Празничне прекретнице у историји Израела

„Три пута у години ће свако мушко између вас приказати се пред Господа, Бога свога, на месту које избере... али нико да не дође празан пред Господа“ (ПОНОВЉЕНИ ЗАКОНИ 16:16).

 1. Шта се може рећи о празничним приликама у библијска времена?

ШТА ти пада на памет кад размишљаш о неком празнику? Неки празници у древна времена били су обележени неумереношћу и неморалом. Исто је и с неким данашњим празницима. Али празници који су изложени у Божјем закону датом Израелу били су другачији. Премда су то биле радосне прилике, они су могли да се опишу и као „свети сабори“ (Левитска 23:2).

 2. (а) Шта се од израелских мушкараца захтевало да раде три пута годишње? (б) Шта је „празник“ у смислу у ком је та реч употребљена у Поновљеним законима 16:16?

² Верни Израелци — често у пратњи својих породица — налазили су окрепљујуће задовољство у путовањима за Јерусалим, ’место које је Јехова изабрао‘, и великодушно су давали прилоге за три велика празника (Поновљени закони 16:16). Књига Old Testament Word Studies дефинише хебрејску реч преведену „празник“ у Поновљеним законима 16:16 као „догађај велике радости... на ком су неки знаменити примери Божје наклоности прослављани уз жртвовање и славље“.a

Вредност великих празника

 3. На какве благослове три годишња празника подсећају?

³ Пошто је њихово друштво било земљорадничко, Израелци су зависили од Божјег благослова у облику кише. Три велика празника у Мојсијевом закону подударала су се са жетвом јечма у рано пролеће, жетвом пшенице у касно пролеће и осталим жетвама у касну јесен. То су биле прилике за велико радовање и захвалност Ономе који покреће кишни циклус и Творцу плодне земље. Али ти празници су укључивали много више (Поновљени закони 11:11-14).

 4. Који историјски догађај је био прослављан првим празником?

⁴ Први празник се одржавао првога месеца древног библијског календара, од 15. до 21. нисана, што одговара крају нашег марта или почетку априла. Звао се Празник бесквасних хлебова, и пошто је следио одмах после Пасхе 14. нисана, такође је називан ’празник Пасхе‘ (Лука 2:41; Левитска 23:5, 6). Овај празник је подсећао Израел на његово ослобођење од потлачености у Египту, па је бесквасни хлеб назван „хлеб невоље“ (Поновљени закони 16:3). Он их је подсећао да им је бег из Египта био тако ужурбан да није било времена да се тесту дода квасац и да се сачека да оно надође (Излазак 12:34). Током тог празника у израелском дому није смео да се нађе никакав хлеб с квасцем. Смрћу је требало казнити сваког слављеника, укључујући и страног становника, који би јео хлеб с квасцем (Излазак 12:19).

 5. На коју је предност можда подсећао други празник, и ко је требао да буде укључен у радовање?

⁵ Други празник се одржавао седам недеља (49 дана) после 16. нисана, и падао је на 6. дан трећег месеца, сивана, што одговара крају нашег маја (Левитска 23:15, 16). Био је назван Празник недеља (у Исусово време звао се и Пентекост, што на грчком значи „педесети“), и одржавао се приближно у исто доба године када су Израелци ушли у савез Закона на гори Синај (Излазак 19:1, 2). Током тог празника, верни Израелци су могли медитирати о својој предности што су издвојени као Божја света нација. То што су били Божји посебан народ захтевало је послушност Божјем Закону, као што је заповест да се покаже љубазна брига према онима у неповољном положају како би и они могли да се радују празнику (Левитска 23:22; Поновљени закони 16:10-12).

 6. На које искуство је трећи празник подсећао Божји народ?

⁶ Последњи од три велика годишња празника био је назван Празник сакупљања, или Празник сеница. Он се одржавао од 15. до 21. дана седмог месеца, тишрија, то јест етанима, што одговара почетку нашег октобра (Левитска 23:34). Током тог времена, Божји народ је живео ван својих кућа или на крововима у привременим склоништима (сеницама) направљеним од грања и лишћа дрвећа. То их је подсећало на њихово 40-годишње путовање од Египта до Обећане земље, када је та нација морала да научи да се ослања на Бога за своје свакодневне потребе (Левитска 23:42, 43; Поновљени закони 8:15, 16).

 7. Како ми извлачимо користи од осматрања празничних прослава у древном Израелу?

⁷ Осмотримо неке празнике који су се показали као прекретнице у историји Божјег древног народа. То треба да охрабри и нас данас, будући да смо и ми позвани да се редовно састајемо сваке седмице и три пута годишње на већим скуповима и конгресима (Јеврејима 10:24, 25).

