Обожавај Творца, не творевину

„Јехову, свога Бога, мораш обожавати, и само њему мораш приносити свету службу“ (Лука 4:8, НС).

 1. Како је дефинисан израз „обожавање, и како треба да се врши право обожавање?

ИЗРАЗ „обожавање“ је овако дефинисан у једном лексикону: „Акт (стварног или духовног) падања на колена . . ., за прослављање, указивање части, предање, показивање хвале.“a Коме припада такво обожавање? Исус Христ је рекао: „Ти мораш да љубиш Јехову Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим“ (Матеј 22:37, НС). Кад му је Сатана понудио сва царства света за само један чин обожавања, Исус је одбио понуду речима: „Јехову, свог Бога, мораш обожавати и само њему мораш приносити свету службу“ (Лука 4:7, 8, НС). Из Исусових речи и дела јасно произлази да само Јехову Бога треба обожавати. Том обожавању припада „света служба“, јер је „вера без дела мртва“ (Јаков 2:26, Ба).

 2. Зашто је на месту да само Творац буде обожаван?

² Такво обожавање је на месту, јер је Јехова највиши суверен читавог универзума, Творац страхопоштовања уливајућег неба и Земље са свим њиховим животним облицима. Једино он заслужује „прослављање, указивање части и предање“ од људи. У Библији пише: „Достојан си Јехова, да ти, наш Бог, примиш славу и част и моћ, јер си ти све створио и услед твоје воље све постоји и створено је“ (Откривење 4:11, НС). Сигурно је да ниједан човек, ништа живо или неживо није достојно за „прослављање, указивање части и предање“. „Искључива оданост“ припада једино Јехови (2. Мојсијева 20:3-6).

Посебна хитност

 3. Зашто је нарочито данас хитно да обожавамо Бога?

³ Пошто ми живимо у периоду суђења, данас је нарочито хитно да обожавамо Бога на прави начин. Ради се о нашој вечној судбини. Из Божје пророчанске речи сазнајемо да је Исус Христ у нашем времену, у „последњим данима“ садашњег система ствари, дошао у небеској слави „и сви анђели с њим“. У коју сврху? Исус је сам предсказао сврху, кад је изјавио: „И пред њим ће бити окупљени сви народи, и он ће одвојити људе једне од других, управо као што пастир одваја овце од јараца.“ Овце ће отићи „у вечни живот“, а јарци „у вечно одрезање“ (2. Тимотеју 3:1-5; Матеј 25:31, 32, 46, НС).

 4. а) Како је апостол Павле означио оне који ће бити заувек уништени на крају садашњег света? б) Какав став показују они који ће добити вечни живот?

⁴ Апостол Павле је писао о томе „кад се са неба открије Господ Исус са својим силним анђелима у пламеном огњу, кад изврши освету над онима који не знају Бога и онима који не слушају добру вест о нашем Господу Исусу. Управо ће ти поднети судску казну вечног уништења“ (2. Солуњанима 1:7-9, НС). Дакле, вечно уништење је судбина јогунастих, јарцима сличних људи, који не желе ништа да знају о Божјим намерама или одбијају да учине било шта, мада би за то имали прилику. Супротно томе, понизним, овцама сличним људима, који нису хтели да остану у незнању о Јехови, који слушају његова упутства и који су се потчинили његовој вољи стоји у изгледу „вечни живот“. Библија каже: „Свет пролази тако и његова пожуда, а ко твори вољу Божју остаје заувек“ (1. Јованова 2:17, НС; види такође 2. Петрова 2:12).

 5, 6. а) Шта мора да учини једна особа да би пронашла истину о Јехови и његовим намерама? б)Зашто се можемо уздати да ће тражиоци истине доћи у контакт са истином без обзира у каквој ситуацији живели?

