Објавитељи добре вести

ЈЕХОВА нам је дао свог Сина, Исуса Христа, као савршен пример (1. Петр. 2:21). Сви Исусови следбеници, као Божје слуге, проповедају добру вест. Исус је објаснио да ће им то бити извор духовне окрепе рекавши: „Дођите к мени сви који сте изморени и оптерећени, и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер ја сам благ и понизан у срцу, и наћи ћете окрепу“ (Мат. 11:28, 29). Сви који су прихватили његов позив могу потврдити колико су истините ове речи!

² Што се тиче Исуса Христа, можемо рећи да је он био највећи проповедник. Он је током свог живота на земљи позвао неке људе да постану његови следбеници (Мат. 9:9; Јов. 1:43). Поучио их је како да проповедају добру вест о Божјем Краљевству и затим их је послао да то и раде (Мат. 10:1–11:1; 20:28; Лука 4:43). Касније је послао још 70 ученика да објављују ту поруку (Лука 10:1, 8-11). Тада им је рекао: „Ко слуша вас, слуша и мене. Ко одбацује вас, одбацује и мене. А ко одбацује мене, одбацује и онога који ме је послао“ (Лука 10:16). Тим речима је нагласио колико су велику одговорност добили. Они су заступали Исуса и Свевишњег Бога! Исто се може рећи за све који данас прихватају Исусов позив: „Пођи за мном“ (Лука 18:22; 2. Кор. 2:17). Бог и од њих очекује да изврше задатак који им је поверио, то јест да проповедају добру вест о његовом Краљевству и да стварају ученике (Мат. 24:14; 28:19, 20).

³ Захваљујући томе што смо постали Исусови следбеници, имамо дивну прилику да добро упознамо Јехову Бога и Исуса Христа (Јов. 17:3). Јехова нам помаже да разумемо како он размишља и поступа. Зато смо успели да променимо свој начин размишљања, да обучемо нову личност и ускладимо свој живот с Јеховиним праведним мерилима (Римљ. 12:1, 2; Еф. 4:22-24; Кол. 3:9, 10). Захвалност Јехови за све што је учинио за нас подстакла нас је да му се предамо и да то покажемо својим крштењем. Тако смо званично постали Божје слуге.

⁴ Никада не смемо заборавити да Богу можемо служити само недужних руку и чистог срца (Пс. 24:3, 4; Ис. 52:11; 2. Кор. 6:14–7:1). Захваљујући томе што исказујемо веру у Исуса Христа, имамо чисту савест (Јевр. 10:19-23, 35, 36; Откр. 7:9, 10, 14). Апостол Павле је рекао својој браћи и сестрама да све чине на Божју славу како не би наводили друге на спотицање. Апостол Петар је написао да Божје слуге својим примерним понашањем могу помоћи онима који не верују у Бога да упознају истину (1. Кор. 10:31, 33; 1. Петр. 3:1). Како можемо помоћи другима да постану објавитељи добре вести?

⁵ Када почнемо да проучавамо Библију с неким, добро је да га подстичемо да говори другима о ономе што учи. Он би о томе могао неформално разговарати са члановима своје породице, пријатељима, колегама и другима. Ово је веома важан корак ка томе да они с којима проучавамо Библију следе Исуса Христа као објавитељи добре вести (Мат. 9:9; Лука 6:40). Када буду довољно духовно напредовали и када постану вешти у неформалном сведочењу, нема сумње да ће пожелети да нам се придруже у служби проповедања.

⁶ Да би нам се неко придружио у служби од куће до куће, он најпре мора испунити неке услове. Када неко с нама учествује у служби проповедања, он се у јавности поистовећује с Јеховиним сведоцима. Зато је сасвим разумљиво што се од њега очекује да је већ ускладио свој живот с Јеховиним праведним мерилима како би постао некрштени објавитељ.

⁷ Када с неким проучавамо Библију и разматрамо како се библијска начела могу применити у свакодневном животу, вероватно смо у прилици да га добро упознамо. Можда смо видели да та особа живи у складу са оним чему се поучава. Међутим, има неких питања о којима старешине треба да разговарају с нама и с том особом.

⁸ Координатор старешинства ће се постарати да с нама разговарају двојица старешина (један од њих треба да буде члан службеног одбора). У скупштинама које немају довољно старешина, тај разговор могу обавити старешина и један слуга помоћник. Тај разговор треба што пре обавити. На пример, ако уочи неког скупштинског састанка старешине сазнају да особа с којом проучаваш жели да постане објавитељ, можда ће моћи да разговарају с вама након тог састанка. Разговор не треба водити у некој званичној атмосфери. Да би неко постао некрштени објавитељ, неопходно је да:

1. (1) Верује да је Библија Божја Реч (2. Тим. 3:16).

