Колико су смисаоне твоје молитве?
„Звао сам те целим срцем. О, Јехова, одговори ми“ (ПСАЛАМ 119:145, НС).
1, 2. а) У којој је паралели Исус говорио о молитви? б) Који је закључак Исус извукао из те две молитве и шта нам то показује?
КОЈУ врсту молитве услишава Створитељ, Јехова Бог? Из једне паралеле коју је испричао Исус Христ видљиви су основни услови које треба испунити, да би Бог одговорио на молитву. Исус је причао о двојици мужева који су се молили у храму у Јерусалиму. Један од њих био је високо поштован фарисеј, а други презрени порезник. Фарисеј се молио: „Боже хвала ти што нисам као остали људи... или као и овај порезник. Постим два пута седмично и дајем десетину од свега што стичем.“ А понизни порезник „ударао се у прса и молио: ’Боже, смилуј се мени грешнику’“ (Лука 18:9—13, НС).
2 Исус је коментарисао ове молитве следећим речима: „Кажем вам овај порезник се врати кући оправдан, а не онај фарисеј; јер ко се узвиси, биће понижен, а ко се понизи биће узвишен“ (Лука 18:14). Он је јасно показао да није довољно само се молити нашем небеском оцу. Важно је такође како се молимо — наше духовно становиште.
3. а) Спомени нека основна правила у вези молитве. б) Који различити облици молитве постоје?
3 Молитва је заиста драгоцена предност, једна значајна и озбиљна ствар, па су сви добро поучени хришћани упознати с одговарајућим основним правилима. Молитве треба да буду упућене једином правом Богу Јехови. Морају бити изговаране у име његовог Сина, Исуса Христа. Да би биле прихватљиве морамо се молити с пуно вере. Да, „ко се приближује к Богу мора веровати да он постоји“. Дакле, молитве морају бити у складу с Божјом вољом (Јеврејима 11:6, НС; Псалам 65:2; Матеј 17:20; Јован 14:6, 14; 1. Јованова 5:14). Узимајући у обзир библијске примере ми знамо да молитве могу бити у облику захвале, молбе и усрдног преклињања (Лука 10:21; Ефежанима 5:20; Филипљанима 4:6; Јеврејима 5:7).
Примери смисаоних молитви
4. а) Које су нам примере оставили Мојсије и Исус Навин у вези смисаоних молитви? б) Који је пример дао Давид и краљ Језекија? в) Која је заједничка карактеристика свих тих молитава?
4 Ако смо суочени с великим проблемима, кад морамо донети озбиљну одлуку, ако смо учинили тежак грех или ако нам је живот у опасности, наше ће молитве бити нарочито озбиљне и смисаоне. Пошто су се Израелци побунили кад су чули негативан извештај десеторице неверних гласника, Јехова је рекао Мојсију како тај народ заслужује да буде истребљен. Затим је Мојсије у једној озбиљној и смисаоној молитви усрдно молио Јехову да не предузима ту меру, јер се радило о Његовом имену (4. Мојсијева 14:11—19). Кад је Израел био побеђен код Гаја због Аханове лакомости, Исус Навин се усрдно молио, такође се позивајући на Јеховино име (Исус Навин 7:6—9). Многи Давидови псалми су састављани у облику озбиљних молитви; посебно је спомена вредан 51. псалам. Даљњи пример смисаоне молитве је молитва краља Езекије у време инвазије асирског краља Сенахирима на Јуду, када је такође стајало на коцки Јеховино име (Исаија 37:14—20).
5. Наведи даљње смисаоне молитве које су изговарали Божје слуге, а које служе нама за пример.
5 Књигу Плач Јеремијин можемо означити Јеремијином дугачком, озбиљном молитвом у корист његовог народа, јер се у њој увек изнова ословљава Јехова (Плач Јеремијин 1:20; 2:20; 3:40—45; 55—66; 5:1—22). Јездра и Данило су такође изговарали смисаоне, озбиљне молитве у корист свог народа, признавајући њихове грешке и усрдно се молећи за опроштење (Јездра 9:5—15; Данило 9:4—19). Једнако можемо бити сигурни да је и Јонина молитва изговорена у утроби велике рибе, била озбиљна и смисаона (Јона 2:1—9).
