Савет „зачињен сољу“

„Ваш говор нека је увек љубазан, зачињен сољу, да знате како треба свакоме да одговорите“ (Колошанима 4:6, НС).

 1, 2. Зашто је нарочито важно да хришћански савет буде „зачињен сољу“?

КРОЗ читаву историју со је увек играла важну улогу у припремању хране. Она служи као средство за конзервисање,а доприноси и побољшању укуса, тако да се многи прехрамбени производи који су без соли, сматрају безукусним и бљутавим. Зато када је Павле писао да хришћански говор треба да буде „зачињен сољу“, мислио је да такав говор треба да буде изграђујући као и прихватљив и привлачан (Колошанима 4:6, НС). То нарочито важи приликом давања савета. Зашто?

² Сврха саветовања није само у посредовању информација. У многим случајевима онај коме се даје савет зна нека од библијских начела која важе за његову ситуацију, али му је тешко да их примени или да увиди њихову важност. У ствари, за једног хришћанског саветодавца јесте изазов да промени нечији начин размишљања (Галатима 6:1; Ефесцима 4:11 12). Зато је „со“ неопходна.

 3. Коју је помоћ пружио Јехова хришћанским саветодавцима?

³ Давање савета је заиста изазов и да би саветодавац дорастао том изазову, мора да поседује знање и способност разлучивања (Приче Соломунове 2:1, 2, 9; 2. Тимотију 4:2). На срећу, Јехова нам је дао Библију која не садржи само неопходно знање него и много примера који показују како су давали савете Божји људи који су имали способност разлучивања. Разматрањем неких од тих примера помоћи ће нам да будемо још делотворнији саветодавци.

Гледај на ’изванредног саветника’

 4. Како може хришћански старешина да имитира Исуса Христа када даје савет скупштини?

⁴ На пример, узмимо у обзир Исуса, ’изванредног саветника’ (Исаија 9:6). На крају првог века Исус је послао писмене савете за седам скупштина на подручју Азије. Та писма су изванредни примери за старешине који морају да дају савет скупштинама — а та начела исто важе и код давања савета појединцима. Проблеми о којима је Исус говорио били су тешки: отпад, утицај „Језавеље“, духовна млакост, материјализам и други проблеми (Откривење 2:4, 14, 15, 20—23; 3:1, 14—18). Исус је сасвим отворено говорио о тим проблемима. Није било сумње о томе шта је хтео да каже скупштинама. Данас, када хришћанске старешине дају савет скупштинама, треба да ’посоле’ овој савет понизношћу и љубазношћу, као што је то Исус чинио (Филипљанима 2:3—8; Матеј 11:29). С друге стране, морају, као Исус, да буду отворени. Савет не сме да буде толико неодређен и уопштен да скупштина не примети о чему се ту ради.

 5, 6. Које даље поуке може да извуче хришћански старешина из порука које је Исус упутио у седам скупштина?

⁵ Запази да је Исус, кад год је то било могуће, на почетку увек хвалио скупштине, а на крају закључио савет изграђујућим охрабрењем (Откривење 2:2, 3, 7; 3:4, 5). И хришћански саветодавци треба да зачине свој савет похвалом и охрабрењем. Један искусан старешина рекао је: „Ако браћу само грдимо, не можемо много постићи.“ Чак и ако дају строг савет, старешине не треба да оставе браћу деморалисану, него ојачану и решену да у будуће боље раде (Упореди 2. Коринћанима 1:1—4).

⁶ А шта је, коначно, било са порукама које је Исус послао скупштинама у Смирни и Филаделфији? Ту браћу није критиковао. Пошто су они пролазили кроз тешке кушње, охрабрио их је да истрају (Откривење 2:8—11; 3:7—13). Такође ни хришћански надгледници не треба само да дају савет када је потребна нека исправка, него треба да буду спремни да похвале браћу за њихова добра дела и да их охрабре на истрајност (Римљанима 12:12).

Употреби илустрације

 7, 8. а) Како је био ’зачињен сољу’ савет који је Исус дао својим следбеницима? б) Зашто су илустрације вредне приликом давања савета?

