Она није била престара да служи Јехови

МНОГИ старији људи сматрају да њихове преостале године обећавају мало наде за срећу. Једна добро позната старија глумица је чак рекла: „Протраћила сам свој живот, а сада је прекасно да то променим... Кад изађем да сама прошетам, размишљам о свом животу, и нисам задовољна оним што сам од њега учинила... Нигде немам мира и нисам способна да се скрасим.“

Једна старија жена која је живела пре скоро 2 000 година није имала проблема такве врсте. Она је била 84-годишња удовица, али је била активна, срећна и дивно повлашћена од Бога. Њено име је било Ана, и имала је посебан разлог за радост. Шта је то било?

„Она не напушташе храма“

Лука, писац Јеванђеља, упознаје нас са Аном. „Ту“, каже он, „беше и Ана, пророчица, кћи Фануелова, од колена Асерова“ у Израелу. Као пророчица, она је имала дар Божјег светог духа, или активне силе, у посебном смислу. И Ана је имала велику прилику да прориче у једној значајној прилици.

Лука прича: „Она је била много стара, и она беше живела седам година с мужем својим од девичанства свога. Оставши удова, [била је] у својој осамдесет и четвртој години“ (Лука 2:36, 37). Ана је вероватно остала удовица кад је била сасвим млада. Хришћанске удовице било које старости знају како пара срце кад изгубиш вољеног супруга. Међутим, попут многих побожних жена нашег времена, Ана није дозволила да ово тужно искуство заустави њено служење Богу.

Лука нам каже да Ана „не напушташе храма“ у Јерусалиму (Лука 2:37). Она је дубоко ценила срећу која је произилазила из служења у Божјој кући. Њени поступци су показивали да је она, као израелски псалмиста-краљ Давид, имала само једну ствар да тражи од Јехове. А шта је то било? Давид је певао: „За једно само Господа ја молим, и то само иштем: да живим у дому Господњему кроз све дане свог живота, да красоту Господњу ја гледам и дивим се храму његовоме“ (Псалам 27:4). И у том погледу Ана је попут данашњих хришћанских жена које налазе радост у редовном присуствовању на Јеховином месту обожавања.

Ана је приносила свету службу Јехови ноћ и дан. Она је то чинила с „постом и молитвом“, што указује на жаљење и горљиву чежњу (Лука 2:37). Вековима дуга јеврејска подложност паганским властима, заједно са све горим религиозним стањем које је допрло чак до храма и његовог свештенства, могло је у доброј мери бити одговорно за Анино пошћење и молитве Јехови Богу. Али она је такође имала разлога да буде срећна, посебно због нечег специјалног што се догодило једног заиста значајног дана 2. године пре н. е.

Неочекиван благослов

Тог изузетно значајног дана, дете Исуса су његова мајка, Марија, и његов поочим Јосиф, донели у јерусалимски храм. Том приликом је остарели Симеон видео бебу и изговорио пророчанске речи (Лука 2:25-35). Ана је као и обично била у храму. „У исти час“, извештава Лука, „она дође“ (Лука 2:38, Ча). Како узбуђена мора да је била Ана док су њене остареле очи посматрале будућег Месију!

Четрдесет дана раније, Божји анђео је изненадио пастире близу Бетлехема речима: „Јављам [вам] добру вест, која ће бити велика радост целоме народу; јер вам се данас у граду Давидову роди Спаситељ, који је Христос, Господ.“ Мноштво небеске војске хвалило је Јехову и додало: „Слава Богу на висини и на земљи мир међу људима који су по Божјој вољи“ (Ча) (Лука 2:8-14). Слично томе, и Ана је била подстакнута да сведочи о Ономе ко ће бити Месија!

Након посматрања бебе Исуса, Ана „хваљаше Бога, и говораше о Исусу свима који чекаху избављење Јерусалима“ (Лука 2:38). Попут остарелог Симеона, који је такође имао предност да види дете Исуса у храму, несумњиво је и она чезнула, молила се и чекала обећаног Избавитеља. Добра вест да је Исус био Тај била је и сувише добра да би је сачувала за себе.

Иако Ана можда није очекивала да буде жива кад Исус одрасте, шта је учинила? Она је радосно сведочила другима о ослобођењу које је требало да се изврши кроз овог долазећег Месију.

Анин диван пример

Колико би религиозних људи света давало такво сведочанство или би још увек вршило обожавање ноћ и дан у старости од 84 године? Вероватно би они годинама раније тражили пензију. Ана и Симеон су били другачији. Они пружају диван пример за све старије слуге Јехове. Заиста, они су волели Јеховину кућу обожавања и хвалили га свим својим срцем.

У Ани ми имамо сјајан пример побожне удовице. У ствари, Лукин опис те понизне старије жене добро се пореди с особинама врсне удовице изложеним у 1. Тимотеју 5:3-16. Тамо апостол Павле каже да таква удовица „живи у мољењу и у молитвама дан и ноћ“, да је „само једноме мужу жена“, и ’иде за сваким добрим делом‘. Ана је била таква жена.

Данас налазимо верне старије удовице које приносе свету службу Богу ноћ и дан у хиљадама скупштина Јеховиних сведока широм земљине кугле. Како ценимо то што имамо те савремене „Ане“ у нашој средини!

Чак и у поодмаклој старости, људи и жене могу извршити предање Богу и симболизовати то крштењем у води. Старији нису никад престари да служе Јехови и да сведоче о Месијанском Краљевству које је сада успостављено на небесима и које ће ускоро послушном човечанству донети богате благослове. Старије особе које сада приносе свету службу Богу могу посведочити за Јеховин благослов на њима, баш као што је Ана била посебно благословљена пре много векова. Она није била престара да служи Јехови и хвали његово свето име — а нису ни оне.