У време давидовских краљева

 8. (а) Која је историјска прослава била одржана у време краља Соломона? (б) Ком се величанственом врхунцу антитипног Празника сеница можемо унапред радовати?

⁸ Једна историјска прослава у време Празника сеница одиграла се током напредне владавине краља Соломона, Давидовог сина. „Велико мноштво народа“ сакупило се из свих крајева Обећане земље за Празник сеница и посвећење храма (2. Летописа 7:8). Кад је празник био завршен, краљ Соломон је распустио слављенике, који „благословише краља и отидоше к шаторима својим радосни и весела срца, за све добро што учини Господ Давиду, слузи своме, и Израиљу народу своме“ (1. Краљевима 8:66). То је заиста била празнична прекретница. Данас, Божје слуге се унапред радују величанственом врхунцу антитипног Празника сеница на крају Хиљадугодишње владавине Већег Соломона, Исуса Христа (Откривење 20:3, 7-10, 14, 15). У то време, људи који живе по свим крајевима земље, укључујући и ускрснуле и преживеле из Армагедона, биће уједињени у радосном обожавању Јехове Бога (Захарија 14:16).

 9-11. (а) Шта је водило до празничне прекретнице у данима краља Језекије? (б) Какав пример су поставили многи из северног десетоплеменског краљевства, и на шта нас данас то подсећа?

⁹ Следећи истакнути празник о коме се извештава у Библији дошао је после владавине злог краља Ахаза, који је затворио храм и одвео краљевство Јуде у отпадништво. Ахазов наследник је био добри краљ Језекија. Прве године своје владавине, са 25 година, Језекија је започео велики програм обнове и реформе. Одмах је отворио храм и побринуо се за његову поправку. Затим је краљ разаслао писма Израелцима који живе у непријатељском десетоплеменском краљевству Израела на северу, позивајући их да дођу и прославе Пасху и Празник бесквасних хлебова. Дошли су многи, упркос исмејавању својих ближњих (2. Летописа 30:1, 10, 11, 18).

¹⁰ Да ли је тај празник био успешан? Библија извештава: „Тако синови Израиљеви који беху у Јерусалиму празноваше празник бесквасних хлебова седам дана у великом весељу; и сваки дан Левити и свештеници хваљаху Господа уз инструменте“ (2. Летописа 30:21). Какав су диван пример ти Израелци поставили за Божји народ данас, од којих многи подносе противљење и преваљују дуг пут да би присуствовали конгресима!

¹¹ На пример, осмотримо три Обласна конгреса „Оданост Богу“, одржана у Пољској 1989. Међу 166 518 присутних биле су велике групе из бившег Совјетског Савеза и других источноевропских земаља у којима је дело Јеховиних сведока у то време било под забраном. „За неке који су присуствовали тим конгресима“, извештава књига Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom,b „било је то први пут да су на неком већем скупу који има више од 15 или 20 припадника Јеховиног народа. Њихова срца су се преливала цењењем док су посматрали десетине хиљада на стадионима, прикључивали им се у молитви и здруживали своје гласове у песмама хвале Јехови“ (страна 279, енгл.).

12. Шта је водило до празничне прекретнице у владавини краља Јосије?

¹² После Језекијине смрти, Јудејци су поново упали у криво обожавање под краљевима Манасијом и Амоном. Затим је дошла владавина још једног доброг краља, младог Јосије, који је деловао храбро у обнављању правог обожавања. Када је имао 25 година, Јосија је наредио да се храм поправи (2. Летописа 34:8). Док је вршена поправка, у храму је пронађен Закон који је писао Мојсије. Краљ Јосија је био дубоко дирнут оним што је прочитао у Божјем Закону и уредио је да се он прочита свему народу (2. Летописа 34:14, 30). Затим, према ономе што је било написано, организовао је прославу Пасхе. Краљ је такође поставио добар пример тиме што је великодушно прилагао за ту прилику. Као резултат тога, Библија извештава: „Ни једна Пасха не би празнована тако у Израиљу од времена Самуила пророка“ (2. Летописа 35:7, 17, 18).

13. На шта празничне прославе Језекије и Јосије подсећају нас данас?

