Учи своје дете на исправан начин — и чини то од самог рођења

„Рано детињство је несумњиво најбогатији период. Треба га искористити за поучавање на сваки могућ и замислив начин. Ако се пропусти тај период живота, то се више никад не може надокнадити. Уместо да занемарујемо ране године, наша дужност је да их негујемо с највећом брижљивошћу“ (Др Алексис Карел).

ПОТРЕБНО је програмирати и ум и срце. Људи су можда запањени сјајним достигнућима ума, али Бог гледа срце. Знање у глави подстиче склоност ка надимању; љубав у срцу изграђује. Бистром уму потребно је срце пуно љубави, „јер уста говоре оно чиме срце обилује“. Исто тако, из тог симболичног срца долазе и добра и лоша дела (Матеј 12:34, 35, НС; 15:19; 1. Самуелова 16:7; 1. Коринћанима 8:1). Дакле, премда је важно стимулисати дечји ум, још је важније усадити љубав у његово срце.

По рођењу за то постоји уграђени механизам. Зове се преповијање. Мајка носи, милује, мази своје дете и тепа му. Дете, опет, напето посматра своју мајку. За време преповијања подстичу се мајчински инстинкти и дете се осећа сигурним. Неки ауторитети на том подручју сматрају да ,постоји осећајни период унутар првих неколико минута и сати након рођења детета који је оптималан за стварање чврстог односа измећу родитеља и детета“.

Добар почетак, али само почетак. Дете је беспомоћно, зависно у првом реду од своје мајке, која задовољава његове непосредне потребе — како телесне тако и осећајне. Без хране дете пати; може исто тако и због недостатка љубави да пати. Грљење, привијање уза се, љуљање, играње, вољење — све то стимулише развој мозга. Та се стимулација упоређује са храном за мозак. Без ње би мозак читав живот остао осиромашен и закржљао. А као последица тога, он може да постане непријатељски расположен, деликвентан и насилан. Мајчинство је од највеће важности за дете и за друштво — важније од било какве светске каријере!

Улога оца

Не треба искључити ни оца. Ако је он присутан приликом рођења, тада ће започети веза оца и детета. Како пролазе недеље и месеци, утицај његове улоге брзо се проширује, као што то описује др Т. Бери Брејзелтон, професионалац на подручју развоја деце.

„Сваком детету су потребни мајка и отац“, каже он, ,и сваки отац треба да пружи свој део. Имати активног, укљученог оца није за дете исто што и имати једноставно нешто више мајчинства“. Он цитира један извештај који показује разлику у начину на који мајке и очеви поступају с децом. „Мајке су склоне да са својим бебама буду нежне и тиха гласа. Очеви, с други стране, више воле да се играју, шкакље и задиркују своје бебе него што то чине мајке“.

Но, очеви пружају деци више него само забаву. „Где је активан отац, дете ће, кад одрасте, бити успешније у школи, имаће бољи осећај за хумор и боље ће се слагати с другом децом. Такво дете има више поверења у себе и боље је мотивисано да учи. У шест или седам година повећаваће се дететов квоцијент интелигенције“.

Јехова Бог налаже присан однос поучавања између оца и сина: „Нека ове речи које ти ја данас заповедам буду у твом срцу; и усади их у свога сина и говори о њима кад седиш у кући, кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш“ (5. Мојсијева 6:6, 7, НС). Овде не започиње јаз генерација!

Учење од раног детињства

Од рођења па до узраста од шест година постоје разни стадијуми или фазе у развоју детета: мишићна координација, вештина говора, емоционална својства, способности памћења, способности мишљења, савест и друго. Пошто дечји мозак брзо расте и ти се стадијуми смењују један за другим, то је најбоље време за учење тих разних способности.

То је време кад дечји мозак усваја ове способности или својства као сунђер који упија воду. Ако се воли, оно учи волети. Ако му се говори и чита, оно учи да говори и чита. Ако учи да скија, оно постаје добар скијаш. Ако је окружено честитошћу, оно усваја исправна начела. Ако те повољне фазе за учење прођу без одговарајућих информација, касније постаје теже стицање ових својстава и способности.

Библија то признаје и зато саветује родитеље: „Учи дијете према путу којим ће ићи, па неће одступати од њега ни кад остари“ (Приче Соломунове 22:6). Кеил—Деличев коментар преводи то овако: ,Дај детету поуку одговарајуће његовом путу“. Хебрејска реч преведена са ’учи’ такође значи и „започни, покрени“, а овде указује на започињање с првим поукама детету. Дај му их према путу детета, одговарајуће његовом путу, према стадијумима његовог развоја кроз које пролази. То је за њега прикладно време да лако усвоји поуку, и оно што научи током тих година формирања вероватно ће остати у њему.