⁵ Овцама слични људи, спремно жртвују време, снагу и материјалне ствари да би испитали истину. Они тако поступају као што се саветује у Причама Соломоновим 2:1-5, (Ба): „Ако примиш, сине, речи моје, поуку моју ако чуваш, и научиш ухо своје да на мудрост пази, и к разуму срце своје пригнеш, да, ако призовеш мудрост и к разуму глас обратиш; ако их као сребро тражиш и као благо сакривено добро истражујеш осетићеш тада страх од Јехове, и познање наћи ћеш од Бога.“

⁶ Овцама слични људи се разликују од јарцима сличних људи по својој спремности да траже Јехову. „Ако га тражиш он ће дозволити да га нађеш; али ако га напустиш, он ће те одбацити заувек“ (1. Дневника 28:9, НС). Према томе, сваки човек — без обзира на своју расу, националност, степен образовања, био сиромах или богат — наћи ће истину о Богу, уколико је искрено тражи. Христ и његови анђели ће са неба то да виде и побринуће се да тај који тражи дође у контакт с истином, било где да живи. Колико ће се исплатити такво трагање? Исус је рекао: „А ово значи вечни живот да непрестано расту у познању тебе, јединог и истинитог Бога и онога кога си послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3, НС; види такође Језекиљ 9:4).

Одбити обожавање створења

 7, 8. а) Каква је опасност повезана са обожавањем људи? б) Опиши „прослављање, указивање части, предање“, које се указује Марији.

⁷ На читавој Земљи људи указују другим људима — мртвима или живима — „прослављање, указивање части, предање“. Додуше, они то можда сматрају Божјом службом, али у ствари то их одводи од правог обожавања. То води до веровања у науке и одржавања обичаја који су у противречности са Божјом вољом. Изванредан пример за то је начин како милиони људи сматрају Марију, мајку Божију у римокатоличким и источним православним и католичким земљама.

⁸ Пред сликама и иконама Марије заузима се обожавајући став, и према званичној црквеној науци она је означена као „Девица Марија Теотокос“. Реч теотокос значи „Божји пород“ или „Мајка Божија“. У Новој католичкој енциклопедији пише: „Марија је мајка Божија. . . . Ако Марија заиста није мајка Божија, тада Христ није ни прави Бог, ни истинити човек.“ Ипак те цркве као део своје догме о тројству уче да је Исус био свемогући Бог у људском облику и тако Марија постаје „мајка Божија“. У истом делу се каже, да предање Марији укључује: „1. обожавање или часно признање достојанства свете девице и Мајке Божије; 2. Инвокације или призивање Девице за материнске или краљевске молбе . . . и приватне молитве [Марији]“.

 9. Учи ли Библија да је Марија била „мајка Божија“?

⁹ Међутим, реч теотокос се не појављује у инспирисаним Списима. Библија такође ни на једном месту не спомиње да је Марија била „мајка Божија“. Ни Исус, а ни хришћани првог века нису то учили. Даље, Библија јасно показује да Исус није био свемогући Бог у људском облику, него Божји син.b Кад је један анђео најавио Марији рођење сина, рекао јој је: „Свети дух ће доћи на тебе, и сила Највишега ће те осјенити. Зато ће и оно што се роди бити названо светим, сином Божјим“ (Лука 1:35, НС). Тако је Исус био Божји син, а не сам Бог у људском облику. Према томе, Марија је била мајка Божјег сина Исуса, а не мајка Божија у људском облику. Зато Исус и његови ученици нису звали Марију „мајка Божија“.

10, 11. а) Који примери показују како је Исус гледао на своју мајку? б) Како су Исусови апостоли и ученици гледали на његову мајку?

¹⁰ Начин на који је Исус гледао на своју мајку означава њен релативан положај. О једној свадби у Кани Библија извештава: „И кад је нестало вина, рече Исусова мајка њему: немају вина. Исус јој пак рече: шта ја имам с тобом, жено?“ На овом месту у католичком преводу од Сигеа пише: „Шта имамо ја и ти заједничко, жено?“ (Јован 2:3, 4, Ча). Једном другом приликом неко је рекао Исусу: „Срећна је утроба која те носила и дојке које си сисао!“ То би била изврсна прилика за Исуса да посебно прослави своју мајку и да другима покаже да и они то исто треба да чине. Место тога он је одговорио: „Не, срећни су много више они који слушају Божју реч и држе је!“ (Лука 11:27, 28, НС).