⁷ Други пут је Исус дао савет када су његови ученици били забринути око тога ко ће од њих да буде први у небеском Царству. Он је могао озбиљно да изгрди своје следбенике. Уместо тога, ’зачинио је своје речи сољу’. Позвао је к себи једно мало дете и рекао: „Ко се дакле понизи као ово мало дете, тај је највећи у Царству небеском“ (Матеј 18:1—4; Лука 9:46—48). Савет је био јасан, али и љубазан и изграђујући. Показавши да се Царство небеско умногоме разликује од краљевстава овог света, Исус је охрабрио своје следбенике да буду понизни и покушао је да отклони узрок свађе.

⁸ Такође запази делотворну методу поучавања, коју је Исус применио у овом случају. Живу илустрацију — мало дете! Мудри саветодавци често ’соле’ своје речи илустрацијама, јер им оне помажу да нагласе озбиљност неке ствари или могу помоћи примаоцу савета да разумно размисли и сагледа проблем у новом светлу. Често илустрације доприносе попуштању затегнутости.

 9. Наведи још неке примере из Библије о употреби илустрација приликом давања савета?

⁹ Када је Јехова упозорио Кајина да се налази у великој опасности да почини озбиљан грех, живо је описао грех као дивљу звер. Рекао је: „Грех вреба на прагу и за тобом јако жуди“ (1. Мојсијева 4:7, НС). Када је Јона био љут зато што је Јехова поштедео Ниневљане који су се покајали, Бог је дао да израсте тиква, која је пружала хлад. Када се, затим тиква осушила, те се Јона због тога жалио, Јехова је рекао: „Теби је жао тикве... а мени да не буде жао Ниневије, великог града, у коме има више од сто и двадесет хиљада људи?“ (Јона 4:5—11, НС). Заиста снажан савет!

 10. Како је један хришћански саветодавац из нашег времена употребио илустрацију да би помогао једној девојчици да схвати мотиве својих родитеља?

¹⁰ Када се једна девојчица љутила зато што су јој родитељи ограничавали дружење са друговима и другарицама из света, један путујући надгледник покушао је да јој помогне употребивши следећу илустрацију: „Ти волиш да шијеш, зар не? Замисли да си провела много сати шијући веома лепу хаљину својој другарици. Али, када си јој дала ту хаљину, видела си је како пере под у тој хаљини. Како би се ти осећала?“ Девојчица је признала да би била љута. На то је тај брат рекао: „Тако исто осећају твоји родитељи. Они су уложили много времена у твоје одгајање и поносе се тобом. Зато желе да се дружиш са људима који ће са тобо.м да поступају исправно, а не са људима који ће ти, напослетку, нанети штете. Та илустрација је помогла девојчици да схвати зашто су њени родитељи забринути.

Постављај питања

 11. Како се Јехова делотворно користио питањима када је Јони дао савет?

¹¹ Када је Јехова разговарао са Јоном због његовог неразумног гнева, сигурно си приметио да му је, такође, постављао питања. Будући да је Јона био љут због тога што Бог није уништио Ниневију, те тражио да умре, Јехова му је рекао: „Да ли се ти с правом успаљујеш у гневу?“ Јона му на то није одговорио. Зато је Јехова дао да израсте тиква, а затим је проузроковао да усахне. Сада је Јона био двоструко више љут. Јехова га је опет упитао: „Да ли се ти с правом успаљујеш у гневу због тикве?“ Овог пута Јона је одговорио: „Да, с правом се успаљујем у свом гневу до смрти.“ Пошто је сада Јехова добио одговор од пророка, упоредио је Јонин став са својим ставом према Ниневији, поставивши му одлучујуће питање: „А мени да не буде жао Ниневије?“ (Јона 4:9, 11, НС). Дакле, Јона је добио савет од Јехове да усвоји његов став према Ниневљанима који су се покајали.

 12. Од које су вредности питања приликом давања савета? Прикажи то.

