33. библијска књига — Михеј
Писац: Михеј
Место писања: Јуда
Писање завршено: пре 717. пре н. е.
Обухваћено временско раздобље: отприлике 777. — 717. пре н. е.
1. Какав је човек био Михеј?
ЗАМИСЛИ зрелог човека који већ годинама верно служи Јехови. Замисли храброг човека који је у стању да владарима свог народа каже: „Ви мрзите добро, а волите зло... једете месо мог народа и кожу им гулите.“ Замисли понизног човека који сву заслугу за своје снажне објаве приписује Јехови, чији га дух и наводи да говори. Да ли би волео да упознаш таквог човека? Он би те много чему могао поучити и дати ти добре савете. Пророк Михеј је био управо такав. И данас су нам доступни његови изврсни савети у књизи која носи његово име (Мих. 3:2, 3, 8).
2. Шта се зна о Михеју и у којем раздобљу је пророковао?
2 Михејева књига мало тога говори о њему самом, слично као што је било и с бројним другим пророцима. Важна је била порука. На хебрејском је име „Михеј“ скраћени облик имена „Михаило“ (које значи „ко је као Бог?“) односно „Михеја“ („ко је као Јехова?“). Служио је као пророк током владавине Јотама, Ахаза и Језекије (777-717. пре н. е.), што значи да је био савременик пророка Исаије и Осије (Иса. 1:1; Ос. 1:1). Не зна се колико дуго је пророковао, али није дуже од 60 година. Његова пророчанства о пропасти Самарије морала су бити изречена пре него што је 740. пре н. е. град био уништен, а књига је морала бити довршена пре него што се 717. пре н. е. завршила Језекијина владавина (Мих. 1:1). Пророк Михеј је био човек са села. Живео је у Моресету, селу које се налазило у плодној Шефели, југозападно од Јерусалима. По поређењима која је користио да би поткрепио своје објаве види се да је добро познавао сеоски живот (2:12; 4:12, 13; 6:15; 7:1, 4, 14).
3. Која су значајна збивања обележила Михејево време и зашто га је Јехова послао да пророкује?
3 Михеј је живео у времену које је било пуно опасности и обележено значајним збивањима. Брзи ток догађаја наговештавао је пропаст краљевства Израела и Јуде. Морална исквареност и идолопоклонство узели су маха у Израелу, због чега је Асирија и опустошила земљу, очигледно још за време Михејевог живота. Народ краљевства Јуде се одвратио од добра које је чинио за време владавине Јотама, те је током владавине бунтовног краља Ахаза почео да чини иста злодела која је чинио Израел. Међутим, за време владавине Језекије стање се поправило. Јехова је послао Михеја да упозори Његов народ на казну коју им је наменио. Михејева пророчанства поткрепила су оно што су прорекли Исаија и Осија (2. Краљ. 15:32–20:21; 2. Лет., поглавља 27-32; Иса. 7:17; Ос. 8:8; 2. Кор. 13:1).
4. Шта доказује да је Михејева књига надахнута?
4 Бројни докази потврђују да је Михејева књига надахнута. Јевреји су је одувек прихватали као део канона. У Јеремији 26:18, 19 цитирају се Михејеве речи: „Сион ће се преорати као њива и од Јерусалима ће остати само рушевине“ (Мих. 3:12). То пророчанство се тачно испунило 607. пре н. е., када је вавилонски краљ разорио Јерусалим ’и тако све уништио‘ (2. Лет. 36:19). Испунило се и слично пророчанство које је говорило да ће се Самарија претворити у „рушевину у пољу“ (Мих. 1:6, 7). Самарију су опустошили Асирци 740. пре н. е., и тада су одвели у заробљеништво народ северног израелског краљевства (2. Краљ. 17:5, 6). У четвртом веку пре н. е. освојио ју је Александар Велики, а у другом веку пре н. е. опустошили су је Јудејци за време владања Јована Хиркана I. О том последњем разорењу Самарије један извор наводи: „Победници су је разорили, настојећи да уклоне сваки траг који би показивао да је на брду једном стајао утврђени град.“a
5. Како је археологија потврдила да су се Михејева пророчанства испунила?
