Јеремија — неомиљени пророк Божјих пресуда
За недељно читање Библије у Теократској школи проповедања од 18. априла до 22. августа предвиђена је књига Јеремије. Наредна три чланка су добра основа за боље разумевање пророковог писања.
„Пре него те саздах у утроби, знах те... за пророка народима поставих те“ (Јеремија 1:5).
1. а) Како неки виде Јеремију? б) Како је он сам себе видео?
„ЧАК у друштву пророка, Јеремија стрчи као гигант.“ Ове речи једног библијског научника стоје у упадљивој супротности према мишљењу које је сам Јеремија имао о себи, када је добио налог од Јехове да као пророк служи народима и Јуди. Његов одговор је гласио: „Ох, Суверени Господе Јехова! Ја заиста не знам да говорим, јер сам још дечак.“ Очигледно је Јеремија био врло добро свестан своје младости па му се и задатак да се супротстави непријатељским народима учинио превелик. Али Јехова је мислио другачије (Јеремија 1:6, НС).
2. Како је Јехова улио поверење Јеремији?
2 Из разговора који је Јехова водио са младим Јеремијом произлази да је он био један од ретких људи за чије је рођење Јехова преузео одговорност. И зашто је Јехова био посебно заинтересован за Јеремију од његовог зачећа. Зато што је имао посебан задатак за њега. Стога је могао да каже: „Пре него изиђе из утробе, посветих те“ (Јеремија 1:5). Младићу је заповедио: „Не говори: ’још сам дечак’ него иди к свима којима те шаљем и говори све оно што ћу ти наредити. Не бој их се, јер сам ја с тобом да те избавим, реч је Јеховина.“ Овде није било места да се овом задатку приђе половичног срца. Уместо тога, било је потребно много храбрости и поверења у Јехову (Јеремија 1:7, 8, НС).
3. Зашто је Јеремијин налог био приличан изазов?
3 Како ли је био дирнут и можда запрепашћен тај младић кад је од Јехове лично добио задужење! И то какво задужење! „Види, постављам те данас над народима и царствима да истребљујеш и обараш, и да затиреш и раскопаваш, и да градиш и да садиш.“ Стање које је владало у Јудеји приликом ове изјаве — средином 7. века пре н. е. — доносило је огромну одговорност младом пророку. Он је морао да се супротстави једној поносној и самозадовољној нацији, која се уздала у свој свети град Јерусалим и његов храм као доносиоцу среће. До краја своје 40-годишње пророчке службе имао је да пренесе своју поруку у току владања пет различитих краљева (Јосије, Јехоније, Јоакима, Јоахина и Седекије). Морао је Јеврејима и вавилонској нацији да објави пресуду (Јеремија 1:10; 51:41-64).
Зашто би Јеремија требао да нас интересује?
4, 5. а) Зашто се догађаји из Јеремијиних дана тичу нас? (Римљанима 15:4). б) Шта је за нас од посебне важности?
4 Ипак, могли би да се питамо: Какве везе имају са нама ондашњи догађаји када ми живимо крајем 20. века? Апостол Павле у свом писму скупштини у Коринту одговара на ово питање осврћући се на израелску историју. Он пише: „Ове ствари су сада постале примери за нас, да не будемо људи који желе штетне ствари, као што су они желели... и написане су за упозорење нама, на које су дошли крајеви састава ствари“ (1. Коринћанима 10:6, 11, НС).
5 То што се догодило Израелу и Јуди служи као упозоравајући пример за праву хришћанску скупштину у данашњем времену краја. Можемо да видимо такође паралеле и примере које нам посредују представу о будућим догађајима. (Упореди Јеремија 51:6-8 и Откривење 18:2, 4). Зато је Јеремијина пророчанска служба и то што је дошло на Јерусалим, од највеће важности за Јеховине данашње сведоке, посебно у погледу на њихову делатност на подручју хришћанства, као што ћемо видети из следећих чланака.