2. (2) Познаје основна библијска учења и верује у њих, тако да ће на питања о својим веровањима одговарати на темељу Библије, а не на основу лажних верских учења нити на основу својих гледишта (Мат. 7:21-23; 2. Тим. 2:15).

3. (3) Поштује библијску заповест да долази на састанке Јеховиних слугу и редован је на њима, осим уколико га нешто озбиљно не спречава у томе (Пс. 122:1; Јевр. 10:24, 25).

4. (4) Разуме шта се у Библији каже о полном неморалу, прељуби, полигамији и хомосексуалности, и живи у складу с тим. Ако живи са особом супротног пола с којом није у сродству, треба да буду венчани (Мат. 19:9; 1. Кор. 6:9, 10; 1. Тим. 3:2, 12; Јевр. 13:4).

5. (5) Уважава оно што у Библији пише о пијанству и не користи природне ни вештачке супстанце које стварају зависност и утичу на размишљање, осим ако то није медицински оправдано (2. Кор. 7:1; Еф. 5:18; 1. Петр. 4:3, 4).

6. (6) Разуме колико је важно чувати се лошег друштва (1. Кор. 15:33).

7. (7) Не припада ниједној верској организацији којој је можда раније припадао, не иде на њихове састанке и не учествује у њиховим активностима нити их подупире (2. Кор. 6:14-18; Откр. 18:4).

8. (8) Ни на који начин не учествује у политичким активностима (Јов. 6:15; 15:19; Јак. 1:27).

9. (9) Верује у оно што у Исаији 2:4 пише о оружаним сукобима и живи у складу с тим.

10. (10) Заиста жели да постане Јеховин сведок (Пс. 110:3).

⁹ Када старешине нису сигурне шта заинтересована особа мисли о некој од ових тачака, могле би је замолити да прочита неки од наведених стихова и да им изнесе своје гледиште о томе. Веома је важно да она разуме да се од оних који учествују у служби проповедања с Јеховиним сведоцима очекује да живе у складу с библијским мерилима. На основу њених одговора старешине могу увидети да ли она разуме шта се од ње очекује и да ли у разумној мери испуњава услове да учествује у служби проповедања.

¹⁰ Старешине треба да одмах кажу особи да ли може да служи као некрштени објавитељ. У већини случајева они то могу урадити на крају разговора са заинтересованом особом. Када неко испуњава услове за некрштеног објавитеља, старешине ће му изразити добродошлицу као новом објавитељу (Римљ. 15:7). Подстаћи ће га да што пре почне са службом проповедања и да на крају месеца преда свој извештај. Старешине треба да му објасне да се у скупштинској архиви налазе Извештаји скупштинског објавитеља, у које се уносе извештаји о служби проповедања, и да ће након што први пут буде предао извештај бити отворена и картица на његово име. Информације које се налазе у том формулару помажу организацији да брине о верским активностима Јеховиних сведока у целом свету, а на основу тих информација се такође може видети да ли објавитељу треба помоћи у духовном погледу. Осим тога, старешине треба да подсете објавитеља да се све личне информације чувају у складу са Општим правилима приватности Јеховиних сведока доступним на веб-сајту jw.org.

¹¹ Ако се потрудимо да боље упознамо нове објавитеље и занимамо се за њихов напредак, они ће видети да нам је стало до њих. То их може подстаћи да још ревније служе Јехови и да сваког месеца предају свој извештај о служби проповедања (Фил. 2:4; Јевр. 13:2).

¹² Када старешине утврде да неко може постати некрштени објавитељ, могу му одобрити да користи књигу Организовано извршавајмо Јеховину вољу. Након што први пут преда извештај о служби проповедања, скупштини треба изнети кратко обавештење да је та особа постала некрштени објавитељ.

¹³ Деца такође могу испунити услове да постану објавитељи добре вести. Исус је радо проводио време с децом и благосиљао их је (Мат. 19:13-15; 21:15, 16). Иако су првенствено родитељи одговорни за духовни напредак своје деце, други у скупштини такође могу помагати младима који желе да постану објавитељи добре вести о Краљевству. Ако имамо децу, својим добрим примером у служби проповедања можемо их подстаћи да ревно служе Богу. Шта треба урадити када неко дете које се узорно понаша изрази жељу да говори другима о својој вери?