¹³ Реформе Језекије и Јосије паралела су чудесној обнови правог обожавања, која се одиграла међу правим хришћанима од устоличења Исуса Христа 1914. Као што је нарочито био случај с Јосијиним реформама, ова савремена обнова заснивала се на ономе што је написано у Божјој Речи. И, у паралели с данима Језекије и Јосије, савремена обнова је обележена скуповима и конгресима на којима се истичу узбудљива објашњења библијских пророчанстава и правовремене примене библијских начела. Оно што доприноси радости тих поучних прилика јесте велики број оних који се крштавају. Попут покајничких Израелаца у данима Језекије и Јосије, новокрштени окрећу леђа злим поступцима хришћанског света и остатку Сотониног света. Године 1997, у знак свог предања светом Богу, Јехови, крстило се више од 375 000 — просечно више од 1 000 дневно.

После изгнанства

14. Шта је водило до празничне прекретнице 537. пре н. е.?

¹⁴ После Јосијине смрти, нација се поново окренула деградирајућем кривом обожавању. Коначно, године 607. пре н. е., Јехова је казнио свој народ тиме што је довео вавилонске војске на Јерусалим. Град и његов храм су били уништени, а земља опустошена. Уследило је 70 година јеврејског ропства у Вавилону. Затим је Бог поново оживео покајнички јеврејски остатак, који се вратио у Обећану земљу да обнови право обожавање. Они су стигли у разрушени град Јерусалим седмог месеца године 537. пре н. е. Прво што су урадили било је постављање једног олтара за приношење редовних свакодневних жртава, као што је прописано у савезу Закона. То је било баш на време за још једну историјску прославу. „Они празноваше празник сеница, како је писано“ (Јездра 3:1-4).

15. Који је посао лежао пред обновљеним остатком 537. пре н. е., и како је паралелна ситуација постојала 1919?

¹⁵ Пред тим изгнаницима који су се вратили лежао је велики посао — поновна изградња Божјег храма и Јерусалима с његовим зидовима. Било је много противљења од стране љубоморних суседа. Кад се храм градио, био је то „дан малих почетака“ (Захарија 4:10). Та ситуација је била паралела ситуацији верних помазаних хришћана 1919. Те значајне године, они су били ослобођени духовног робовања Вавилону великом, светском царству криве религије. Бројали су само неколико хиљада и суочавали се с непријатељским светом. Да ли ће Божји непријатељи моћи да зауставе напредовање правог обожавања? Одговор на то питање доводи нам у мисли последње две празничне прославе забележене у Хебрејским списима.

16. Шта је било значајно у вези с празником 515. пре н. е.?

¹⁶ Храм је коначно био поново изграђен месеца адара 515. пре н. е., баш на време за нисански пролећни празник. Библија извештава: „Они празноваше у весељу седам дана празник бесквасних хлебова, јер их Господ беше развеселио, обративши срце краља Асирскога к њима да их подржи при раду дома Бога, Бога Израиљева“ (Јездра 6:22).

17, 18. (а) До које празничне прекретнице се дошло 455. пре н. е.? (б) Како смо ми у једној сличној ситуацији данас?

¹⁷ Шездесет година касније, 455. пре н. е., дошло се до једне друге прекретнице. Празник сеница те године означио је завршетак поновне изградње јерусалимских зидова. Библија извештава: „Сав збор оних који се беху повратили из ропства начини сенице и боравише под тим сеницама. Од времена Исуса, сина Навинова, до тог дана синови Израиљеви не беху то тако учинили. И весеље би врло велико“ (Немија 8:17).

¹⁸ Каква изванредна обнова Божјег правог обожавања упркос оштром противљењу! Слична ситуација је и данас. Упркос таласима прогонства и противљења, величанствено дело проповедања добре вести о Божјем Краљевству допире до крајева земље, и Божје поруке осуде оглашавају се надалеко и нашироко (Матеј 24:14). Приближава се коначно печаћење преосталих од 144 000 помазаника. Преко пет милиона њихових другова, ’других оваца‘, сакупљено је из свих нација у „једно стадо“ с помазаним остатком (Јован 10:16; Откривење 7:3, 9, 10). Какво дивно испуњење пророчанске слике Празника сеница! И то величанствено дело сакупљања наставиће се у новом свету када ће милијарде ускрснулих бити позване да се придруже слављењу антитипног Празника сеница (Захарија 14:16-19).

У првом веку н. е.

19. По чему је Празник сеница 32. н. е. био истакнут?

¹⁹ Међу најистакнутијим празничним прославама записаним у Библији биле су несумњиво оне којима је присуствовао Син Божји, Исус Христ. На пример, осмотримо Исусово присуствовање Празнику сеница (или, табернакла) године 32. н. е. Он је ту прилику искористио да поучава важним истинама и подупро је своје учење тиме што је цитирао из Хебрејских списа (Јован 7:2, 14, 37-39). Једно редовно обележје тог празника био је обичај осветљавања с четири велика свећњака у једном унутрашњем дворишту храма. То је доприносило уживању у храмским активностима које су трајале до касно у ноћ. Изгледа да је Исус алудирао на та велика светла када је рекао: „Ја сам светлост света; ко за мном иде, неће ходити по тами, него ће имати светлост живота“ (Јован 8:12).