Јеремијино неустрашиво објављивање Божјих пресуда
6. Чиме је Јеремијин задатак био отежан, и које је охрабрење примио?
6 Да би ојачао Јеремију за његов застрашујући задатак, Јехова му је обећао: „Ти дакле опаши се и устани и говори им све што ћу ти заповедити; не бој их се,... Јер ево ја те постављам данас као тврд град... свој овој земљи, царевима Јудинијем и кнезовима његовијем и свештеницима његовијем и народу земаљском.“ Несумњиво је Јеремија морао да буде као утврђени град да би се храбро могао супротставити владарима и свештеницима јудејским. Пренети народу неомиљену и изазивајућу вест сигурно није био лак задатак (Јеремија 1:17, 18).
7. Зашто су се јудејски владари супротстављали Јеремији?
7 „И бориће се с тобом“, изјавио је Јехова упозоравајући, „али те неће надвладати“ (Јеремија 1:19, НС). Зашто би се Јудејци и њихови владари борили против овог пророка? Зато што је њихово самозадовољство и формализам њиховог обожавања његовом вешћу био нападнут. Јеремија се није уздржавао: „Гле, ријеч је Јеховина њима птсмијех, није им мила. Јер од малога до великога сви се дадоше на лакомство, и пророк и свештеник (управо они који би требали бити чувари морала и духовних вредности), сви су варалице“ (Јеремија 6:10, 13).
8. Како су свештеници и пророци завели народ?
8 Истина, религиозне вође су водиле народ у приношењу жртава и у вршењу правог обожавања формално али њихово срце није било у томе. Истовремено су заваравали јудејски народ да је у сигурности, говорећи: „Мир је! Мир је!“, када мира није било (Јеремија 6:14; 8:11). Да, они су завели народ да верује, да је у миру са Богом. Они су мислили да нема разлога да се брину јер су они од Јехове спашени народ, који поседује свети град и храм. Али да ли је Јехова на ту ситуацију гледао исто тако?
9. На шта је Јеремија упозоравао Јудејце с обзиром на њихов храм?
9 Јехова је заповедио Јеремији да стане на врата храма, где би га могли сви видети, и да онима који улазе објављује своју вест. Требао је да им каже: „Не уздајте се у преварне речи говорећи: ’Храм је Јеховин! Храм је Јеховин! Храм је Јеховин!’... неће бити ни од какве користи.“ Јевреји су ходили по гледању а не по вери, јер су се прсили са својим храмом. Они су већ заборавили Јеховине упозоравајуће речи: „Небеса су престо мој а земља је подножје ногама мојим. Где је дом који би ви за мене могли сазидати...?“ Јехова, суверени Господ неизмерног универзума сигурно није био зависан од његовог храма, без обзира колико он дивно изгледао (Јеремија 7:1-8; Исаија 66:1).
10, 11. Које је духовно стање народа Јеремија осуђивао, и да ли је ситуација међу такозваним хришћанима боља? (2. Тимотеју 3:5).
10 Јеремија је наставио са својим оштрим јавним укором: „Можете ли красти, убијати, чинити браколомство, криво се заклињати, палити тамњан Валу и ићи за другим боговима којих не знате..., и... рећи: ’Сигурно ћемо бити избављени’, упркос томе што се чине све те гадости?“ Као Божји изабрани народ, Јудејци су мислили да ће он трпети свако њихово понашање све док они доносе своје жртве у храм. Али ако су га сматрали као сентименталног оца, који мази лоше одгојено и једино дете, тада их је очекивало непријатно изненађење (Јеремија 7:9, 10; 2. Мојсијева 19:5, 6).
11 Јудино обожавање је гледано са Јеховиног становишта достигло такво ниско стање да је он са неодобравањем поставио питање: „Је ли овај дом, који се зове мојим именом, у вашим очима пећина хајдучка?“ Скоро 700 година касније стање за Јудејце није било ништа боље, јер је Исус, пророк већи од Јеремије употребио исте речи да осуди искоришћавање и трговачки дух који се могао видети у његово време у поново изграђеном храму. И данашња ситуација међу хришћанима такође није боља (Јеремија 7:11; Матеј 16:14; Марко 11:15-17).
