Старешине, судите праведно

„Саслушавајте браћу своју и судите по правди“ (ДЕУТЕРОНОМ 1:16).

 1. Какво се преношење власти по питању суђења одиграло, и шта то значи за људске судије?

КАО Врховни Судија, Јехова је судску власт пренео на свог Сина (Јован 5:27). Као Глава хришћанске скупштине, Христ опет користи разред верног и разборитог роба и његово Водеће тело да постави старешине, који повремено морају деловати као судије (Матеј 24:45-47; 1. Коринћанима 5:12, 13; Титу 1:5, 9). Као замена судијама, они су дужни да тесно следе пример небеских Судија̂, Јехове и Христа Исуса.

Христ — примеран Судија

 2, 3. (а) Које месијанско пророчанство открива Христове особине као Судије? (б) Које је тачке посебно вредно запазити?

² О Христу као Судији, пророчански је записано: „На њему дух Јеховин мора почивати, дух мудрости и разумевања, дух савета и моћи, дух спознања и страха Јеховиног; и уживање ће му бити у страху Јеховином. И неће судити по неком пуком виђењу својих очију, нити корити само по ономе што су му уши чуле. И праведношћу мора судити понизнима, и честитошћу мора дати прекор у корист кротких земље“ (Исаија 11:2-4, NW).

³ Запазимо у овом пророчанству особине које омогућују Христу да ’суди настањеној земљи у праведности‘ (Дела апостолска 17:31, NW). Он суди у складу с Јеховиним духом, божанском мудрошћу, разумевањем, саветом и спознањем. Запазимо такође да он суди у страху Јеховином. Дакле, ’Христова судијска столица‘ представља ’Божју судијску столицу‘ (2. Коринћанима 5:10; Римљанима 14:10, NW). Он води рачуна да ствари просуђује на начин на који их Бог просуђује (Јован 8:16). Не суди само по спољашности или по пуком причању других. Он суди с честитошћу у корист кротких и понизних. Какав диван Судија! И какав диван пример за несавршене људе који су позвани да данас делују у својству судија̂!

Земаљске судије

 4. (а) Која ће бити једна од улога 144 000 током Христове Миленијумске владавине? (б) Које пророчанство показује да ће неки помазани хришћани бити постављени као судије док су још на Земљи?

⁴ Писма указују да ће релативно мали број помазаних хришћана, почевши са 12 апостола, бити придружене судије с Христом Исусом током Миленијума (Лука 22:28-30; 1. Коринћанима 6:2; Откривење 20:4). Остатак помазаних чланова духовног Израела на Земљи био је и сам просуђен и обновљен 1918-19. (Малахија 3:2-4). С обзиром на то обнављање духовног Израела, било је проречено: „Довешћу ти опет натраг судије као испрва, и саветнике ти као на почетку“ (Исаија 1:26, NW). Дакле, баш као што је учинио „на почетку“ телесног Израела, Јехова је обновљеном остатку дао праведне судије и саветнике.

 5. (а) Ко је био ’узет за судије‘ након обнављања духовног Израела, и како су они описани у књизи Откривења? (б) Ко данас помаже помазаним надгледницима у судском делу, и како су они били оспособљени да постану боље судије?

⁵ Пре свега, сви ’мудри‘ мужеви који су били ’узети за судије‘ били су помазани старији мужеви, или старешине (1. Коринћанима 6:4, 5). Верни, поштовани помазани надгледници описани су у књизи Откривења као да се налазе у Исусовој десној руци, то јест, под његовим надзором и вођством (Откривење 1:16, 20; 2:1). Помазаници су од 1935. примили лојалну подршку све бројнијег ’великог мноштва‘, чија је нада преживети ’велику невољу‘ и заувек живети на рајској Земљи (Откривење 7:9, 10, 14-17, NW). Док се „Јагњетова свадба“ приближава, Водеће тело именује све више и више њих да служе као старешине и судије у више од 66 000 скупштина Јеховиних сведока широм Земљеa (Откривење 19:7-9). Они су, помоћу посебних школа, оспособљени да носе одговорности у друштву ’нове земље‘ (2. Петрова 3:13). Школа службе за Краљевство, одржана у многим земљама крајем 1991, ставила је нагласак на исправно решавање правних случајева. Старешине које служе као судије дужни су да опонашају Јехову и Христа Исуса, чије су пресуде исправне и праведне (Јован 5:30; 8:16; Откривење 19:1, 2).

Судије које се ’понашају са страхом‘

 6. Зашто старешине који служе у правним одборима треба да се ’понашају са страхом‘?

