нем. 8:14-18). Осим тога, она бележи почетак испуњења Даниловог пророчанства да ће Јерусалим бити обновљен, али уз противљење и „у тешко време“ (Дан. 9:25).

 5. (а) Који докази указују на то да је Артаксеркс дошао на престо 475. пре н. е.? (б) Која се година сматра двадесетом годином његовог владања? (в) Како су Немијина и Лукина књига повезане са испуњењем Даниловог пророчанства о Месији?

⁵ Шта рећи о 455. пре н. е. када је Немија отпутовао у Јерусалим како би обновио градске зидине? Поуздани историјски докази из грчких, персијских и вавилонских извора указују да је Артаксеркс дошао на престо 475. пре н. е., тако да је његова прва година владања била 474. пре н. е.a Према томе, двадесета година његовог владања била би 455. пре н. е. Немија 2:1-8 каже да је у пролеће те године, у јеврејском месецу нисану, краљев пехарник Немија добио одобрење од краља да обнови и поново сагради Јерусалим, градске зидине и градска врата. Данилово пророчанство каже да ће проћи 69 годишњих недеља, то јест 483 године, „од часа кад изађе реч да се Јерусалим обнови и поново сагради па до Месије, Вође“. То пророчанство се на изванредан начин испунило када је Исус био помазан 29. н. е., на шта указује и световна и библијска историјаb (Дан. 9:24-27; Лука 3:1-3, 23). Немијина и Лукина књига се изванредно уклапају у Данилово пророчанство, показујући тиме да права пророчанства потичу од Јехове Бога и да их он испуњава. Немијина књига је заиста део надахнуте Божје Речи.

САДРЖАЈ НЕМИЈИНЕ КЊИГЕ

 6. (а) Које су вести навеле Немију да се моли Јехови и шта му је краљ одобрио? (б) Како су Јудејци реаговали на Немијин план?

⁶ Немија одлази у Јерусалим (1:1–2:20). Немију је силно узнемирило оно што је чуо од Ананија, који се вратио из Јерусалима у Сусан доносећи лоше вести о тешком стању тамошњих Јудејаца и о разрушеним градским зидинама и вратима. Немија је постио и молио се Јехови, ’Богу небеском, Богу великом, који улива страх, који се држи савеза и показује милост онима који га воле и који се држе његових заповести‘ (1:5). Признао је Израелове грехе и молио Јехову да се због свог имена сети свог народа, као што је обећао Мојсију (П. зак. 30:1-10). Када је краљ упитао Немију зашто је тужан, Немија му је испричао у каквом се стању налази Јерусалим и замолио га да га пусти да оде у Јерусалим и обнови град и градске зидине. Краљ му је то одобрио, па је он одмах кренуо за Јерусалим. Након што је ноћу прегледао градске зидине како би установио колики их посао очекује, изнео је свој план Јудејцима, наглашавајући да све то води Божја рука. Они су на то рекли: „Устанимо и градимо зидине“ (Нем. 2:18). Када су Самарићани и други суседни народи чули да су започети радови, почели су да се ругају Јудејцима и да их исмевају.

 7. Како су текли радови и која је ситуација захтевала да се посао другачије организује?

⁷ Зидине су обновљене (3:1–6:19). Радови на зидинама започели су трећег дана петог месеца, а у њима су учествовали и свештеници, и кнезови, и обичан народ. Градска врата и зидине између њих брзо су поправљени. Али, Санавалат Ороњанин се ругао: „Шта то раде ти јадни Јудејци... Хоће ли све за један дан завршити?“ На то му се и Товија Амонац придружио у ругању: „Да се лисица залети срушила би њихове камене зидине“ (4:2, 3). Када су зидине биле довршене до пола висине, удружени непријатељи су се разгневили и договорили да дођу и нападну Јерусалим. Међутим, Немија је подстакао Јудејце да мисле на „Јехову, великог Бога који улива страх“ и да се боре за своје породице и домове (4:14). Прилагодили су начин рада напетој ситуацији — неки су чували стражу с копљем у руци, док су други радили с мачем припасаним уз бок.

 8. Како је Немија решио проблеме између самих Јудејаца?

⁸ Међутим, и међу самим Јудејцима је било проблема. Неки су изнуђивали камате од своје браће, што се косило с Јеховиним законом (Изл. 22:25). Немија је то исправио саветујући их да се чувају материјализма, и људи су били спремни да поступе у складу с тим. Током свих дванаест година колико је био намесник, од 455. пре н. е. до 443. пре н. е., Немија никада није захтевао да му народ даје храну, иако је као намесник имао право на то, јер је народ већ био доста оптерећен.