¹¹ Из текстова као што је овај произлази да Исус није славио Марију, није јој указао недостојну част, нити јој се обратио с посебном титулом. Он није дозволио да на њега утиче родбинска веза. Апостоли и ученици су следили његов пример, јер у њиховим инспирисаним списима Марији није нигде приписана недостојна част или посебно достојанство, нити је ословљена са неком титулом. Додуше, они су је поштовали као Исусову мајку, али нису ишли преко тога. Они је сигурно никада нису означили као „мајку Божију“. Они су знали да Исус није свемогући Бог у људском облику и да је стога било немогуће да Марија буде мајка Божија — положај, који би премашио положај који је по Божјој речи припадао Марији.

Култ мајке-богиње

12. Где и када је искрсла идеја да је Марија „мајка Божија“?

¹² Одакле онда потиче та идеја? Она се у трећем и четвртом веку н. е. постепено увукла у отпадничко хришћанство, нарочито после 325. године н. е., кад је никејски сабор прихватио небиблијску науку, да је Христ Бог. Прихватање овог заблудног веровања олакшало је учење да је Марија „мајка Божија“. У том погледу у Новој Енциклопедији Британика пише: „Изгледа да се титула [мајка Божија] појавила у побожној употреби у 3. или 4. веку, вероватно у Александрији . . . До краја 4. века појам теотокос се утврдио у разним областима цркве.“ У Новој Католичкој Енциклопедији се каже да је наука била призната званично „од Васељенског сабора 431. године“.

13. Услед ког утицаја је Васељенски сабор 431. године н. е. званично прогласио Марију као „мајку Божију“?

¹³ Интересантно је где се сабор састао и зашто тамо. У књизи Култ Мајке-богиње од Е. О. Џемса пише: „Васељенски сабор се састао 431. у Базилики Теотокоса. Ако је игде било неко место на ком би се тешко одбило признање титуле ’Божји пород’, тада је то био овај град, који је широм света био познат по обожавању Артемиде или Дијане, како су је називали Римљани, где је наводно с неба пао њен идол и био под сенком великог храма, који је од 330. пре Христа био посвећен Магни Матери [Велика Мајка] и према традицији био привремено место Маријиног боравка.“

14. Како историја потврђује паганско порекло те науке?

¹⁴ Као што је наука о Тројству тако је и наука о „Мајци Божијој“ паганска наука у оделу хришћанског веровања. Она је вековима пре Христа преовладавала у паганским религијама. Нова Енциклопедија Британика под заглављем „Мајка-Богиња“ објашњава: „Женска божанства и матерински симболи стваралачке моћи, рађања, плодности, полног сједињавања, бриге и циклус пораста. Тај појам је такође примењен на тако различите појаве као што су такозване Венере из каменог доба и Девица Марија. . . . Нема културе која у представљању својих божанстава на било који начин не употребљава материнске симболе. . . . Она је заштитница и хранитељица једног божанског детета и у проширеном смислу читавог човчанства.“ Зато католички свештеник Андре Грили у својој књизи Папини избори 1978 пише: „Симбол Марије директно повезује тзв. хришћанство са старим религијама мајки богиња.“

Недостојно обожавање

15. а) Шта се развило у тзв. хришћанству у вези Марије? б) Ко по Библији може једино да се заузме за нас код Бога?

¹⁵ Због тврдње да је Марија „мајка Божија“, узвишена је на посебан положај и то је допринело да је обожавају и да је вековима била обожавана. Стотине милиона људи у многим земљама се молило Марији или су преко ње изговарали молитве и њеним киповима и иконама побожно одавали част. Додуше, теолози могу покушати да оправдавају, како се таквим одавањем части Марији заправо индиректно обожава Бог, али Бог гледа друкчије на ту ствар. „Један је Бог и један је посредник између Бога и људи, човек Христ Исус“ (1. Тимотеју 2:5, НС; 1. Јованова 2:1, 2). Сам Исус је рекао: „Ја сам пут и истина и живот. Нико не долази Оцу осим кроз мене“ (Јован 14:6, НС).