Такво је и мишљење већине оних који проучавају људски развој: „Нигде у истраживањима развоја детета нисмо показали јаку способност да изменимо рано створене карактерне особине или рано стечене друштвене ставове“. Они признају да се то може догодити, „али чешће се неће постићи поновно посредовање“. Међутим, многе се изнимке јављају кроз снагу Божје истине која доноси делотворне промене (Ефежанима 4:22, 24; Колошанима 3:9, 10).

Језик је добар пример учења које се спроводи у право време. Бебе су генетски програмиране за говор, но да би такав уграђени мождани струјни круг функционисао с највишом ефикасношћу мало дете мора у одговарајућем стадијуму свог развоја да буде окружено говором. Раст у говорним центрима доживљава експлозију у добу између 6 и 12 месеци ако одрасли често говоре детету. Измећу 12 и 18 месеци тај се раст убрзава пошто дете схвати да речи имају значење.

Дете учи речи пре него што може да их изговори. Током друге године живота тај рецептивни, или пасивни речник може да се састоји од неколико речи до неколико стотина речи. Апостол Павле је подсетио Тимотеја да он ’од раног детињства познаје свете списе’ (2. Тимотеју 3:15, НС). Дословно значење израза „рано детињство“ је „неговорење“. Врло је вероватно да су Тимотеју читали Свето писмо док је још био мало дете, па је тако знао много библијских речи пре него што је могао да их изговори.

Чињеница је да постоји специфично време у развоју детета у којем се одређене ствари могу лако научити, готово апсорпцијом. Ако, међутим, то време протекне без потребне стимулације, способности се неће у потпуности развити. Ако, на пример, деца не слушају никакав говор све до својих каснијих година, тада ће га учити врло споро с много напора, и обично никад неће добро научити да говоре.

Читај свом детету док је још беба

Кад почињеш? Од самог почетка. Читај свом новорођенчету. ’Али, оно неће разумети!’ Кад си с њим започео разговарати? ’Па, одмах, наравно’. Је ли оно разумело шта си му рекао? ’Па, не,’ . . . Па зашто му не би читао?

Ако држиш дете у крилу, обгрлиш га руком и привијеш уз себе, оно се осећа сигурно, вољено. Твоје читање за њега представља пријатан доживљај. Оставља утисак. Оно стапа осећај радости са читањем. Бебе воле да опонашају, а родитељи су узори. Дете жели да те имитира. Оно жели да чита. Оно се игра читања. Касније доживљава радост читања.

Још је једна велика корист од тога — оно обично не постаје везано за телевизију. Оно не седа пред телевизором и стаклених очију посматра хиљаде убода, пуцњева, убистава, силовања, прељуба и блудних чинова. Оно може да искључи телевизор, отвори књигу и чита. То је велико достигнуће у ово време неписмености и ТВ зависности!

Љубав према детету изискује време

Наравно, читање детету изискује време. Исто тако, време изискује и играње с бебом, играње пљескање рукама и играње скривача, посматрање како истражује, започиње деловати, тражи новости, задовољава радозналост, стимулише креативност. Родитељство изискује време. А бољи почетак имаш онда кад су ти деца бебе. Често управо ту започиње јаз генерација; ретко он чека док дете одрасте. Роберт Ј. Кишан, који се у једној дечјој емисији појављује као капетан Клокан, прича како то може да се догоди;

„Дете с палцем у устима, бебом у рукама и с извесним нестрпљењем очекује долазак родитеља кући. Оно жели да исприча неки мали доживљај из свог света игре. Узбуђено очекује да подели своје усхићење које је доживело тога дана. Долази час, родитељ пристиже. Скршен стресовима с радног места, родитељ тако често каже детету: ’Не сада, срце. Имам посла, хајде гледај телевизију’. То су најчешће изговорене речи у многим америчким породицама: ’Имам посла, хајде гледај телевизију’. Ако не сада, када? ’Касније’. Али, касније ретко долази . . .

Године пролазе и дете расте. Поклањамо му играчке и одећу. Поклањамо му модерну одећу и стерео уређај, али не поклањамо му оно што му је највише потребно, наше време. Са четрнаест година очи су му стакленасте, нешто се десило. ’Срце, шта се дешава? Кажи ми нешто, кажи ми’. Прекасно. Прекасно. Љубав нас је мимоишла . . .