 9. (а) Како се Немија одупро подмуклим методама којима су непријатељи покушавали да зауставе градњу? (б) За колико дана су биле завршене зидине?

⁹ Непријатељи су затим покушали да подмуклијим методама зауставе градњу. Позвали су Немију да дође на договор, али је он одговорио да нема времена јер је у великом послу. Санавалат је тада оптужио Немију да спрема побуну и да жели да прогласи себе за краља у Јуди. Потајно је унајмио неког Јудејца да уплаши Немију и наведе га да се сакрије у храм, што не би било у складу са законом. Немија није дозволио да га застраше, него је смирено и послушно наставио да извршава задатак који је добио од Бога. Зидине су биле завршене „за педесет и два дана“ (Нем. 6:15).

10. (а) Где је народ живео и какав је попис Немија начинио? (б) Какав је скуп био сазван и какав је био програм првог дана?

¹⁰ Поучавање народа (7:1–12:26). У граду је живело мало људи и куће још нису биле саграђене јер је већина Израелаца живела изван града на земљи коју су наследили према племенској припадности. Бог је подстакао Немију да окупи великаше и сав народ како би их уписао у родословне књиге. При том се служио родословљем оних који су се већ раније вратили из Вавилона. Био је сазван осмодневни скуп на тргу пред Воденим вратима. Јездра је започео програм стојећи на дрвеном постољу. Благословио је Јехову, а затим је од сванућа до поднева читао из књиге Мојсијевог закона. Помагали су му и други Левити, који су тумачили народу Закон и „читали наглас из књиге, из закона истинитог Бога, тумачећи га и разлажући његов смисао. Тако су објашњавали прочитано“ (8:8). Немија је подстакао народ да слави и весели се и да схвати снагу ових речи: „Радост Јеховина ваша [је] тврђава“ (8:10).

11. Какав састанак је одржан другог дана и како се народ веселио?

¹¹ Другог дана скупа поглавари народа су одржали посебан састанак с Јездром како би боље разумели Закон. Сазнали су да је управо седмог месеца требало славити Празник сеница, па су одмах организовали посао како би се направиле сенице за тај празник Јехови. Седам дана су боравили у сеницама и слушали Закон који се сваки дан наглас читао, и „весеље је било веома велико“. Осмог дана су одржали свечани збор, „као што је било прописано“ (Нем. 8:17, 18; Лев. 23:33-36).

12. (а) Какав скуп је одржан нешто касније истог месеца и о чему се говорило на њему? (б) Која је изјава усвојена? (в) Како су Јудејци почели да насељавају Јерусалим?

¹² Двадесет и четвртог дана истог месеца Израелови синови су се поново сакупили и одвојили се од свих туђинаца. Слушали су посебно читање Закона, а затим се група Левита осврнула на то како се Бог бринуо за Израел, тако да су сви могли испитати шта им је у срцу. Главна мисао на том скупу била је: „Устаните, благосиљајте Јехову, свог Бога, одувек и заувек. Нека је благословљено твоје славно име које је узвишено изнад сваког благослова и сваке хвале“ (Нем. 9:5). Признали су грехе својих праочева и понизно су молили за Јеховин благослов. Направили су то у облику писмене изјаве коју су оверили печатом представника народа. Сви су се сложили да неће склапати бракове с припадницима других народа, да ће држати сабат и да ће давати прилоге за службу у храму и за оне који врше ту службу. Жребом је била изабрана свака десета особа да се трајно насели у Јерусалиму, унутар градских зидина.

13. Како је текла свечаност одржана поводом подизања зидина и шта је уследило након тога?

¹³ Свечаност поводом подизања зидина (12: 27–13:3). Свечаност одржана поводом изградње нових зидина била је прилика за песму и весеље. Тада је одржан још један скуп. Немија је организовао да два велика певачка збора и поворке ходају по зидинама у супротном смеру, да би се на крају сусрели код Јеховиног дома како би тамо принели жртве. Било је организовано скупљање материјалних прилога за издржавање свештеника и Левита који су служили у храму. Приликом следећег читања светих списа Израелци су сазнали да Амонци и Моавци не смеју бити примљени у израелски збор, па су почели да одвајају све туђинце од Израела.

14. Опиши грехе које је народ чинио током Немијиног одсуствовања и мере које је Немија предузео како би их искоренио.

