Да ли цениш живот исто колико и Бог?

1, 2. (а) Који смо драгоцени дар добили од Бога? (б) Зашто је данас изузетно важно имати способност расуђивања на темељу библијских начела?

НАШ небески Отац нам је дао непроцењив дар — живот који имамо као разумом обдарена бића која могу да одражавају његове особине (Постанак 1:27). Захваљујући томе, можемо да размишљамо о библијским начелима. Примењивањем тих начела постајемо духовно зрели људи, који воле Јехову и којима је „моћ запажања искуством увежбана за разликовање добра од зла“ (Јеврејима 5:14).

² У данашње време је постало изузетно важно имати способност расуђивања на темељу библијских начела, јер је свет постао толико компликован да је просто немогуће законима обухватити све ситуације које би се у животу могле појавити. Добар пример тога су одлуке које се тичу лечења, нарочито када је реч о крвним дериватима и процедурама које подразумевају коришћење крви. То је једно важно подручје које занима све који желе да буду послушни Јехови. Па ипак, ако разумемо одговарајућа библијска начела, моћи ћемо да донесемо мудре одлуке које неће узнемиравати нашу савест и које ће нам помоћи да се одржимо у Божјој љубави (Пословице 2:6-11). Осврнимо се на нека од тих начела.

3, 4. Када се у Светом писму први пут спомиње светост крви и на темељу којих начела се може закључити да је крв света?

³ Убрзо након што је Каин убио Авеља, Јехова је открио људима колико су живот и крв повезани, као и да су свети. Бог је рекао Каину: „Слушај! Крв твог брата виче к мени са земље“ (Постанак 4:10). С Јеховиног становишта, Авељева крв је представљала његов живот који је био насилно прекинут. Зато се може рећи да је Авељева крв вапила Богу за осветом (Јеврејима 12:24).

⁴ После Потопа у Нојево доба, Бог је људима дозволио да једу животињско месо, али не и крв. Он је рекао: „Само не смете јести месо с његовом душом, то јест с његовом крвљу. А и вашу ћу крв, ваше душе, тражити“ (Постанак 9:4, 5). Ова заповест се односи на све Нојеве потомке све до нашег доба. Она је потврдила оно што се могло закључити на основу речи које је Бог упутио Каину, наиме да крв свих створења представља њихову душу, то јест њихов живот. Она такође несумњиво доказује да ће Јехова, Извор живота, позвати на одговорност све људе који не поштују живот и крв (Псалам 36:9).

5, 6. Како се из Мојсијевог закона види да је крв света и драгоцена? (Видети и оквир „Поштовати живот животиња“.)

⁵ Ове две непобитне чињенице биле су очигледне у Мојсијевом закону. У Левитској 17:10, 11 пише следеће: „Ако би неко [...] јео било какву крв, ја ћу окренути своје лице против душе која буде јела крв и истребићу је из њеног народа. Јер душа тела је у крви и ја сам вам је одредио за олтар да се врши очишћење ваших душа, зато што је крв та која врши очишћење јер је душа у њој.“a (Видети оквир „Како крв може очистити грехе“.)

⁶ Уколико се крв заклане животиње није користила за олтар, требало је да се пролије на земљу. Тако се на симболичан начин живот враћао Ономе коме и припада (Поновљени закони 12:16; Језекиљ 18:4). Међутим, вредно је запазити да Израелци нису морали да иду у крајности покушавајући да уклоне сваки траг крви из животињског меса. Под условом да је животиња била прописно заклана и да је из ње истекла крв, Израелац је смео да једе то месо чисте савести јер је показао поштовање према Ономе који даје живот.

 7. Како је Давид показао поштовање према светости крви?

⁷ Давид, ’човек по [Божјем] срцу‘, разумео је која начела стоје иза Божјег закона о крви (Дела апостолска 13:22). Када је једном приликом био веома жедан, тројица његових ратника су се пробила до непријатељског логора, захватила воду из једног бунара и донела му да пије. Како је Давид реаговао на то? Рекао је: „Зар да пијем крв ових људи који су своју душу изложили опасности?“ Он је сматрао да ако би пио ту воду то би било исто као да пије крв тих људи. Зато ју је „пролио пред Јеховом“ иако је био жедан (2. Самуилова 23:15-17).