6. а) У којим нам је смисаоним молитвама Исус оставио пример? б) Који је основни фактор потребан да би наше молитве биле смисаоне?
6 Пре него што је изабрао 12 апостола, Исус је провео целу ноћ у молитви, како би његов избор био у складу с вољом његовог оца (Лука 6:12—16). Да споменемо још Исусову смисаону молитву оне ноћи кад је био издан, а забележена је у 17. поглављу јеванђеља по Јовану. Све те молитве стоје као снажно сведочанство одличног односа молитеља према Јехови Богу. То је несумњиво основни фактор у нашим молитвама, да би добиле на значењу. Оне морају бити озбиљне и смисаоне, ако желимо да буду „снажне“ у својој делотворности пред Јеховом Богом (Јаков 5:16, НС).
Мањкавости услед људске несавршености
7. Шта да се питамо с обзиром на наше молитве?
7 Као што смо већ рекли, наше су молитве вероватно посебно озбиљне и смисаоне кад смо под неким оптерећењем. Но, како је с нашим свакодневним молитвама? Да ли оне доказују да смо сигурни у срдачан, блиски однос с нашим небеским оцем, Јеховом Богом? Неко је одговарајуће рекао: „Молитва треба најпре нама нешто да значи, да би значила шта и Богу.“ Размишљамо ли о нашим молитвама колико то оне заслужују, јесмо ли сигурни да заиста долазе из нашег симболичног срца?
8. Које би мањкавости проузроковане нашом људском несавршеношћу могле окрњити наше молитве?
8 Лако би се могло догодити да постанемо површни у томе. Због наследних несавршених нагињања, срце би нас лако могло преварити, и тако би наше молитве остале без квалитета који би требале да имају (Јеремија 17:9). Ако ми, у већини случајева, не застанемо и не размислимо пре молитве, могло би се догодити да молимо механички, формално и рутински. Или, ако се наше молитве стално понављају, налик су неприкладним молитвама „пагана“, о којима је говорио Исус (Матеј 6:7, 8). Можда се молимо само за опште ствари, уместо за конкретне ствари или особе.
9. Које се друге опасности могу појавити у вези с молитвом и шта је несумњиво разлог томе?
9 Понекад нагињемо можда да се молимо на брзину. С тим у вези важи чињеница: „Ако си презапослен за молитву, онда једноставно јеси презапослен.“ Ми не смемо покушавати научити напамет одређене речи и тада их понављати у свакој молитви. Исто тако није потребно да Јеховин сведок чита молитву, на пример, на неком јавном конгресу. Несумњиво су све те опасност делимично последица чињенице да ми не можемо дословно видети Јехову Бога, коме се молимо. Ипак, ми не можемо очекивати од њега да саслуша такве молитве, нити нам користи што се молимо на тај начин.
Савладати мањкавости
10. а) Које нагињање открива помањкање цењења за важност молитве? б) Који изванредан библијски пример треба уважити?
10 Споменуте опасности можемо спречити у мери у којој процењујемо важност наших свакодневних молитви и одржавамо добар однос с нашим небеским оцем. Такво цењење нас чува од тога да се молимо на брзину, као да после тога имамо неки важнији посао. Нема ничег важнијег од разговора с универзалним сувереном, Јеховом Богом. Наравно, у неким ситуацијама време може бити ограничено. Кад је, на пример, краљ Артаксеркс упитао свог пехарника Немију: „Шта дакле желиш?“. Немија се помолио „одмах Богу небескоме“ (Немија 2:4, СТ). Пошто је краљ тражио да му одмах одговори, Немија се није могао дуго задржати у молитви. Но, ми можемо бити сигурни да је његова молитва била смисаона, да је дошла из срца, јер је Јехова одмах одговорио на њу (Немија 2:5, 6, СТ). Осим у таквим ретким ситуацијама ми морамо наћи времена за наше молитве, стављајући све остале ствари у други план. Ако нагињемо журби кад се молимо, тада нисмо у потпуности схватили важност молитве.