⁶ Ако са̂м Христ суди у страху Јеховином и уз помоћ Његовог духа, колико више то треба да чине несавршене старешине! Кад су одређени да служе у правном одбору, треба да се ’понашају са страхом‘, призивајући ’Оца који суди непристрасно‘ да им помогне да суде у праведности (1. Петрова 1:17, NW). Они треба да упамте да се баве људским животима, њиховим „душама“, као они који ће „положити рачун“ (Хебрејима 13:17, NW). С обзиром на то, они ће сигурно бити одговорни пред Јеховом за сваку избеживу правну погрешку коју можда чине. У свом коментару Хебрејима 13:17, Ј. Х. А. Ебрард (J. H. A. Ebrard) је писао: „Дужност пастира је да бдије над душама које су поверене његовој бризи, и... он мора положити рачун о свима њима, такође о онима који су изгубљени кроз његову погрешку. То је озбиљна реч. Нека сваки слуга те речи узме у обзир да добровољно преузима ту страшно [изванредно] одговорну службу.“ (Упореди Јован 17:12; Јаков 3:1.)

 7. (а) Шта данашње судије треба да упамте, и шта треба да буде њихов циљ? (б) Које поуке старешине треба да извуку из Матеја 18:18-20?

⁷ Старешине који делују у својству судија̂ треба да упамте да су праве Судије сваког случаја Јехова и Христ Исус. Присети се шта је било речено судијама у Израелу: „Не судите за човека него за Јехову; и он је с вама у ствари суђења. И нека сада страх пред Јеховом буде на вама... Тако треба да радите да не бисте навукли кривицу“ (2. Дневника 19:6-10, NW). Уз страх пун поштовања, старешине које просуђују неки случај треба да учине све што могу како би били сигурни да је Јехова заиста ’с њима у ствари суђења‘. Њихова одлука треба тачно да одражава начин на који Јехова и Христ гледају на ту ствар. Оно што они симболично ’свежу‘ (установе кривим) или ’одвежу‘ (установе недужним) на Земљи треба да буде оно што је већ свезано или одвезано на небу — како је откривено оним што је записано у надахнутој Речи Божјој. Ако се моле Јехови у Исусово име, Исус ће бити „у њиховој средини“ да им помогне (Матеј 18:18-20, NW, фуснота; Кула стражара, 1. јун 1988, стране 9,10, wC). Атмосфера на правном саслушању треба показати да је Христ заиста у њиховој средини.

Пуновремени пастири

 8. Која је главна одговорност старешина према стаду, као што су примером показали Јехова и Исус Христ? (Исаија 40:10, 11; Јован 10:11, 27-29).

⁸ Старешине нису пуновремене судије. Они су пуновремени пастири. Они су лекари, не они који кажњавају (Јаков 5:13-16). Основна мисао иза грчке речи за надгледника (епископ) је мисао заштитничке бриге. Theological Dictionary of the New Testament (Теолошки речник Новог завета) наводи: „Допуњујући пастира [у 1. Петровој 2:25], израз [епископ] указује на пастирско дело бдења или чувања.“ Да, њихова првенствена одговорност је бдети над овцама и чувати их, држати их унутар стада.

 9, 10. (а) Како је Павле нагласио прву дужност старешина, и које се питање може исправно поставити? (б) На шта индиректно указују Павлове речи из Дела апостола 20:29, и како старешине могу покушати да смање број правних случајева?

⁹ Говорећи старешинама скупштине у Ефесу, апостол Павле ставља нагласак тамо где припада: „Пазите на себе и на све стадо, у коме вас је свети дух поставио за надгледнике, да пасете скупштину Божју, коју је купио крвљу свог властитог Сина“ (Дела апостолска 20:28, NW). Павле истиче пастирско дело, не кажњавање. Неке старешине би учиниле добро да дубоко размисле о следећем питању: ’Можемо ли уштедети доста времена потребног за истраживање и решавање правних случајева ако више времена и напора посветимо пастирском делу?‘

¹⁰ Истина, Павле је упозорио на ’окрутне вукове‘. Али, зар их он није прекорио зато што ’нису обзирно поступали са стадом‘? (Дела апостолска 20:29, NW). И премда је индиректно указао да верни надгледници треба да истерају те ’вукове‘, зар његове речи не показују да старешине према осталим члановима стада треба да поступају „обзирно“? Кад овца постане духовно болесна и престане да служи Богу, шта њему или њој треба — ударци или лечење, кажњавање или пастирско дело? (Јаков 5:14, 15). Према томе, требало би да старешине редовно праве распоред за дело пастирења. То може донети радостан резултат да се мање времена троши на правне случајеве који одузимају много времена и који укључују хришћане које је савладао грех. Свакако, старешинама би прва брига требала да буде да пруже извор олакшања и окрепе, унапређујући тако мир, спокој и сигурност међу Јеховиним народом (Исаија 32:1, 2).