8, 9. Да ли се Божје гледиште о животу и крви променило када је основана хришћанска скупштина? Објасни.

⁸ Отприлике 2 400 година после онога што је рекао Ноју и око 1 500 година након што је успостављен савез на темељу Закона, Јехова је надахнуо водеће тело хришћанске скупштине у првом веку да напише следеће: „Свети дух и ми одлучили смо да не стављамо никакво додатно бреме на вас, осим овога што је потребно: уздржавати се од онога што је жртвовано идолима, од крви, од удављенога и од блуда“ (Дела апостолска 15:28, 29).

⁹ Водеће тело у првом веку је очигледно разумело да је крв света и да се употреба крви у погрешне сврхе изједначава са гресима као што су идолопоклонство или полни неморал. Прави хришћани данас имају исти такав став. Осим тога, пошто се у животу воде библијским начелима, а не детаљним правилима, у стању су да што се тиче употребе крви доносе одлуке којима ће угодити Јехови.

10, 11. (а) Како Јеховини сведоци гледају на трансфузију целе крви и њених главних компоненти? (б) На којим подручјима што се тиче крви хришћани могу имати другачија мишљења?

¹⁰ Јеховини сведоци схватају да ’уздржавати се од крви‘ значи да не прихватају трансфузију крви, да не дају крв нити да своју крв складиште да би је касније примили као трансфузију. Из поштовања према Божјем закону они не прихватају ни четири главне компоненте крви: еритроците, леукоците, тромбоците и плазму.

¹¹ Данас се главне компоненте крви могу разложити на мање фракције које се користе на различите начине. Може ли један Јеховин сведок прихватити такве фракције? Да ли сматра да су оне исто што и крв? Свако мора сам за себе формирати мишљење о томе. Исто важи и за медицинске поступке као што су хемодијализа, хемодилуција и спасавање крви, што подразумева коришћење сопствене крви под условом да није била ускладиштена. (Видети додатак, тему „Фракције крви и хируршки поступци“.)

12. Како треба да гледамо на питања савести и како да их решавамо?

¹² Да ли су те одлуке личне природе неважне Јехови? Наравно да нису, јер му је веома битно како размишљамо и какви су наши мотиви. (Прочитати Пословице 17:3; 24:12.) Зато након што смо путем молитве тражили од Јехове вођство и добро истражили о каквом се медицинском деривату или поступку ради, треба да урадимо оно што нам налаже савест коју смо обликовали на темељу Библије (Римљанима 14:2, 22, 23). Наравно, не треба да се водимо савешћу других нити да питамо шта би они урадили да су на нашем месту. При доношењу таквих одлука сваки хришћанин мора да ’носи свој терет‘b (Галатима 6:5; Римљанима 14:12; видети и оквир „Да ли крв сматрам светом?“).

13. Шта Јеховини закони и начела откривају о њему? Објасни.

¹³ Закони и начела које налазимо у Библији откривају да је Јехова и мудар законодавац и брижан Отац који заиста брине о добробити своје деце (Псалам 19:7-11). Премда заповест да се ’уздржавамо од крви‘ није дата као здравствена мера, она нас штити од компликација које су повезане с трансфузијом крви (Дела апостолска 15:20). У ствари, многи здравствени радници сматрају да је бескрвна хирургија „највиши стандард“, то јест најквалитетнија савремена метода лечења. Правим хришћанима је то само доказ Јеховине неизмерне мудрости и очинске љубави. (Прочитати Исаију 55:9; Јован 14:21, 23.)

14, 15. (а) У којим се законима види колико је Бог волео свој народ? (б) Како можеш применити начела на којима се заснивају прописи о безбедности који се налазе у Мојсијевом закону?

¹⁴ Колико је Бог био заинтересован за добробит свог народа у древном Израелу види се у многим законима које им је дао. На пример, Израелци су морали да имају ограду на равном крову своје куће да не би дошло до неке несреће, будући да су се ту одвијале многе свакодневне активности (Поновљени закони 22:8; 1. Самуилова 9:25, 26; Немија 8:16; Дела апостолска 10:9). Бог је такође заповедио да се опасни бикови добро чувају (Излазак 21:28, 29). Онај ко би игнорисао такве захтеве показао би велико непоштовање према другима и могао би сносити кривицу за крв.

