Живот у Библијска времена — новац

„Сео је наспрам касица за прилоге и посматрао како народ убацује новац у касице за прилоге. Многи богаташи су убацивали много. Дошла је једна сиромашна удовица и убацила два новчића“ (МАРКО 12:41, 42)

У БИБЛИЈИ се често говори о новцу. На пример, у јеванђељима читамо да је Исус помоћу разних врста кованог новца преносио важне поуке. Једну поуку је истакао на основу удовичиног прилога од „два мала новчића“, о чему се говори у наведеним стиховима. У другој прилици је указао на новчић познат као денар како би својим следбеницима помогао да разумеју како треба да гледају на властиa (Матеј 22:17-21).

Зашто је новац уведен? Како се израђивао у библијска времена? Како се користио? И шта из Библије учимо о исправном гледишту о њему?

Од робне размене до племенитих метала

Пре настанка новца људи су трговали служећи се системом трампе. Размењивали су робу и услуге. Али робна размена није увек била практична. Да би функционисала, оба лица су морала желети оно што је друга страна нудила. Осим тога, трговци су морали носити незграпну робу, као што су животиње или вреће жита, и водити рачуна о њој.

С временом се увидела потреба за практичнијим средством плаћања које се могло користити у куповини и продаји добара. Решење је било у употреби племенитих метала, као што су злато, сребро и бакар. На слици је приказан трговац који користи племените метале у виду накита и златних полуга да би платио робу или услуге. Пре куповине метали би се пажљиво мерили на прецизним вагама. На пример, када је Аврахам купио њиву где ће сахранити своју вољену жену Сару, измерио је тражену количину сребра (Постанак 23:14-16).

У време када је Јехова дао писани Закон Израелу, похлепни трговци су користили лажне ваге и нетачне тегове како би варали муштерије. Непоштење је одвратно Јехови Богу и зато је рекао израелским трговцима: „Треба да имате тачну вагу, тачне тегове“ (Левитска 19:36; Пословице 11:1). Они који се данас баве трговином не смеју заборавити да се Јеховин став према похлепи и непоштењу није променио (Малахија 3:6; 1. Коринћанима 6:9, 10).

Израда првих новчића

Први новчићи су се вероватно производили у Лидији (данашњој Турској) нешто пре 700. године пре наше ере. У многим земљама је недуго након тога започела масовна производња кованог новца, који су почели да користе и становници земаља поменутих у Библији.

Како се израђивао ковани новац? Радник би извадио отопљени метал из пећи (1) и изливао га у калупе, при чему су се добијали глатки дискови (2). Затим би дискове стављао између матрица са изгравираним симболима и сликама (3). Ударцем чекића би се слика утискивала на метални диск (4). Због брзине тог процеса, често се дешавало да слика не буде у центру. Радници су сортирали новчиће, мерили им тежину да би били сигурни да су исте вредности и по потреби одсецали вишак метала (5).

Мењачи новца, порезници и банкари

У првом веку наше ере, ковани новац из разних земаља стизао је у Палестину. На пример, они који су издалека долазили у храм у Јерусалиму доносили су страни новац. Међутим, надлежни су примали храмски порез само у одређеној валути. Мењачи новца су развили посао у храму и често узимали огромну провизију да би заменили страни новац за домаћу валуту. Исус је осудио те похлепне људе. Зашто? Зато што су Јеховин дом претворили у „кућу трговачку“ и „разбојничку пећину“ (Јован 2:13-16; Матеј 21:12, 13).

Становници Палестине су такође морали да плаћају разне порезе. Један од њих је био порез по глави становника у вези с којим су Исуса искушавали његови противници (Матеј 22:17). Такође је постојао порез на коришћење путева и на увоз и извоз робе. Порезници у Палестини били су на гласу као непоштени и људи су их презирали (Марко 2:16). Богатили су се тако што су наплаћивали већи порез него што је било предвиђено и задржавали разлику за себе. Међутим, неки порезници као што је био Закхеј прихватили су Исусову поруку и престали с непоштеним поступцима (Лука 19:1-10). И данас они који желе да следе Христа треба у свему да буду поштени, укључујући и пословне односе (Јеврејима 13:18).

Новцем су руковали и банкари. Осим размењивања стране валуте, развили су систем штедње, давали зајмове и исплаћивали камату онима који су улагали новац у банку. Исус је о банкарима говорио у поређењу о робовима који су добили различите суме новца којим су могли да послују (Матеј 25:26, 27).

Исправно гледиште о новцу

У већини данашњих земаља, људи морају да зараде новац да би купили оно што им је потребно. Изјава коју је пре много векова краљ Соломон написао под Божјим надахнућем још увек је тачна: „Новац је заштита.“ Али Соломон је такође навео да је мудрост вреднија од новца зато што ’чува живот ономе ко је има‘ (Проповедник 7:12). Таква мудрост налази се у Библији.

Исус је помогао својим следбеницима да стекну уравнотежено гледиште о новцу када је рекао: „Чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има“ (Лука 12:15). Попут Исусових ученика из првог века, ми показујемо мудрост када одговорно и поштено рукујемо новцем и трудимо се да не развијамо љубав према њему (1. Тимотеју 6:9, 10).

[Фуснота]

[Оквир/Слике на 26. страни]

Неке врсте кованог новца

● Један од новчића најмање вредности који су били у оптицају у Палестини првог века била је бакарна лепта. Радник је могао зарадити две лепте за само 15 минута. Када се спомињу новчићи које је удовица убацила у храмску касицу, вероватно се мисли на ту врсту лепте (Марко 12:42).

● Сребрна драхма је био грчки новац са вредношћу готово једнакој дневници радника (Лука 15:8, 9). Сви Јудејци су били обавезни да плаћају годишњи храмски порез од две драхме (Матеј 17:24).

● Сребрни денар је био римски новчић са ликом цара, због чега је идеално служио као „данак“ који је сваки одрастао Јудејац морао плаћати у време римске власти (Римљанима 13:7). Радници су добијали један денар за 12 сати рада (Матеј 20:2-14).

● Сребрни сикал који се производио у Тиру био је у оптицају у Палестини за време Исусовог живота на земљи. „Тридесет сребрника“ које су свештенички главари платили Јуди Искариотском за издају Исуса вероватно се односе на тирски сикал (Матеј 26:14-16).

Новчићи су приказани у природној величини