¹⁴ Родитељ треба да разговара с једним чланом Службеног одбора скупштине у вези с тим да ли дете испуњава услове да буде објавитељ. Ако након тог разговора родитељ сматра да дете испуњава услове, старешина треба да о томе обавести координатора старешинства. Координатор старешинства ће се постарати да двојица старешина (један од њих треба да буде члан службеног одбора) разговарају с дететом и барем једним његовим родитељем или старатељем који је Јеховин сведок. Ако дете познаје основна библијска учења и очигледно је да жели да учествује у служби проповедања, може се рећи да добро духовно напредује. Узимајући у обзир то, као и друге факторе који се узимају у обзир код одраслих особа, двојица старешина ће утврдити да ли то дете може да служи као некрштени објавитељ (Лука 6:45; Римљ. 10:10). Приликом разговора с децом која желе да постану објавитељи, нема потребе разматрати нека питања која се очигледно односе само на одрасле особе.

¹⁵ Током тог разговора, старешине треба да похвале дете за духовни напредак и да га подстакну да размишља о томе да се крсти. Треба похвалити и његове родитеље зато што су сигурно дали све од себе да га поучавају библијској истини. Да би подстакли родитеље да и надаље помажу свом детету, старешине треба да им укажу на део „Сведоцима који имају децу“, који се налази на странама 179-181.

¹⁶ Када неко упозна Јехову и заволи га до те мере да живи у складу с његовом вољом и учествује у служби проповедања, неопходно је да учврсти своје пријатељство с њим. Како то може учинити? Тако што ће му предати свој живот и то потврдити крштењем у води (Мат. 28:19, 20).

¹⁷ У библијском смислу бити предан значи бити одвојен за неку свету сврху. Када се неко преда Богу, он му заправо у молитви свечано обећава да ће му служити и да ће се држати његових мерила. То значи бити одан искључиво Богу и то заувек (Пон. зак. 5:9). Предање Богу је лична ствар и то свако мора учинити сам за себе.

¹⁸ Међутим, није довољно само у личној молитви рећи Јехови да желимо да му предамо свој живот. Неопходно је и да други виде да смо му се предали. Исус се крстио у води па и ми то чинимо у знак свог предања Богу (1. Петр. 2:21; 3:21). Шта неко треба да уради ако је одлучио да служи Јехови и да се крсти? Он треба да о томе обавести координатора старешинства, који ће се побринути да неке старешине разговарају с њим како би утврдили да ли испуњава услове за крштење. Више информација може се наћи у делу „Некрштеном објавитељу“, на странама 182-184, и у делу „Питања за оне који желе да се крсте“, на странама 185-207.

¹⁹ Јеховиним слугама већ деценијама много значе извештаји о ширењу праве религије. Исус Христ је рекао својим ученицима да ће се добра вест проповедати по целом свету. Божје слуге су отада веома заинтересоване за то како ће се те Исусове речи испунити (Мат. 28:19, 20; Мар. 13:10; Дела 1:8).

²⁰ Исусови први ученици су волели да међусобно разговарају о успеху који су постигли у служби проповедања (Мар. 6:30). У Делима апостолским пише да је 120 ученика било сакупљено када је на њих изливен свети дух на Педесетницу 33. н. е. Убрзо је број ученика порастао на око 3 000, а затим и на око 5 000. Тамо се даље каже да им је Јехова „свакодневно придодавао оне који су долазили на пут спасења“ и да је било „много свештеника који су постали верници“ (Дела 1:15; 2:5-11, 41, 47; 4:4; 6:7). Нема сумње да је вест о том напретку позитивно утицала на Христове ученике. Она их је сигурно мотивисала да још ревније проповедају добру вест иако је то значило да ће се суочити са жестоким прогонством јудејских верских вођа.

²¹ Отприлике између 60. и 61. н. е., апостол Павле је у посланици Колошанима написао да „добра вест доноси плод и шири се по целом свету“ и да се проповеда „свим људима под небом“ (Кол. 1:5, 6, 23). Први хришћани су били послушни Божјој речи и свети дух им је давао снагу да проповедају добру вест у потребној мери пре него што је дошао крај јудејског поретка 70. н. е. Сигурно им је много значило када су чули извештаје о напретку проповедања добре вести.

²² Слично томе, Јеховина данашња организација настоји да прати напредак проповедања, које представља испуњење Матеја 24:14, где пише: „Ова добра вест о Краљевству проповедаће се по целом свету за сведочанство свим народима и тада ће доћи крај.“ Бог нам је као својим преданим слугама поверио задатак који морамо обавити без одлагања. Неопходно је да свако од нас учини свој део како бисмо темељно обавили тај задатак пре него што дође крај. Јехова ће се побринути да се добра вест проповеда у довољној мери и ако будемо учествовали у томе, имаћемо његову наклоност (Језек. 3:18-21).