20. Зашто је Пасха 33. н. е. била истакнута?

²⁰ Затим је дошла Пасха и Празник бесквасних хлебова значајне 33. н. е. На тај дан Пасхе, Исус је био погубљен од стране својих непријатеља и постао је антитипно пасхално јагње, које је умрло да би ’однело грех света‘ (Јован 1:29; 1. Коринћанима 5:7). Три дана касније, 16. нисана, Бог је ускрснуо Исуса у бесмртном духовном телу. То се подударило с приношењем првина јечмене жетве како је прописано Законом. Тако је ускрснули Господ Исус Христ постао „првенац од оних који умреше“ (1. Коринћанима 15:20).

21. Шта се десило на Педесетницу 33. н. е.?

²¹ Један заиста истакнут празник био је Педесетница 33. н. е. Тог дана су многи Јевреји и прозелити били окупљени у Јерусалиму, укључујући и око 120 Исусових ученика. Док је празник одмицао, ускрснути Господ Исус Христ излио је Божји свети дух на 120 ученика (Дела апостолска 1:15; 2:1-4, 33). Тиме су они били помазани и постали су Божја нова изабрана нација преко новог савеза који је посредовао Исус Христ. Током тог празника, јеврејски првосвештеник би приносио Богу два хлеба с квасцем направљена од првина пшеничне жетве (Левитска 23:15-17). Ти хлебови с квасцем представљају 144 000 несавршених људи које је Исус ’купио Богу‘ да служе као ’краљевство и свештеници и они ће краљевати на земљи‘ (Откривење 5:9, 10; 14:1, 3). Чињеница да ови небески владари потичу из две гране грешног човечанства, Јевреја и пагана, могла би такође бити приказана с два хлеба с квасцем.

22. (а) Зашто хришћани не славе празнике савеза Закона? (б) Шта ћемо осмотрити у следећем чланку?

²² Када је нови савез почео да делује на Педесетницу 33. н. е., то је значило да је стари савез Закона престао да има вредност у Божјим очима (2. Коринћанима 3:14; Јеврејима 9:15; 10:16). То не значи да су помазани хришћани без закона. Они долазе под божански закон који је научавао Исус Христ и који је написан на њиховим срцима (Галатима 6:2). Према томе, хришћани не славе та три годишња празника, будући да су они део старог савеза Закона (Колошанима 2:16, 17). Па ипак, можемо много да научимо из става претхришћанских Божјих слугу према њиховим празницима и другим састанцима за обожавање. У нашем следећем чланку, осмотрићемо примере који ће све нас несумњиво мотивисати да ценимо потребу да редовно присуствујемо хришћанским скуповима.

[Фусноте]

Питања за понављање

◻ Којој сврси су служила Израелова три велика празника?

◻ Шта је карактерисало празнике Језекијиних и Јосијиних дана?

◻ Каква прекретница је била слављена 455. пре н. е., и зашто је то охрабрујуће за нас?

◻ Шта је било значајно у вези с Пасхом и Педесетницом 33. н. е.?

[Оквир на 12. страни]

Поука из празника за нас данас

Сви који би желели да трајно извуку користи из Исусове жртве која окајава грехе морају живети у складу с оним што је представљено Празником бесквасних хлебова. Овај антитипни празник је радосно славље помазаних хришћана због њиховог избављења из овог злог света и ослобођења од осуде греха посредством Исусове откупнине (Галатима 1:4; Колошанима 1:13, 14). Дословни празник је трајао седам дана — а тај број се у Библији користи за симболизовање духовне потпуности. Антитипни празник траје тачно толико колико и помазана хришћанска скупштина на земљи и мора се славити с ’чистотом и истином‘. То значи да се стално чувамо фигуративног квасца. Квасац се у Библији користи да прикаже покварена учења, лицемерје и злоћу. Прави обожаваоци Јехове морају показати мржњу према таквом квасцу, не допуштајући му да им исквари сопствени живот и не допуштајући му да поквари чистоћу хришћанске скупштине (1. Коринћанима 5:6-8; Матеј 16:6, 12).

[Слика на 9. страни]

Сноп жетве новог јечма био је приношен сваке године 16. нисана, што је дан када је Исус ускрснут

[Слика на 10. страни]

Исус је можда алудирао на празник светлости када је себе назвао ’светлом света‘