Служити као корисни пастири и судије

11. Зашто старешине који служе у правним одборима треба да поседују непристраност и „мудрост одозго“?

¹¹ Интензивније пастирско дело пре него што хришћанин учини неки погрешан корак може доста смањити број правних случајева међу Јеховиним народом. (Упореди Галатима 6:1.) Међутим, због људског греха и несавршености, хришћански надгледници можда повремено морају решавати случајеве преступања. Која начела треба да их воде? Она се нису променила од времена Мојсија или раних хришћана. Мојсијеве речи упућене судијама у Израелу још увек вреде: „Саслушавајте браћу своју и судите по правди... Немојте имати личних обзира на суду“ (Деутероном 1:16, 17). Непристраност је обележје ’мудрости одозго‘, мудрости која је тако важна за старешине који служе у правним одборима (Јаков 3:17; Пословице 24:23). Таква мудрост ће им помоћи да разлуче између слабости и злоће.

12. У ком смислу судије треба да буду не само праведни људи, већ и добри људи?

¹² Старешине морају ’судити праведно‘, у складу с Јеховиним мерилима за исправно и погрешно (Псалам 19:10 [9, ДК]). Ипак, док настоје да буду праведни људи, треба да покушају да буду и добри људи, у смислу разлике коју Павле прави у Римљанима 5:7, 8. Коментаришући те стихове у свом чланку о ’Праведности‘, дело Insight on the Scriptures (Увид у Писма) наводи: „Употреба грчког израза показује да је особа која је позната, или која се разликује, по доброти она која је добротворна (склона да чини добро или да доноси корист другима) и благотворна (активно изражавајући ту доброту). Она није само заинтересована да чини оно што захтева правда, већ иде изнад тога, будући да је мотивисана здравом обзирношћу према другима и жељом да им користи и помогне“ (Том 2, страна 809). Старешине који нису само праведни већ и добри поступаће према преступницима са доброхотном обзирношћу (Римљанима 2:4). Требало би да желе да показују милосрђе и саосећање. Требало би да предузму све што могу да помогну преступнику да увиди потребу за покајањем, иако се можда чини да се у почетку не одазива на њихова настојања.

Исправан став на саслушањима

13. (а) Кад неки старешина делује као судија, шта он не престаје да буде? (б) Који се Павлов савет примењује и на правна саслушања?

¹³ Кад ситуација захтева правно саслушање, надгледници не смеју заборавити да су још увек пастири, да се баве Јеховиним овцама, под ’врсним пастиром‘ (Јован 10:11, NW). Савет који је Павле пружио за редовно помагање овцама које су у тешкоћи примењује се једнаком снагом на правним саслушањима. Он је писао: „Браћо, ако који човек и учини какав погрешан корак пре него што је тога свестан, ви који имате духовне способности покушајте таквог човека исправити у духу благости, пазећи сваки на себе, да и ти не будеш искушан. Носите бремена један другога, и тиме испуните закон Христов“ (Галатима 6:1, 2, NW).b

14. Како надгледници треба да гледају на правна саслушања, и какав треба да буде њихов став према преступнику?

¹⁴ Уместо да себе сматрају вишим судијама који су се састали да изрекну казну, старешине који служе у правном одбору треба да гледају на саслушање као на још једно подручје свог пастирског дела. У невољи је једна од Јеховиних оваца. Шта могу учинити да спасу њега или њу? Да ли је прекасно да би се помогло тој овци која је залутала од стада? Треба да се надамо да није. Старешине би морале да задрже позитивно гледиште према показивању милосрђа тамо где је то на месту. То не значи да треба да умање Јеховина мерила ако је почињен озбиљан грех. Али, ако су свесни сваке олакшавајуће околности, то ће им помоћи да прошире милосрђе тамо где је могуће (Псалам 103:8-10; 130:3). Нажалост, неки преступници су тако тврдоглави у свом ставу да су старешине дужне да покажу непоколебљивост, али никада грубост (1. Коринћанима 5:13).

Сврха правних саслушања

15. Кад се међу појединцима појави озбиљан проблем, шта најпре треба утврдити?