²³ Шта тачно треба да укључимо у свој извештај о служби проповедања? Јеховина организација је припремила формулар Извештај о служби проповедања у коме је наведено које информације треба унети. Следеће смернице могу бити од користи.

²⁴ У колони „Публикације (штампане и електронске)“ треба навести укупан број публикација које смо уручили или у електронском облику послали онима који нису крштени Јеховини сведоци. У колони „Приказани филмови“ треба навести колико пута смо приказали неки филм у служби проповедања.

²⁵ У колони „Накнадне посете“ треба навести укупан број посета које смо обавили код оних који нису предани и крштени Јеховини сведоци, како бисмо продубили интересовање које су показали за добру вест. Накнадну посету можемо рачунати када особу поново посетимо код куће, када јој напишемо писмо, позовемо је телефоном, пошаљемо јој поруку или мејл или јој оставимо неку литературу. Сваки пут када проучавамо Библију с неким можемо рачунати накнадну посету. Када родитељ води породично проучавање којем присуствује барем једно дете које није крштени Сведок, он то сваке седмице може рачунати као једну накнадну посету.

²⁶ Иако се библијски курс обично води једном седмично, он се на крају сваког месеца извештава као један библијски курс. Објавитељи треба да у извештај упишу укупан број различитих библијских курсева које су водили током месеца. Треба известити библијске курсеве које смо водили са онима који нису предани и крштени Јеховини сведоци. Осим тога, библијски курс можемо известити и када нас је члан Службеног одбора скупштине замолио да проучавамо Библију с неактивним братом или сестром, као и када проучавамо с неким ко се недавно крстио, а још није завршио с проучавањем књиге Буди срећан заувек!

²⁷ Веома је важно известити тачан број сати. У суштини, то је време које проведемо у служби од куће до куће, у накнадним посетама, вођењу библијских курсева или у неким другим видовима формалног и неформалног сведочења онима који нису предани и крштени Јеховини сведоци. Када два објавитеља сарађују у служби проповедања, обоје могу рачунати време које су провели у служби. Међутим, накнадне посете и библијски курс треба да извести само онај објавитељ који је обавио посете или је водио курс. Уколико оба родитеља поучавају децу током породичног проучавања, свако од њих може рачунати највише један сат седмично. Браћа која држе јавна предавања могу унети то време у свој извештај о служби проповедања. Браћа и сестре који служе као преводиоци јавних предавања такође то могу рачунати као време које су провели у служби проповедања. Иако су неке активности веома важне, време које им посветимо не можемо известити као време проведено у служби проповедања. Рецимо, не извештавамо време које проведемо у припреми за службу проповедања и на састанку за службу проповедања. Не рачуна се ни време које током службе искористимо да бисмо обавили неке приватне послове и слично.

²⁸ Сваки објавитељ ће по својој савести, коју је обликовао у складу с библијским начелима, одлучити шта може известити као време проведено у служби проповедања. Неки објавитељи проповедају на густо насељеним подручјима, док други проповедају на подручјима на којима има веома мало људи због чега им доста времена прође у путу. Свако подручје је прича за себе, а и објавитељи се разликују по томе како гледају на своју службу проповедања. Водеће тело не намеће браћи и сестрама своје виђење о томе како треба рачунати време проведено у служби проповедања нити је икоме поверило ауторитет да ради тако нешто (Мат. 6:1; 7:1; 1. Тим. 1:5).

²⁹ Време које смо посветили служби проповедања треба да известимо искључиво у целим сатима. Изузетак се може начинити када је неки објавитељ прилично стар, везан за кревет, када живи у старачком дому или је из неких других разлога спречен да учествује у служби проповедања на уобичајен начин. Објавитељи који имају такве околности могу извештавати 15, 30 или 45 минута службе проповедања. Чак и када сведоче само 15 минута током месеца, треба да известе то време и на њих ће се гледати као на редовне објавитеље Краљевства. То важи и за објавитеље који привремено не могу да учествују у служби проповедања, можда зато што месец дана или нешто више од тога не могу изаћи из куће због тешке болести или повреде. Ова могућност је намењена само објавитељима којима је учествовање у служби проповедања веома отежано. Службени одбор скупштине треба да одлучи ко може предавати такав извештај.