¹⁵ Како би ти лично могао применити начела на којима су се заснивали ти закони? Зашто не би мало размислио о свом аутомобилу, о томе како возиш, о својим кућним љубимцима, о свом дому, радном месту и избору рекреације? У неким земљама водећи узрок смртних случајева међу младима управо су несреће до којих долази зато што се излажу непотребним ризицима. Међутим, млади који желе да остану под окриљем Божје љубави цене живот и не излажу се ризичним ситуацијама само ради узбуђења. Они нису толико неразумни да мисле како им се ништа не може десити зато што су млади, већ уживају у својој младости чувајући се непотребних ризика (Проповедник 11:9, 10).

16. Која се библијска начела односе на абортус? (Видети и фусноту.)

¹⁶ Чак је и живот нерођеног детета драгоцен у Божјим очима. Ако би у древном Израелу неко повредио трудну жену због чега би изгубили живот или она или њено дете, Бог би га сматрао убицом и он је својим животом морао платити изгубљен живот, то јест морао је дати „душу за душу“.c (Прочитати Излазак 21:22, 23.) Замисли онда како се Јехова осећа кад види како се сваке године намерно изврши безброј абортуса због људске себичности и промискуитетног начина живота.

17. Како можеш утешити неку особу која је имала абортус пре него што је сазнала за Божја мерила?

¹⁷ Међутим, шта ако је нека жена имала абортус пре него што је сазнала Божје мишљење о томе? Да ли то значи да Бог неће имати милости према њој? Наравно да не значи! Особа која се искрено каје може рачунати на то да ће јој Јехова опростити на темељу Исусове проливене крви (Псалам 103:8-14; Ефешанима 1:7). У ствари, сам Христ је рекао: „Нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грешнике“ (Лука 5:32).

18. Шта је према Библији главни узрок крвопролића?

¹⁸ Јехова од нас очекује не само да не повредимо друге већ и да из свог срца искоренимо главни узрок крвопролића, то јест мржњу. „Ко год мрзи свог брата, убица је“, написао је апостол Јован (1. Јованова 3:15). Таква особа не осећа само одбојност према свом брату већ прижељкује његову смрт. Такво непријатељство може изаћи на видело у облику злобног клеветања или лажних оптужби због којих би неко заслужио Божју осуду уколико би то било тачно (Левитска 19:16; Поновљени закони 19:18-21; Матеј 5:22). Зато је веома важно да се трудимо да из свог срца уклонимо и најмањи траг злобе који се у њему појави (Јаковљева 1:14, 15; 4:1-3).

19. Како особа која се води библијским начелима размишља о стиховима као што су Псалам 11:5 и Филипљанима 4:8, 9?

¹⁹ Они који цене живот као што га Јехова цени и који желе да се одрже у његовој љубави не учествују ни у каквом облику насиља. За Јехову се у Псалму 11:5 каже: „Онога ко воли насиље, силно мрзи душа његова.“ Овај стих није само опис Јеховине личности; он садржи једно начело којим треба да се водимо. Он подстиче оне који воле Бога да се клоне било каквог облика забаве који унапређује насиље. Исто тако, стих у коме се каже да је Јехова „Бог мира“ подстиче његове слуге да своје мисли и срце испуне допадљивим, честитим и хвале вредним стварима које доприносе миру. (Прочитати Филипљанима 4:8, 9.)

20-22. Какав став хришћани имају према свету и зашто?

²⁰ У Божјим очима читав Сатанин свет сноси кривицу за крв. Политички системи овог света, који су у Библији представљени опаким зверима, погубили су небројене милионе људи, укључујући и многе Јеховине слуге (Данило 8:3, 4, 20-22; Откривење 13:1, 2, 7, 8). У сарадњи са светским силама које су налик зверима, економија и наука допринеле су стварању најстрашнијег оружја које се уопште може замислити, при чему су оствариле огроман профит. Заиста је тачно да је ’цео свет у власти Злога‘ (1. Јованова 5:19).