¹⁵ Кад се међу појединцима појави неки озбиљан проблем, мудре старешине ће најпре утврдити да ли су они који су у то укључени покушали приватно решити питање, у духу Матеја 5:23, 24 или Матеја 18:15. Ако то није успело, можда ће бити довољан савет једног или двојице старешина. Правни поступак је потребан само ако је почињен тежак грех који може водити до искључења (Матеј 18:17; 1. Коринћанима 5:11). За формирање правног одбора мора постојати чврст библијски темељ. (Види Кулу стражару, 1. јануар 1990, страна 30.) Кад се он формира, треба одабрати најспособније старешине за дотични случај.

16. Шта старешине покушавају да постигну правним саслушањима?

¹⁶ Шта старешине покушавају да постигну помоћу правног саслушања? Као прво, немогуће је судити праведно уколико се не зна истина. Као што је то био случај у Израелу, озбиљна питања морају бити ’добро истражена‘ (Деутероном 13:14; 17:4). Зато је један циљ саслушања да се утврде чињенице случаја. Али, то се може и морало би се учинити с љубављу (1. Коринћанима 13:4, 6, 7). Кад се сазнају чињенице, старешине ће учинити све што је потребно да заштите скупштину и у њој одрже Јеховина висока мерила и слободно деловање његовог духа (1. Коринћанима 5:7, 8). Међутим, једна од сврха саслушања је да се, ако је икако могуће, угрожени грешник спасе. (Упореди Лука 15:8-10.)

17. (а) Како треба поступати према окривљеној особи током саслушања, и с којом сврхом? (б) Шта ће то захтевати од чланова правног одбора?

¹⁷ Према оптуженој особи се никада не треба односити другачије него као према Божјој овци. Према њему или њој се треба односити с обзирношћу. Ако је почињен грех (или греси), сврха праведних судија̂ биће да помогну грешнику да се поправи, да разуме погрешку свог поступања, да се покаје и тиме буде истргнут из „замке Ђавола“. То ће захтевати ’вештину поучавања‘, ’укоравање с благошћу‘ (2. Тимотеју 2:24-26; 4:2, NW). Шта ако грешник тада увиди да је сагрешио, ако је заиста дирнут у срце и моли Јехову за опроштење? (Упореди Дела апостола 2:37.) Ако је одбор уверен да он искрено жели помоћ, углавном неће бити потребе да се искључи. (Види Кулу стражару, 1. мај 1983, страна 28, одломак 4.)

18. (а) Када правни одбор треба да покаже непоколебљивост у искључењу преступника? (б) С обзиром на коју болну ситуацију старешине треба да се напрежу у корист залуталих оваца?

¹⁸ С друге стране, кад су чланови правног одбора суочени са јасним случајем безобзирног отпада, својевољном побуном против Јеховиних закона или крајњом злоћом, њихова је дужност да заштите друге припаднике скупштине искључењем непокајничког грешника. Правни одбор није дужан увек изнова да се састаје са преступником или да му ставља речи у уста, покушавајући да га натера да се покаје, уколико је очигледно да му недостаје божанска туга.c Последњих година је просечно широм света искључено 1 посто објавитеља. То значи да је од стотину оваца које су остале у тору, једна изгубљена — бар привремено. С обзиром на време и напоре потребне да се нека особа доведе у тор, зар није болно знати да су сваке године десетине хиљада ’предане сотони‘? (1. Коринћанима 5:5).

19. Шта старешине који служе у правном одбору не смеју никада да забораве, и шта ће зато бити њихов циљ?

¹⁹ Старешине које започињу неки правни случај треба да упамте да већина случајева греха у скупштини укључује слабост, не злоћу. Никад не би требало да забораве Исусову илустрацију о изгубљеној овци, коју је закључио речима: „Кажем вам да ће тако бити на небу већа радост над једним грешником који се каје него над деведесет и девет праведника којима не треба покајање“ (Лука 15:7, NW). Заиста, „Јехова... не жели да ико буде уништен него жели да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9, NW). Уз Јеховину помоћ, нека правни одбори широм света учине све што могу да проузрокују радост на небу помажући преступницима да увиде потребу покајања и да управе своје ноге натраг на уски пут који води ка вечном животу (Матеј 7:13, 14).

[Фусноте]

Питања за понављање

◻ Док следе пример Великог Пастира и Врсног Пастира, шта треба да буде главни циљ старешина?

◻ На који начин старешине могу настојати да смање број правних случајева?

◻ У ком смислу судије треба да буду не само праведни, већ и добри?

◻ Како треба да се поступа према преступнику током саслушања, и с којом сврхом?

◻ Зашто је искључење последње средство?

[Слика на 16. страни]

Тамо где се на време изврши пастирско дело, могу се избећи многи правни случајеви

[Слика на 18. страни]

Чак и током правног саслушања, старешине би требале да покушају да исправе преступника у духу благости