Кад кажемо детету: ’Не сада, касније’. Кад кажемо: ’Хајде гледај телевизију’. Кад кажемо: ’Не испитуј толико’. Кад не поклонимо нашим младим оно што им је потребно, наше време. Кад пропустимо да волимо дете. Ми нисмо немарни. Ми смо једноставно превише запослени да бисмо волели дете“.

Истина је, волети дете изискује време. Не само време да бисмо га нахранили и обукли, него време да бисмо му срце испунили љубављу. То није одвагана, одмерена и рационална љубав, него свеобухватна и „ирационална љубав“, како се изразио Бартон Л. Ваит, аутор књиге Прве три године живота. Он је рекао: „Врло је немудро да родитељи који раде преносе примарну функцију одгајања детета на неког другог, нарочито на за то специјализоване установе. Многе погрде су ми упућене због те изјаве, но ја говорим оно што је најбоље за бебе“. Он гледа на то као на „оно што је најбоље за бебе“, премда схвата да тај идеал није увек могућ из економских разлога онда кад оба родитеља морају да раде.

Укоравање — осетљиво питање!

Много је прекора упућено и на Библију због њеног савета у вези укоравања. „Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена“ (Приче Соломунове 13:24). Фуснота у Новој интернационалној верзији Библије каже о том ставку следеће: „прут, вероватно облик говора за укоравање било које врсте“. Вајнов речник који објашњава речи старог и новог завета дефинише израз „прут“ као „скиптар, симбол власти“.

Родитељска власт може да укључи ударање, но чешће то није потребно. Према 2. Тимотеју 2:24, 25, НС, хришћанин треба да буде „обазрив према свима . . . с благошћу поучавати“. Реч „поучавати“ овде је преведена с грчке речи која означава укоравање, стегу. Укоравање треба да има обзира према дечјим осећањима: „А ви, очеви, не раздражујте своју децу, него их одгајајте у стези и уразумљивању Јеховином“ (Ефежанима 6:4, НС).

Психолози који заступају попустљивост кажу да мрзите своје дете ако га излупате. То није тачно. Мрзите га ако сте попустљиви. Попустљивост је изазвала поплаву малолетничке деликвенције и криминалаца по целом свету и задала бол милионима родитеља. Онако је како кажу Приче Соломунове 29:15, СТ: „Разуздан младић срамоти мајку своју“. Под насловом „Строги против попустљивих родитеља“, др Џојс Брадерс каже:

„Недавно проучавање скоро 2000 ученика петог и шестог разреда — од којих су неке одгајали строги родитељи, а друге попустљиви — дало је изненађујуће резултате. Деца која су строго одгајана поседују високо самопоштовање и постижу добре резултате, како на социјалном, тако и на академском плану“. Јесу ли они озлојеђени на своје строге родитеље? Не, „они сматрају да је родитељски ауторитет постављен за добро деце — и да је то израз родитељске љубави“.

Ако сте строги према својој деци, каже Вајт, не треба да се бојите „да ће вас мање волети него ако сте попустљиви. Деца се у прве две године живота не одвајају лако од оних који првобитно воде бригу о њима; чак и ако их редовно бијете, она ће вам се увек враћати“.

Најбоља поука

То сте ви. Ваш пример. Ви сте узор својој деци. Оно више слуша оно што ви јесте него оно што кажете. Оно слуша ваше речи, али опонаша ваше поступке. Ваше дете је ропски опонашатељ. Дакле, шта желите да буде? Пуно љубави, љубазно, великодушно, мудро, интелигентно, марљиво, Исусов ученик, обожавалац Јехове? Што год желите да оно буде, будите то сами.

Стога, учите своје дете од раног детињства, кад му мозак брзо расте, кад упија информације и осећаје у мисли и срце. Но, ако су те кључне године формирања прошле, а у ваше дете није усађена богобојазна особина, шта тада? Не очајавајте. До промене ипак може да дође, а до ње и долази код милиона људи, како младих тако и старих, и то Божјом силом. „Свуците стару личност с њеним поступцима“, каже Божја реч, „и обуците нову личност која је обновљена тачним спознањем, према слици свога Створитеља“ (Колошанима 3:9, 10, НС).

[Слика на 15. страни]

Са оцем: време за читање, време за игру

[Слика на 16. страни]

Купање може бити забавно