²¹ Пошто Исусови следбеници „нису део света“ већ су строго неутрални што се тиче политике и учествовања у ратовима, они не сносе личну нити заједничку кривицу за крвd (Јован 15:19; 17:16). Попут Христа, они не узвраћају насиљем када их други прогоне, већ показују љубав према својим непријатељима, чак се и моле за њих (Матеј 5:44; Римљанима 12:17-21).

²² Прави хришћани, пре свега, не желе да имају никакве везе са ’Вавилоном Великим‘, светским царством криве религије, које сноси највећу кривицу за крв. „У том се граду“, каже Божја Реч, „нашла крв пророка̂ и светих и свих који су побијени на земљи.“ Зато нам је упућено упозорење: „Изађите из ње, народе мој“ (Откривење 17:6; 18:2, 4, 24).

23. Шта значи изаћи из Вавилона Великог?

²³ Напуштање Вавилона Великог подразумева више од тога да нам се избрише име из црквених књига. Оно такође подразумева да мрзимо зле поступке које крива религија одобрава или отворено заступа — као што су неморал, мешање у политику и похлепна тежња за богатством. (Прочитати Псалам 97:10; Откривење 18:7, 9, 11-17.) Такви поступци заиста често воде до крвопролића!

24, 25. (а) На основу чега Бог може показати милосрђе према особи која сноси кривицу за крв али се каје? (б) На које уређење нас то подсећа?

²⁴ Пре него што смо почели да служимо истинитом Богу, свако од нас је на неки начин подупирао Сатанин свет и тиме сносио извесну кривицу за крв. Међутим, пошто смо се променили, развили веру у Христову откупну жртву и посветили живот Богу, он нам је указао милосрђе и пружио духовну заштиту (Дела апостолска 3:19). Таква заштита нас подсећа на градове уточишта који су постојали у библијска времена (Бројеви 35:11-15; Поновљени закони 21:1-9).

²⁵ Како је функционисало то уређење? Ако је неки Израелац случајно проузроковао нечију смрт, морао је да бежи у град уточишта. Након што су одређене судије донеле одлуку што се тиче тог случаја, ненамерни убица је морао да живи у граду уточишта све до смрти првосвештеника. Затим је могао слободно да живи у неком другом месту. Какав диван пример Божјег милосрђа који показује да он веома цени људски живот! Као што су у прошлости градови уточишта пружали заштиту Израелцима, тако и нама данас Христова откупна жртва пружа заштиту од смрти коју бисмо заслужили ако бисмо нехотице прекршили Божје заповести у вези са светошћу живота и крви. Цениш ли то што је Бог учинио за нас? Како можеш показати да то цениш? Један од начина је да позиваш друге да прихвате помоћ и заштиту коју Бог пружа јер се „велика невоља“ брзо приближава (Матеј 24:21; 2. Коринћанима 6:1, 2).

26-28. У ком смислу је наш задатак сличан оном који је имао пророк Језекиљ и како можемо остати под окриљем Јеховине љубави?

²⁶ Ситуација Божјег народа у наше време подсећа на ситуацију у којој се налазио пророк Језекиљ у далекој прошлости када га је Јехова опуномоћио да служи као стражар који треба да објављује Божја упозорења израелском народу. „Слушај реч из мојих уста и опомињи их у моје име“, рекао је Бог. Уколико Језекиљ не би испунио свој задатак, био би одговоран за крв оних који би били погубљени приликом извршења пресуде над Јерусалимом (Језекиљ 33:7-9). Али Језекиљ је био послушан и није навукао на себе кривицу за крв.

²⁷ Ми данас видимо да се ближи крај читавог Сатаниног света. Зато Јеховини сведоци сматрају и обавезом и чашћу да уз добру вест о Краљевству објављују и Божји „дан освете“ (Исаија 61:2; Матеј 24:14). Да ли и ти потпуно учествујеш у том важном делу? Апостол Павле је озбиљно схватао свој задатак да проповеда. Зато је и могао да каже „[Ја] сам чист од крви свих, јер нисам пропустио да вам у потпуности објавим Божју намеру“ (Дела апостолска 20:26, 27). Какав диван пример на који се можемо угледати!

²⁸ Наравно, да бисмо и даље били под окриљем Јеховине очинске љубави није довољно да само усвојимо његов став о животу и крви. Морамо остати чисти, то јест свети пред њим, као што ћемо видети у следећем поглављу.