¹² Да, питања помажу саветодавцу да установи шта мисли особа којој је потребан савет. Она, такође, помажу да дотични јасније схвати своје проблеме и мотиве. На пример, неко можда инсистира да има право да нешто попије пре него што се одвезе кући. Дотични може да мисли искрено: „Алкохол ми не смета.“ Његов пријатељ, који жели о томе да поразговара разумно са њим, могао би овако да аргументује: „Али, замисли да си уплетен у неки саобраћајни удес за који ниси крив. Шта би милиција мислила кад би утврдила да си пио алкохол? И претпостави да је алкохол бар мало утицао на твоју реакцију. Да ли заиста желиш да возиш ауто када твоји рефлекси не функционишу сто посто? Зар ти се исплати да ризикујеш само због једног пића?“

 13. На који начин је један саветодавац употребио Библију, заједно са питањима, да би дао савет? Зашто је то било делотворно?

¹³ Хришћански савет се увек заснива на Библији. И где год је могуће, хришћански саветодавци употребљавају директно Библију када дају савет. Библија је снажна помоћ (Јеврејима 4:12). Да то прикажемо: Један искусан старешина покушао је да помогне једној особи која више није била активна у служби проповедања. Старешина је окренуо пажњу на Исусову поучну причу о човеку који је имао два детета и оба детета је замолио да оду у виноград да раде. Прво дете је рекло да ће отићи, али није. Друго је рекло да неће отићи да ради, али се, напослетку, ипак одлучило да оде (Матеј 21:28—31). Затим је саветодавац упитао: „Који поступак од ова два детета ти опонашаш сада?“ Објавитељ је брзо схватио о чему се ради, нарочито када га је саветодавац још упитао: „Шта мислиш како гледа Јехова, власник винограда, на твоју ситуацију?“

 14. У којим другим ситуацијама би питања могла да буду вредно помоћно средство када се даје савет?

¹⁴ Слично је и када се покушава помоћи онима који имају сумње, брачне или друге породичне проблеме, потешкоће са другима, или се налазе у другим тешким ситуацијама.a Вешта питања помажу примаоцу савета да размисли, испита себе и донесе исправне закључке.

Слушај пажљиво

 15. а) Шта су пропустила три Јовова „тешиоца“? б) Како ће слушање помоћи хришћанском саветодавцу?

¹⁵ Не заборави: ако постављаш питања, то значи да хоћеш да чујеш и одговоре (Приче Соломунове 18:13). Саветодавци треба да избегну замку у коју су упала три Јовова „тешиоца“. Јов им је говорио, али они га нису стварно слушали. Унапред су донели суд — Јов пати зато што је грешан (Јов 16:2; 22:4—11). Супротно њима, хришћански саветодавац треба да слуша пажљиво. Тако може да запази значајне паузе или промене у гласу, које указују да још није све изречено. Можда додатно питање може извести на видело мисао која се скрива негде у кутку свести дотичнога (Упореди Приче Соломунове 20:5).

 16. Шта се захтева од хришћанског саветодавца када му је тешко да слуша изливе емоција једног узрујаног хришћанина?

¹⁶ Тачно је да то није увек лако. Узбуђеној особи могу да излете речи: „Мрзим родитеље!“ или „Не могу више да живим са својим мужем!“ Потресно је слушати такве изјаве. Али сети се да је Јехова био вољан да саслуша Асафа када се овај жалио да му се чини да је узалудна његова верност (Псалам 73:13, 14). Бог је, такође, слушао када је Јеремија рекао да је обманут (Јеремија 20:7). Авакум се, изгледа, жалио да зли угњетавају праведне, а да Јехова то чак ни не види (Авакум 1:13—17). Исто тако и хришћански саветодавци требају да буду спремни да слушају. Ако људи заиста тако осећају, онда саветодавац треба то да зна да би могао да помогне. Он треба да избегава да утиче на онога коме даје савет тако да овај изрази мишљење које би требало да има, а не оно које, у ствари, има. Саветодавац треба такође да избегава да реагује строго или са предрасудама, јер тиме можда спутава дотичнога да отвори своје срце (Приче Соломунове 14:29; 17:27).

 17. Како можемо понекад, ако слушамо своју браћу, да им пружимо утеху?