5 И археолошки докази потврђују да су се Михејева пророчанства испунила. У асирским аналима се спомиње уништење Самарије. На пример, асирски краљ Саргон се хвалио: „Опколио сам и освојио Самарију (Самерину).“b Међутим, изгледа да ју је освојио Саргонов претходник Салманасар V. У вавилонским историјским записима који говоре о Салманасару стоји: „Опустошио је Самарију.“c Сенахирим је добро документовао и напад на Јуду за време владавине краља Језекије, који је Михеј такође прорекао (Мих. 1:6, 9; 2. Краљ. 18:13). На зиду своје палате у Ниниви Сенахирим је дао да се изради велики рељеф који на своја четири дела приказује освајање Лахиса. А на својој призми он каже: „Опколио сам 46 његових утврђених градова... Извукао сам (из њих) 200 150 људи... Њега сам затворио у Јерусалиму, његовој краљевској престоници, попут птице у кавезу.“ Он такође наводи и чиме му је Језекија платио данак, премда преувеличава износ. Али катастрофалну погибију своје војске уопште не спомињеd (2. Краљ. 18:14-16; 19:35).
6. Шта отклања сваку сумњу у надахнутост Михејеве књиге?
6 У Михеју 5:2 налази се важно пророчанство које отклања сваку сумњу у надахнутост ове пророчке књиге. У њему је проречено у којем месту ће се родити Месија (Мат. 2:4-6). Осим тога, неке мисли из грчког дела Библије сродне су мислима из Михејеве књиге (Мих. 7:6, 20; Мат. 10:35, 36; Лука 1:72, 73).
7. Шта се може рећи о Михејевом начину изражавања?
7 Премда је Михеј живео на селу, није му недостајала способност доброг изражавања. Неки од најлепших делова Божје Речи налазе се управо у његовој књизи. Шесто поглавље писано је у облику дијалога и врло је упечатљиво. Нагли прелази плене читаочеву пажњу док Михеј брзо прелази с мисли на мисао, с проклетства на благослов, па опет на проклетство и тако даље (Мих. 2:10, 12; 3:1, 12; 4:1). Ту је и мноштво врло живописних израза. На пример, пророк је рекао да ће се пред Јеховом, када он изађе из свог места, „горе растопити, и долине раздвојити, као восак кад се примакне ватри и као вода проливена низ стрмину“ (1:4; видети и 7:17).
8. Шта садрже сва три дела Михејеве књиге?
8 Књига се може поделити на три дела, а сваки део започиње позивом да се послуша порука која садржи укор, упозорења на казну и обећања о благословима.
САДРЖАЈ КЊИГЕ ПРОРОКА МИХЕЈА
9. Каква је казна била досуђена Самарији и Јуди?
9 Први део (1:1–2:13). Јехова је изашао из свог храма да казни Самарију због њеног идолопоклонства. Рекао је да ће од Самарије направити „рушевину у пољу“, ’њено камење побацати у долину‘, а њене резбарене ликове разбити. Неће јој бити лека. И Јуда је био крив, па ће непријатељ доћи „на врата јерусалимска“. Пророк је рекао да ће они који смишљају недела бити кажњени и да ће јадиковати: „Сасвим смо опустошени!“ (1:6, 12; 2:4).
10. Које речи стављају Јеховино милосрђе у први план?
10 Одједном је у први план дошло Јеховино милосрђе. Пророк је у Јеховино име рекао: „Заиста ћу сабрати Јакова... Ујединићу их као овце у тору, као стадо усред његовог пашњака. Ту ће се чути врева од људи“ (2:12).
11. (а) Какве је осуде Михеј изнео против Јаковљевих и Израелових владара? (б) Како је Михеј указао на то откуда му храброст?