³⁰ Извештај о служби проповедања уписује се у Извештаје скупштинског објавитеља. Ти извештаји припадају скупштини којој објавитељ припада. Када намераваш да пређеш у другу скупштину, обавести о томе своје старешине. Секретар ће твоје извештаје послати твојој новој скупштини. Тако ће старешине у тој скупштини моћи да ти изразе добродошлицу и пруже ти помоћ у духовном погледу. Уколико ће неко одсуствовати из своје скупштине мање од три месеца, од њега се очекује да јој и даље предаје свој извештај.

³¹ Можда нам се десило да смо готово заборавили да предамо свој извештај. Нема сумње да свакога од нас понекад треба подсетити да то уради. Међутим, ако будемо добро разумели зашто је важно да предајемо извештај, биће нам лакше да то чинимо.

³² Неки се питају зашто треба да предајемо извештај кад Јехова ионако зна све што смо учинили у служби проповедања. Тачно је да Јехова зна шта радимо у служби проповедања и да ли му служимо целом душом или само симболично. Међутим, не треба превидети чињеницу да је Јехова сматрао прикладним да се забележи колико је дана Ноје провео у арци и колико су година Израелци путовали по пустињи. Било му је важно и да се забележи колико је међу Израелцима било оних који су му остали верни, а колико оних који га нису послушали. У његовој Речи је записано како је напредовало освајање Обећане земље и забележени су подвизи израелских судија. У суштини, детаљно је забележено много тога што су постигле његове слуге. Надахнуо је састављање записа о тим догађајима, што нам показује какво је његово гледиште о бележењу важних чињеница.

³³ На основу библијских записа о историјским догађајима можемо видети да су Јеховине слуге водиле рачуна да ти записи буду тачни. Многи делови Библије не би били толико упечатљиви да се у њима не наводе конкретни бројеви. Узмимо у обзир следеће примере: Постанак 46:27; Излазак 12:37; Судије 7:7; 2. Краљевима 19:35; 2. Летописа 14:9-13; Јован 6:10; 21:11; Дела апостолска 2:41; 19:19.

³⁴ Премда је јасно да наши извештаји не обухватају све што радимо у служби Јехови, они су ипак веома важни за Јеховину организацију. Једном приликом када су се апостоли вратили из службе проповедања, известили су Исуса о „свему што су чинили и како су поучавали народ“ (Мар. 6:30). Захваљујући томе што предајемо извештај, понекад се може видети да ли неком подручју наше службе проповедања треба поклонити посебну пажњу. Подаци можда показују да је на неким пољима постигнут напредак, док је на другим пољима, као што је на пример пораст броја објавитеља, изостао. То може указивати да је објавитељима потребно више охрабрења или да постоје неки проблеми. Надгледници пажљиво разматрају извештаје и настоје да реше било који проблем који може бити препрека напретку неког објавитеља или целе скупштине.

³⁵ Извештаји помажу нашој организацији да утврди где је потребно више објавитеља. На којим подручјима се постижу бољи резултати, а на којима нема толико напретка? Које публикације могу помоћи људима да упознају истину? На основу наших извештаја, организација може проценити која ће литература бити потребна у разним деловима света и тако благовремено удовољити тој потреби.

³⁶ Нема сумње да извештаји позитивно утичу на нас. Сасвим сигурно смо радосни када чујемо шта наша браћа и сестре постижу у служби проповедања широм света. Такви извештаји нам помажу да имамо једну целовиту слику о напретку Јеховине организације, храбре нас и подстичу да још више и још ревније проповедамо добру вест (Дела 15:3). Веома је важно да на време предамо извештај о служби проповедања. На тај начин показујемо да нам је заиста стало до све наше браће и сестара. Иако то може изгледати незнатно, тако показујемо и да смо подложни Јеховиној организацији (Лука 16:10; Јевр. 13:17).

³⁷ Нема потребе да себе поредимо с другима када је реч о служби проповедања (Гал. 5:26; 6:4). Сви имамо различите околности. С друге стране, може нам бити од велике користи ако поставимо себи достижне циљеве који нам могу помоћи да пратимо свој напредак у служби проповедања. Сваки циљ који будемо постигли донеће нам велико задовољство.

³⁸ Јасно је да Јехова убрзава сакупљање оних које ће заштитити током „велике невоље“. Пред нашим очима се испуњава следеће Исаијино пророчанство: „Од малог ће постати хиљада и од незнатног моћан народ. Ја, Јехова, убрзаћу то кад буде време“ (Откр. 7:9, 14; Ис. 60:22). Заиста је велика част што можемо бити објавитељи добре вести током ових последњих дана! (Мат. 24:14).