¹⁷ Понекад се већи део нашег саветовања састоји у слушању, допуштајући особи да покаже свој бол, своје очајање или друге душевне патње. Када се Нојемина вратила са поља Моава, поздравиле су је жене у Израелу речима: „Је ли то Нојемина?“ Али Нојемина је одговорила тужно: „Не зовите ме Нојемина. Него ме зовите Мара, јер ми је Свемогући проузроковао велику горчину. Била сам пуна када сам отишла, а празних руку вратио ме је Јехова. Зашто да ме зовете Нојемина када је Јехова тај који ме је понизио и Свемогући је тај који ми је нанео несрећу?“ (Рута 1:19—21, НС). На то Израелке нису могле ништа да одговоре. Али често можемо да ублажимо бол других када их једноставно љубазно саслушамо док нам се јадају.b

Буди реалан

 18. а) Како су неки реаговали на савет Јехове и Исуса Христа? б) Коју особину треба да гаји хришћански саветодавац?

¹⁸ Наравно, реакције на савет су различите. Јона је очигледно потпуно послушао Јеховин савет. Пророк се тако добро опоравио од горчине и гнева да је забележио своје искуство да би и други могли да извуку поуку из тога. Исусовим следбеницима требало је време да науче лекцију о понизности. Чак и оне ноћи пре него што ће Исус умрети упустили су се у свађу око тога ко је међу њима највећи (Лука 22:24). Дакле, ко даје савет мора да буде стрпљив (Проповедник 7:8). Особа са дубоко укорењеним погрешним ставом обично неће да промени свој правац само због неколико речи које јој је упутио један старешина. Проблеми који већ дуго постоје између брачних парова неће нестати после једног разговора са зрелим хришћанином. За лечење тешких болести могу да прођу месеци, а исто је тако са лечењем тешких духовних проблема. Али, неки једноставно неће да послушају здрав савет. Иако је Кајин добио савет лично од Јехове, ипак је отишао и убио свог брата (1. Мојсијева 4:6—8).

 19. Како чланови скупштине могу да помогну онима који пате у емоционалном погледу?

¹⁹ Ко има велике проблеме треба да буде реалан у ономе што може да очекује од скупштине. Сухришћанин не може да одстрани хроничне депресије или емоционална оштећења, која су, можда, настала услед неке трагедије или страшног доживљаја. Када је човек физички болестан, лекар често не чини ништа друго него само умирује пацијента док време ради за лечење тела. Слично је и са хришћанином који емоционално пати, а чланови скупштине могу да покушају да га умире тиме што се моле са њим и за њега, упућују му речи охрабрења кад год је то могуће и пружају му, колико могу, практичну помоћ. А затим, обично, време и Јеховин дух лече (Приче Соломунове 12:25; Јаков 5:14, 15). Једна девојка која је била жртва инцеста писала је: „Иако инцест може довести до великог оптерећења у емоционалном погледу, Јеховина организација предузима много тога да пружи подршку таквој особи, те се такав проблем може превазићи уз помоћ Библије и подршку браће и сестара.“c

 20. Коју улогу игра савет у нашим напорима да наставимо да служимо Јехови?

²⁰ Да, хришћани су одговорни да помажу једни другима. Нарочито старешине, али и ови други у скупштини, такође треба да буду заинтересовани за добробит своје браће и пруже, ако треба, љубазан, библијски савет (Филипљанима 2:4). Наравно, такав савет не треба бити диктаторски или суров. Нити би смео да поседује утисак да се жели контролисати туђ живот. Уместо тога, треба да буде заснован на Библији и „зачињен сољу“ (Колошанима 4:6). Свакоме је понекад потребна помоћ и савет који одговара времену, а који је ’посољен’ љубазношћу и охрабрењем, а свима нама ће помоћи да останемо на путу који води ка вечном животу.

[Фусноте]

Сећаш ли се?

◻ Која обележја савета, које је Исус упутио у седам скупштина, могу данас помоћи старешинама?

◻ Који примери из Библије постоје о употреби илустрација приликом давања савета?

◻ Од које вредности су питања за хришћанског саветодавца?

◻ Како може да употреби Библију вешт саветодавац?

◻ Зашто треба пажљиво да слуша онај који даје савете?

[Слика на 17. страни]

Исус је употребио за илустрацију једно мало дете да би својим ученицима дао јасан, љубазан и изграђујући савет

[Слика на 18. страни]

Јона је био огорчен и љут, али очигледно је потпуно послушао Јеховин савет