Стражар игнорисан, несрећа предсказана
12. Како су Јудејци реаговали на пророке које им је Јехова слао?
12 Јеремија ни у ком случају није био први пророк којим се Јехова послужио да упозори Израел и Јуду од њиховог неисправног начина понашања. У претходних округло сто година он је слао пророке Исаију, Михеја, Осију и Одида као стражаре да упозори Израел (Исаија 1:1; Михеј 1:1; Осија 1:1; 2. Дневника 28:6-9). Како је већина народа реаговала? „И поставих вам стражаре говорећи: пазите на глас трубни. А они рекоше: нећемо да пазимо“ (Јеремија 6:17; 7:13, 25, 26). Јудејци су одбијали да слушају Јеремију. Уместо тога прогонили су га и покушали су да га ућуткају. Зато је Јехова одлучио да плате цену за своју охолост и неверство (Јеремија 20:1, 2; 26:8, 11; 37:15; 38:6).
13. На чему се заснивала Божја пресуда за народ?
13 Као реакција на одбојно држање народа према његовом гласнику Јехова је у извесној мери упутио позив земаљским народима: „Чуј, земљо! ево ја ћу пустити зло на овај народ, плод мисли њиховијех, јер не пазе на моје ријечи, и одбацише закон мој.“ Зашто би дошла несрећа на Јудејце? Ради њихових неисправних поступака, који су почивали на кривом начину мишљења. Они су одбили Јеховине речи и његов закон и ишли су за себичним, телесним нагињањима (Јеремија 6:18, 19; Исаија 55:8, 9; 59:7).
14. Докле је ишло њихово криво обожавање? (Упореди 2. Дневника 33:1-9).
14 И какво је понашање у Јуди изазвала Јеховина срдња? Јудејци су пекли колаче „царици небеској“. Наливали су пиће као жртву за друге богове у намери да драже Јехову. Зато је Јехова поставио питање: „Драже ли они мене заиста... не чине ли то штавише себи, на своју властиту срамоту?“ (Јеремија 7:18, 19, Нова јерусалимска Библија). Али у својим богохулничким неделима пропадали су још дубље: у кућу која је носила име Јеховино постављали су одвратне идоле. У долини Хином, изван Јерусалима, градили су олтаре „да сажижу синове своје и кћери своје огњем“. Коју ће цену морати да плате за своје презирање правог обожавања? (Јеремија 7:30, 31).
Јуда плаћа цену
15. Коју лошу вест је Јеремија имао за Јуду?
15 Око 632. године пре н. е. Асирија је напала Халдејце и Медијане, и Египат је био сведен на незнатну силу на југу Јуде. Стварна опасност је претила Јуди инвазијом са севера. Зато је Јеремија својим јудејским земљацима морао да посредује лошу вест. „Ево народ ће доћи из земље северне... жестоки ће бити и немилостиви... спремни као јунаци да се бију с тобом, кћери Сионска.“ Растућа светска сила тог времена је био Вавилон. Она је требала да буде Божји алат за кажњавање неверне Јуде (Јеремија 6:22, 23; 25:8, 9).
16. Зашто није имало смисла да се Јеремија заузме за народ?
16 Да ли је имало сврхе да се Јеремија заложи за своје земљаке? Да ли се можда у погледу правог обожавања могу направити компромиси? Да ли би Јехова можда признао половичности и опростио народу? Његово становиште је било јасно. Најмање три пута је заповедио Јеремији: „Ти се дакле не моли за тај народ,... јер те нећу услишити.“ У паралелном испуњењу ова строга опомена значи несрећу за хришћанство (Јеремија 7:16; 11:14; 14:11).
17, 18. Како је на крају извршена Божја пресуда над Јудом?