11. Коју још замку треба избегавати и који нам је одличан пример дао Исус у том погледу?
11 Једна друга замка коју треба избегавати је стално понављање општих узречица. Такве молитве не испуњавају праведне захтеве драгоцене предности молитве. Исус нам је у том погледу дао одличан пример у својој узорној молитви. Он је навео седам специјалних молби: три истичу победу праведности, једна наше дневне телесне потребе, а три наше духовно добро (Матеј 6:9—13).
12. Који нам је одличан пример Павле, кад је реч о прецизном изражавању у нашим молитвама?
12 И апостол Павле нам је с тим у вези дао изванредан пример. Он је молио друге да се моле да му ’се даде способност слободе говора’ (Ефешанима 6:18—20, НС). Једнако се прецизно изражавамо у својим личним молитвама у корист других: „Зато се и даље молим да ваша љубав све више и више обилује у правој спознаји и способном разлучивању, да би се могли уверити у важније ствари, тако да будете чисти и беспрекорни на Христов дан, на славу и хвалу Богу“ (Филипљанима 1:9—11, НС).
13. Како можемо изговарати смисаоне молитве кад се ради о различитим гранама службе за Јехову?
13 Да, у молитвама би требало спомињати сасвим одређене тачке, а то значи да морамо размишљати о нашим молитвама. (Упореди Приче Соломунове 15:28). Док смо у служби проповедања могли би се молити Богу не само да благослови наш труд, него такође за мудрост, тактичност, великодушност, слободу говора и помоћ у савладавању било каквих слабости, које би могле умањити нашу делотворност у давању сведочанства. Зар не бисмо такође могли молити Бога да нас води к онима који су гладни и жедни правде? Пре него имамо јавно предавање или неки задатак на службеном састанку, односно теократској школи проповедања, можемо се помолити Јехови да буде с нама својим светим духом. Зашто? Да бисмо показали поверење и равнотежу, те да бисмо говорили озбиљно и уверљиво на част Божјем имену и за изградњу наше браће. Такве молитве промичу исправно расположење код држања говора.
14. Како да гледамо на телесне слабости које тешко савладавамо?
14 Ако имамо неку телесну слабост, која стоји на путу нашој духовности и коју тешко савладавамо, онда се у молитви осврнимо специјално на то. Уместо да будемо обесхрабрени, немојмо никада бити преуморни, него се понизно и озбиљно помолимо Богу за помоћ и опроштење. Да, под таквим се околностима можемо сигурно обратити Јехови, као што се дете које је упало у невољу обраћа своме оцу, и то без обзира колико се често због једне те исте слабости молили Богу. Ако смо искрени Јехова ће нам помоћи и дати нам до знања да нам је опростио. У таквом случају можемо црпсти утеху из познавања чињенице да је и апостол Павле признао да је имао неки проблем (Римљанима 7:21—25).
Шта нам помаже изговарати смисаоне молитве
15. С каквим се ставом морамо приближавати Јехови Богу у молитви?
15 Да би наше молитве биле заиста смисаоне морамо уложити потребне напоре у потискивању свих других мисли и концентрисати се на чињеницу да се појављујемо такорећи у присутности великог Бога Јехове. Ми му се морамо приближавати с дубоким поштовањем потпуно свесни његове узвишености. Сам Јехова је рекао Мојсију да ниједан човек не може видети Бога и остати на животу (2. Мојсијева 33:20). Дакле, приближавајмо се Јехови с достојном понизношћу и скромношћу. Тај је захтев наглашен у Исусовој паралели о фарисеју и порезнику (Михеј 6:8; Лука 18:9—14). Јехова мора за нас бити стваран; ми морамо имати исти став као Мојсије, за кога се каже: „Остао је постојан као да посматра невидљивога“ (Јеврејима 11:27, НС). Такав став сведочи о томе да смо у добром односу с нашим небеским оцем.
16. Коју улогу у смисаоним молитвама игра наше срце?