16. Како су Петар и Јован јасно дали до знања да треба обожавати само Јехову?

¹⁶ Директно или индиректно славити Марију, молити јој се и клањати се пред њеним киповима и иконама, значи обожавати или славити творевину место Творца. То је идолопоклонички, а за хришћане важи упутство: „Бежите од идолопоклонства“ (1. Коринћанима 10:14, НС). Треба запазити шта се догодило кад се паганин Корнелије пун поштовања поклонио пред апостолом Петром: „Кад Петар уђе, изиђе му Корнелије у сусрет, и паднувши пред ноге његове, поклони му се. Али га Петар подиже, говорећи: Устани, и ја сам човек“ (Дела апостолска 10:25, 26, Ба). Клањати се човеку да би га славили није било на месту и Петар то није допустио. Интересантно је и то што је апостол Јован известио након примања визије од једног анђела: „Ја . . . падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа. Али ми он рече: Гле, немој, јер сам ја друг твој у служби и браће твоје пророка и оних који држе речи ове књиге. Богу се поклони!“ (Откривење 22:8, 9, Ба). Ако се чак ни анђео Божји не сме обожавати колико онда још мање човек или његови кипови!

17. До чега према једном католичком лексикону може да доведе поштовање Марије?

¹⁷ Да такво одавање части Марији може да одведе до недостојног обожавања, признаје се у Лексикону за теологију и цркву: „Право слављење Марије је изложено сталној угрожености, тако да у њеном практичном облику увек изнова доживљавамо заблуду претеривања и изолованости до наклоности расхришћавања.“

18. Одакле потиче таква небиблијска наука?

¹⁸ Одакле би могла да потиче таква небиблијска наука? Основни узрочник мора бити Божји противник, Сатана, Ђаво (Јован 8:44). Зашто он унапређује ту науку? Он жели да обешчашћује сувереног Господа Јехову, људе да узвисује и да ствара пометњу. Овом науком људи се одводе од правог обожавања и наводе да се надају спасењу од створења. Она је такође вековима доприносила да се ојача моћ свештенства над народом, јер је народ био учен, да се потпуно ослони на свештенство, пошто само оно разуме ту компликовану науку.

19, 20. а) Зашто можемо да будемо уверени да ће овцама слични људи да нађу истину пре него што буде извршена Божја казнена пресуда? б) Која ће питања бити обрађена у следећем чланку?

¹⁹ Исус је ипак предсказао: „Ова добра вест о Царству проповедаће се по целој настањеној Земљи за сведочанство свим народима; и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:14, НС). И Јехова је обећао да ће проповедањем Царства скупити све овцама сличне људе и ’да ће их поучити о својим путевима, тако да би могли да ходе по његовим стазама’ (Исаија 2:2—4). Пошто су скупљени за чисто обожавање, Исус је о њима рекао: „Упознаћете истину и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32, НС). Тако ће сви који траже истину да је нађу и да буду ослобођени од религиозних лажних наука које ометају људе да врше Божју вољу.

²⁰ Има још и других опште признатих религиозних наука и обичаја који су завели људе да славе творевину и одвели од правог обожавања Творца. О којим се ту ради и до чега су довели? Шта све укључује право обожавање? У следећем чланку ће бити обрађена та питања.

[Фусноте]

Како би ти одговорио?

◼ Како је Исус јасно показао да само Јехова треба да буде обожаван?

◼ Зашто данас постоји нарочита хитност што се тиче правог обожавања?

◼ Зашто Марији не треба указати посебну част?

◼ Од кога потиче идеја да је Марија „мајка Божија“?

◼ Како су Петар и Јован јасно дали до знања да треба само Јехову обожавати?