11 Други део (3:1–5:15). Михеј је наставио: „Чујте, молим вас, поглавари Јаковљеви и заповедници Израеловог дома!“ Пророк је изнео оштре осуде против тих људи који су тлачили народ јер су ’мрзели добро, а волели зло и ломили кости људима‘ (3:1-3). Осуда је била упућена и лажним пророцима који су заводили Божји народ уместо да га воде правим путем. Да би се објавила та порука, била је потребна надљудска храброст! Али Михеј је храбро изјавио: „Ја сам пун силе од Јеховиног духа, пун сам правде и моћи, да објавим Јакову његов преступ и Израелу његов грех“ (3:8). Његова осуда тих крвљу окаљаних владара достигла је врхунац у следећим речима: „Поглавари његови по миту суде, свештеници његови поучавају за плату и пророци његови гатају за новац“ (3:11). Стога је било проречено да ће Сион бити преоран као њива, а да ће од Јерусалима остати само рушевине.
12. О чему говори величанствено пророчанство о ’последњим данима‘?
12 Следи још један изненадан контраст. Пророчанство се усредсређује на ’последње дане‘ и на дирљив начин описује величанствену обнову обожавања Јехове на његовој гори (4:1). Многи народи ће се стицати к њој како би били поучени Јеховиним путевима, јер ће његов закон и његова реч доћи са Сиона и из Јерусалима. Више се неће учити рату, него ће свако седети под својом лозом и смоквом. Никога се неће плашити. Пророк је затим рекао да ће сваки народ ићи за својим богом, али да ће праве Божје слуге ходити у име Јехове, свог Бога, и да ће он заувек краљевати над њима. Међутим, најпре је Сион морао да оде у изгнанство у Вавилон. Јехова је рекао да ће сатрти непријатеље Сиона тек приликом његове обнове.
13. Какав ће владар доћи из Витлејема и с чиме ће моћи да се упореди „остатак Јаковљев“?
13 Михеј је затим прорекао да ће из Витлејема Ефрате Израел добити владара „чије је порекло од давнина“. Он ће „пасти стадо Јеховином силом“ и неће владати само над Израелом, него ће „његова власт сезати до крајева земаљских“ (5:2, 4). Асирски нападач ће остварити тек пролазан успех јер ће морати да устукне, а његова земља ће бити опустошена. „А остатак Јаковљев“ биће међу народима као „роса од Јехове“ и као храбри лав (5:7). Јехова ће искоренити криву религију и осветити се непослушним народима.
14. (а) Којим поређењем започиње трећи део Михејеве књиге? (б) Која Јеховина очекивања израелски народ није испунио?
14 Трећи део (6:1–7:20). Занимљив судски спор представљен је у облику дијалога. Јехова води „парницу“ са Израелом и при том позива брда и горе да буду сведоци (6:1). Позива Израел да сведочи против њега и подсећа на праведна дела која је учинио за свој народ. Шта Јехова очекује од земаљског човека? Не очекује много животињских жртава, него само ’да поступа праведно, да воли доброту и да скромно ходи са својим Богом‘ (6:8). Управо тога није било у Израелу. Уместо правде и доброте, преовладавали су ’зла вага‘, насиље, лаж и препредена превара (6:11). Уместо да је скромно ходио с Богом, народ је чинио зло поступајући по саветима идолопоклоника Амрија и Ахава, самаријских владара.
15. (а) Шта је пророк осудио? (б) Којим дивним речима се завршава Михејева књига?
15 Пророк је осудио моралну исквареност свог народа.’ Најпоштенији [човек] био је гори од трновите живе ограде‘ (7:4). Чак су и блиски пријатељи и укућани варали један другога. Али, Михеј није посустао. Рекао је: „Ја ћу на Јехову гледати. Спремно ћу чекати Бога свог спасења. Услишиће ме мој Бог“ (7:7). Упозорио је друге да се не радују када Јехова казни свој народ, јер ће доћи и време ослобођења. Јехова ће пасти и хранити свој народ и показаће му „чудесна дела“, па ће га се други народи бојати (7:15). У закључку своје књиге, Михеј је у складу са значењем свог имена хвалио Јехову због милости коју радо показује. Заиста, ’ко је Бог као Јехова‘? (7:18).
ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА
16. (а) Како се Михејево пророчанство показало као корисно у Језекијино време? (б) Које су снажне опомене из тог пророчанства важне и данас?