16 Наше ће молитве такође бити смисаоне ако долазимо пред Јехову срца испуњеног љубављу и наклоношћу према њему. Запази, на пример, какво је цењење за Јехову Бога и какву љубав изразио псалмист Давид у 23. и 103. псалму. Нема сумње да је Давид имао нарочит однос са својим великим пастиром Јеховом Богом. Ми се у теократској школи проповедања учимо да говоримо с топлином и осећајношћу. На то морамо пазити пре свега код читања библијских цитата, а још више кад се молимо нашем небеском оцу. Да, требали би се осећати као Давид који је молио: „Дај да спознам, о Јехова, твоје путове. Научи ме својим стазама. Дај ми да ходам у истини твојој и поучи ме јер си ти бог мојега спасења.“ Једно даљње указивање на то како би се требало осећати јесу речи неког другог псалмисте: „Звао сам те целим срцем. О, Јехова, одговори ми“ (Псалам 25:4, 5, НС; 119:145, НС).
17. Како можемо пазити на то да стално не понављамо наше молитве?
17 Да би наше молитве остале смисаоне и да се не би стално понављале, ми чинимо добро ако мењамо њихов садржај. Одређену мисао може нам посредовати библијски цитат дотичног дана или нека хришћанска публикација коју смо прочитали. У ту сврху може послужити тема студијског чланка из Куле стражаре, можда неко јавно предавање или покрајински, односно обласни конгрес.
18. Шта можемо учинити у складу с библијским саветима и примерима, да би наше молитве биле смисаоније?
18 Да бисмо се што боље усредоточили на молитву и да би наше молитве биле што смисаоније, добро је ако пазимо на положај тела. Код јавних молитви је природно да сагињемо главу. А што се тиче личне молитве, неки осећају да је добро клекнути пред Јехову кад се моле за себе или за породицу, сматрајући то као помоћ у показивању понизног духовног становишта. У Псалму 95:6, СТ, ми читамо: „Дођите, пригнимо кољена и паднимо нице, поклонимо се Јахви који нас створи.“ Соломун је клекнуо док је изговарао молитву приликом посвећења Јеховиног храма, а и Данило је имао обичај да клечи кад се молио (2. Дневника 6:13; Данило 6:10).
19. Које чињенице требају имати на уму они који су одговорни за јавне молитве?
19 С обзиром на важност молитве именовани старешине морају показивати добру способност разлучивања кад се замоли некога да изговори јавну молитву пред скупштином. Крштени мушкарац који заступа скупштину треба бити зрео хришћански слуга Божји. Његова молитва мора откривати да има одличан однос према Богу. Они који уживају ту предност морају пазити на то да се добро чују, јер не моле само за себе него и за читаву скупштину. Како би иначе други у скупштини могли на крају молитве рећи „амин“? (1. Коринћанима 14:16). Наравно, да би остали с пуном озбиљношћу могли рећи „амин“ они морају пажљиво слушати и не дозвољавајући мислима да лутају уоколо, него морају молитву прихватити као своју. Затим треба узети у обзир да те молитве, с обзиром да су упућене Јехови Богу, не смеју бити кориштене за проповедање присутнима нити за изношење чисто личних идеја.
20. Који предлог се даје с обзиром да гласно изговаране молитве делују благословљено на слушаоце?
20 Ако су наше гласно изговорене молитве заиста смисаоне, оне делују благословљено на слушаоце. Из тог разлога брачни парови и породица чине добро ако се сваки дан најмање једном уједињују у молитви. Том приликом нека један од њих, на пример, поглавар породице, говори за другога или за друге.
21. Које друго гледиште заслужује нашу пажњу, ако желимо да нам молитве буду смисаоне?
21 Да би наше молитве биле заиста смисаоне, има још нешто што заслужује нашу пажњу. Мислимо на то да морамо бити доследни у нашим молитвама. Шта то значи? Да морамо живети у складу с молитвама, да морамо радити на ономе за шта се молимо. О том гледишту молитве биће говора у следећем чланку.
Како би одговорио?
◻ Које су смисаоне молитве споменуте у Писму?
◻ Које би се мањкавости могле ушуњати у наше молитве, као последица људске несавршености?
◻ Како можемо савладати одређене мањкавости у нашим молитвама?
◻ Шта нам може помоћи изговарати смисаоне молитве?