¹⁴ Уклањање нечистоће (13:4-31). Након што је неко време провео у Вавилону, Немија је по повратку у Јерусалим открио да су се међу Јудејце увукли неки нови греси. Како су се ствари брзо промениле! Првосвештеник Елијасив је чак у храмском дворишту припремио трпезарију за Амонца Товију, једног од Божјих непријатеља. Немија је одмах реаговао. Избацио је Товијин намештај и очистио све друге трпезарије. Сазнао је и да Левити више нису добијали прилоге, па су одлазили из Јерусалима како би зарађивали за живот. У граду је цветала трговина. Народ није држао сабат. Зато им је Немија рекао: „Ви још више распирујете жестоки гнев на Израел скрнавећи сабат“ (13:18). Затворио је градска врата на сабат како трговци не би улазили у град и заповедио им је да се држе даље од градских зидина. Али, Јудејци су чинили нешто још горе, иако су чврсто обећали да то више неће поновити. Наиме, у град су поново довели туђинке, паганке. Деца из тих бракова чак нису знала јудејски. Немија их је подсетио да је и Соломон згрешио због туђинки. Немија је због тог греха отерао унука првосвештеника Елијасива.c Затим је одредио задужења свештеницима и посао Левитима.

15. За шта се Немија понизно молио?

¹⁵ Немија је завршио своју књигу једноставном и понизном молбом: „Сети ме се, Боже мој, по добру“ (13:31).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

16. У чему је Немија одличан пример свима који желе да служе правом Богу?

¹⁶ Немијина оданост Богу треба да буде подстрек свима који желе да служе правом Богу. Он је напустио угледан положај како би био скроман надгледник међу Јеховиним народом. Чак није хтео да прима материјалне прилоге на које је имао право и отворено је осудио материјализам као замку. Подстицао је цео народ да ревно служи Јехови и заступа праву религију (5:14, 15; 13:10-13). Немија нам је пружио одличан пример јер је био несебичан, разборит, предузимљив и неустрашиво је заступао правду упркос опасности (4:14, 19, 20; 6:3, 15). Имао је исправан страх пред Богом и желео је да ојача веру својих суверника (13:14; 8:9). Енергично је примењивао Јеховин закон, нарочито када се радило о светој служби Богу и отклањању страних утицаја, као што су били бракови с паганима (13:8, 23-29).

17. Зашто је Немија добар пример у познавању Божјег закона и у његовој примени?

¹⁷ У целој књизи јасно се види да је Немија добро познавао Јеховин закон и да га је примењивао. Молио је Јехову за благослов због његовог обећања записаног у Поновљеним законима 30:1-4 и био је уверен да ће Јехова верно поступати с њим (Нем. 1:8, 9). Организовао је бројне скупове, пре свега да би упознао Јудејце са оним што је било раније написано. Немија и Јездра су читали Закон, марљиво тумачећи народу Божју Реч и у потпуности је примењујући (8:8, 13-16; 13:1-3).

18. Које поуке из Немијиног примера могу извући сви надгледници?

¹⁸ Немија се у потпуности ослањао на Јехову и понизно му се молио. То би требало да нас подстакне да се и ми у молитви ослањамо на Бога. Присетимо се како су његове молитве величале Бога, како је у њима признао грехе свог народа и молио се да се посвети Јеховино име (1:4-11; 4:14; 6:14; 13:14, 29, 31). Тај ревни надгледник био је покретачка снага међу Божјим народом. То се може видети по спремности Јудејаца да следе његово мудро вођство и по радости коју су осећали док су заједно с њим извршавали Божју вољу. Он је стварно био пример вредан опонашања! Међутим, када нису имали мудрог надгледника, међу њих су се брзо увукли материјализам, поквареност и нескривено отпадништво. То би требало да подстакне све данашње надгледнике Божјег народа да буду предузимљиви, опрезни и ревни док помажу својој хришћанској браћи, и да разборито и одлучно предводе у светој служби Јехови.

19. (а) Како је Немија користио Божју Реч да ојача поверење у обећања о Краљевству? (б) На шта нада у долазак Краљевства подстиче данашње Божје слуге?

¹⁹ Немија се потпуно ослањао на Божју Реч. Ревно је поучавао народ Божјој Речи, али ју је користио и да би утврдио право наследства према родословним пописима и организовао службу свештеника и Левита међу Божјим обновљеним народом (Нем. 1:8; 11:1–12:26; И. Нав. 14:1–21:45). Све то сигурно је било велико охрабрење за јудејски остатак. Ојачало је њихово поверење у величанствена обећања о Потомку која су била дата у прошлости и о већој обнови која ће уследити у његовом Краљевству. Нада у обнову која ће уследити под влашћу Краљевства подстиче Божје слуге да се храбро боре за Краљевство и да марљиво подупиру чисто обожавање широм света.

[Фусноте]