16 Пре више од 2 700 година Михејево пророчанство је било и те како ’корисно за укоравање‘, јер је јудејски краљ Језекија позитивно реаговао на ту поруку, те је навео народ на покајање и започео обнову чистог обожавања (Мих. 3:9-12; Јер. 26:18, 19; упоредити с 2. Краљевима 18:1-4). Данас је ово надахнуто пророчанство још корисније. Сви они који тврде да служе Богу требало би озбиљно да схвате Михејеве осуде криве религије, идолопоклонства, лагања и насиља (Мих. 1:2; 3:1; 6:1). Павле је поткрепио те осуде у 1. Коринћанима 6:9-11, где је рекао да су прави хришћани „опрани“ од описаних дела и да они који чине таква дела неће наследити Божје Краљевство. У Михеју 6:8 једноставно и јасно се поручује да Јехова очекује од човека да поступа праведно, да воли доброту и да скромно ходи с њим.
17. Како је Михеј пружио охрабрење онима који доживљавају прогонство и потешкоће зато што служе Богу?
17 Михеј је пренео своју поруку народу који је био толико разједињен да су ’човеку били непријатељи његови укућани‘. И прави хришћани често проповедају у сличним околностима, а неки чак доживе да их издају и жестоко прогоне чланови породице. У свему томе они морају стрпљиво чекати на Јехову, „Бога свог спасења“ (Мих. 7:6, 7; Мат. 10:21, 35-39). Било да доживљавају прогонство или да служе на тешком подручју, они који се попут Михеја храбро ослањају на Јехову ’биће пуни силе од Јеховиног духа‘ док објављују његову поруку. Михеј је прорекао да ће таква храброст бити нарочито видљива на ’остатку Јаковљевом‘. Припадници остатка биће „међу народима, усред многих народа, као лав“, а истовремено ће бити попут освежавајуће росе и кише која долази од Јехове. Та поређења су добро описала припаднике ’остатка Израеловог (Јаковљевог)‘ који су постали чланови хришћанске скупштине у првом веку (Мих. 3:8; 5:7, 8; Римљ. 9:27; 11:5, 26).
18. Које Михејево пророчанство говори о Божјем Краљевству којим влада Исус Христ?
18 Исусово рођење у Витлејему — којим се испунило Михејево пророчанство — не само што служи као потврда да је Бог надахнуо ову књигу него показује и то да контекст овог стиха има пророчанско значење и да се односи на долазак Божјег Краљевства којим влада Исус Христ. Исус је тај који је дошао из Витлејема (име „Витлејем“ значи „кућа хлеба“) са животодајним благословима за све који буду веровали у његову жртву. Он је тај који ’пасе стадо Јеховином силом‘, који влада до крајева Земље и доноси мир обновљеном и уједињеном Божјем стаду (Мих. 5:2, 4; 2:12; Јован 6:33-40).
19. (а) Како Михејево пророчанство храбри и јача у вери оне који живе у „последњим данима“? (б) Како је Михеј величао Јехову као Владара?
19 Михејево пророчанство о „последњим данима“ када ће ’многи народи‘ тражити да их Јехова поучава пружа велико охрабрење Божјим слугама. „Они ће прековати своје мачеве у раонике и своја копља у српове. Неће више народ подизати мач на народ нити ће се више учити ратовању. Свако ће седети под својом лозом и под својом смоквом и нико их неће плашити, јер то су речи из уста Јехове над војскама.“ Они који одбаце све што има везе с кривом религијом придружују се Михеју, који је одлучно рекао: „Ми ћемо ходити у име Јехове, нашег Бога, довека, у сву вечност.“ Михејево пророчанство стварно јача нашу веру јер је унапред описало те значајне догађаје. Одликује се и тиме што велича Јехову као вечног Владара и Краља. Како су упечатљиве ове речи: ’Јехова ће краљевати над њима на гори Сиону од сада па довека‘! (Мих. 4:1-7; 1. Тим. 1:17).
[Фусноте]
a The New Westminster Dictionary of the Bible, 1970, страна 822.
b Ancient Near Eastern Texts, 1974, уредник Џејмс Причард, страна 284.
c Assyrian and Babylonian Chronicles, 1975, Алберт Грејсон, страна 73.
d Ancient Near Eastern Texts, 1974, страна 288; Insight on the Scriptures, 2. том, стране 894-895.