17 Како се ствар завршила за Јуду? Тако као што је Јехова преко Јеремије предсказао. За време владања краља Јоакима, Јуда је постала вазал моћног Вавилона. Три године касније Јоаким се побунио. Овај глуп начин поступања је довео до једног још већег понижавања од Вавилонаца, који су ишли на Јерусалим и опсели га. У то време је Јоаким био већ мртав и његов син Јоахин га је наследио. Вавилонци су опсадом приморали Јуду да се преда и Јоахин је са свом краљевском породицом и заједно са вишом господом јудејског друштва одведен у прогонство у Вавилон (2. Царевима 24:5-17).
18 Шта се догодило са светим храмом и са његовим драгоценим украсним предметима? Они Јуди сигурно нису по служили као доносиоци среће. Навуходоносор „однесе све благо дома Јеховина и благо дома царскога, и полупа све судове златне, које бјеше начинио Соломон цар Израиљев за цркву (храм) Јеховину“ (2. Царевима 24:13). На крају се против својих владара побунио и Седекија, краљ који је постављен од Вавилона да влада над онима који су још остали у Јерусалиму. Навуходоносор је сада пошао да зада последњи ударац. Јерусалим је поново опседнут, и 607. пре н. е. Навузардан га је заузео и потпуно разорио (Јеремија 34:1, 21, 22; 52:5-11).
19, 20. Каква је разлика постојала што се тиче Јуде и Јеремије према предсказаној несрећи, и шта је био резултат?
19 Какве ли кобне пропасти за изабрани народ! Али од Јеремије објављене пресуде су се потврдиле. Јудејци су живели у свету снова и веровали да им се ништа не може догодити, док је „пророк несреће“, Јеремија стварно био реалиста а не песимистички сањар (Јеремија 38:4; може се запазити да се реч „несрећа“ појављује 64 пута у књизи Јеремије). Јеховина пресуда је била оправдана: „Зато им реци: ово је народ који не слуша гласа Јехове Бога својега, нити прима науке; пропаде вјера и неста је из уста њиховијех. И учинићу, те ће из градова Јудинијех и с улица Јерусалимских нестати гласа радосна и гласа весела,... јер ће земља опустјети“ (Јеремија 7:28, 34).
20 На овакав трагичан начин морали су поносни, самозадовољни Јудејци да спознају да њихово преклињање Бога и њихов нарочити однос са њим није била гаранција за њихово спасење. Догодило се тако као што је у пророчанству речено: „Чекасмо мир, али нема добра, и вријеме да оздравимо, а гле, страх. Жетва је прошла, љето минуло, а ми се не избависмо“ (Јеремија 8:15, 20). За Јуду је сада дошло време обрачуна. Неустрашиви пророк Јеремија, је напротив, за све време своје службе био заштићен и могао потпуно да извршава свој задатак. Своје дане у прогонству није завршио у Вавилону са бешчасним народом, него у Египту. Он је преко 65 година неустрашиво и верно објављивао Божје пресуде.
21. Која нас даљња питања интересују?
21 Сада смо свакако заинтересовани да сазнамо од каквог је значаја живот и служба Јеремије за наше време. Ко је Јеремијина противслика у 20. веку? И ко или шта некадашњег Јуде и Јерусалима? Шта одговара претњи са севера? Следећа два чланка обрађују ова питања.
Сећаш ли се још?
◻ Како је Јеремија реаговао на свој задатак, и како је гласио Јеховин одговор?
◻ Зашто нас интересују догађаји из Јеремијиних дана?
◻ Које је религиозно стање Јеремија осудио, и у шта су се Јудејци уздали?
◻ Шта се на крају десило са Јерусалимом и Јудом?
[Истакнути текст на 8. страни]
За недељно читање Библије у Теократској школи проповедања од 18. априла до 22. августа предвиђена је књига Јеремије. Наредна три чланка су добра основа за боље разумевање пророковог писања.
[Слика на 8. страни]
Жене су пекле колаче за „царицу небеску“