Народ који иде Исусовим стопама
„Зар нисмо ходили у истом духу? Зар не истим стопама?“ (2. Коринћанима 12:18, СТ).
1. Зашто није тешко препознати Јеховине сведоке?
„КАО група они су учтиви, свесни одговорности и добри ђаци. За друге групе то не може да се каже.“ Тако је изјавио директор једне основне школе у Сједињеним Државама. О коме је он говорио? О ђацима из његове школе, деци Јеховиних сведока. Заиста, многи су приметили да су Јеховини сведоци, а и њихова деца, у извесном смислу слични другим сведоцима. Током година показало се да су они у погледу веровања и владања уједињени, што је вредно пажње. Тако, Јеховине сведоке није тешко препознати.
2. Чиме се одликовала рана хришћанска скупштина, и шта је Павле рекао о томе?
2 Јединство Јеховиних сведока, у данас раздељеном свету, је нешто необично. Ипак није необјашњиво, ако имамо у виду да се сви они труде да иду Исусовим стопама (1. Петрова 2:21). Овако јединство је било карактеристично и за хришћане у првом веку. Павле је једном писао скупштини у Коринту: „Него опомињем вас, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви будете јединствени у говору и да не буде раздора међу вама, него да будете чврсто сједињени у истом разуму и истом току мисли“ (1. Коринћанима 1:10, НС). Павле је такође дао инспирисани савет како треба да се поступа са особама које нису вољне да чувају хришћанско јединство (Види Римљанима 16:17; 2. Солуњанима 3:6).
3, 4. Како је Павле описао постојеће јединство између њега и Тита, и на чему је оно почивало?
3 Око 55. године н. е. Павле је послао Тита у Коринт да помогне при скупљању прилога за сиромашну браћу у Јудеји, а вероватно и да установи како је скупштина реаговала на Павлов савет. Касније, када је Павле писао Коринћанима, поставио им је питања која су се односила на Титову посету: „Зар вас је Тит искористио? Зар нисмо ходили у истом духу? Зар не истим стопама?“ (2. Коринћанима 12:18, СТ). Шта је Павле с тим мислио да су они ходили „у истом духу“ и „истим стопама“?
4 Он је говорио о јединству између њега и Тита. С времена на време Тит је пратио Павла на његовим путовањима и на тај начин несумњиво много научио од њега. Али јединство између њих двојице базирало се на нечем јачем од тога. Базирало се на њиховом добром односу према Јехови и на томе што су обојица били следбеници Христових стопа. Тит је опонашао Павла као што је Павле опонашао Христа (Лука 6:40; 1. Коринћанима 11:1). Дакле, они су ходили у Исусовом духу и његовим стопама.
5. Шта се данас може очекивати од особа које опонашају Павла и Тита тако што ходе „у истом духу“ и „истим стопама“?
5 Тако није ништа необично да и међу хришћанима, који у 20. веку ходе „у истом духу“ и „истим стопама“ као Павле и Тит, влада неупоредиво јединство. У ствари нејединство номиналних хришћана само показује да се ради о лажним хришћанима, који не ходе по стопама вође, за ког тврде да га следе (Лука 11:17). Ова разлика између истинитих и лажних хришћана може се уочити на различитим подручјима. Споменимо четири.
Светост крви
6, 7. а) Који исправан став игра улогу ако идемо Исусовим стопама? б) По чему се разликују Јеховини сведоци од других, који данас такође одбијају трансфузију крви?
6 Око 49. године н. е. Водеће тело ране хришћанске скупштине одговорило је у једном писму на питање: Да ли нејеврејски хришћани треба да држе мозаитски закон? У писму је стајало: „Свети дух и ми нађосмо за добро да не стављамо на вас никакве друге терете осим ових потребних ствари: да се уздржавате од ствари жртвованих идолима, и од крви, и од удављенога и од блуда (Дела апостолска 15:28, 29, НС). Запазимо да у „потребне ствари“ спада уздржавање од крви. Ићи Исусовим стопама значило би не уносити крв у тело, ни орално ни на неки други начин.
7 Ово начело се у тзв. хришћанству жестоко повређује трансфузијом крви. Истина у последњим годинама постају све јасније опасности по здравље повезане са трансфузијом крви, и неки је одбијају из медицинских разлога. То је посебно због тога што су се многи заразили сидом преко примљене крви. Али ко чува светост крви из поштовања према Божјем закону, и то као група гледано? За кога лекар аутоматски сматра пацијента, који одбија трансфузију? Не каже ли он обично: „Ви сте сигурно Јеховин сведок“?
8. Како је награђена једна Јехови предана особа у Италији за своју одлучност да држи Божји закон о крви?
8 Антониета живи у Италији. Пре осам година она се тешко разболела, и њена крвна слика је била тако лоша да су лекари са свом упорношћу тврдили да она може да преживи само уз трансфузије крви. Својим одбијањем наишла је на отпор код лекара и родбине. Чак су је и њена два малишана молила: „Мама ако нас стварно волиш, тада прими крв.“ Али Антониета је била одлучна да сачува своју верност, и срећом остала је жива. Њено стање је свакако још увек било врло озбиљно, јер је један лекар рекао: „Не можемо да објаснимо да је она још жива.“ Када су почели са лечењем против ког она није имала ништа, она се тако брзо опорављала да јој је један други лекар рекао: „То је просто невероватно. Ви се, за тако кратко време, не би могли да опоравите чак ни онда када би вас цео дан пумпали са крвљу.“ Антониета сада служи као општи пионир и оба њена сина (сада 12 и 14) добро напредују у истини. Она је била храбра и показала је поштовање према светости крви, што је једна од „потребних ствари“. Сви Јеховини сведоци заузимају тај исти став, јер иду Исусовим стопама.
Добар морал
9. Која друга од „потребних ствари“ игра улогу у праћењу Исусових стопа, и шта се дешава са онима који на то не пазе?
9 Једна друга од „потребних ствари“, које су биле наведене у писму Водећег тела у првом веку, била је ’уздржавање од блуда’. Павле је у свом првом писму Коринћанима о томе опширније писао: „Ни блудници, ни идолопоклоници, ни браколомници, ни мушкарци који се држе у неприродне сврхе, ни мушкарци који лежу с мушкарцима, неће наследити Царство Божије“ (1. Коринћанима 6:9, 10, НС). Хришћани помажу особама, које желе да служе Јехови, да одбаце те нечисте поступке. Чак ако се и чланови скупштине уплету у такве поступке њима се помаже, да се очисте, ако се обрате и покају (Јаков 5:13-15). Али у случају да се један хришћанин упусти у тако прљаве поступке и не покаје се, тада важи недвосмислени библијски пропис. Павле је од Бога био инспирисан да напише: „Да се не мешате ако који, који се брат зове, постане курвар, ... Извадите злога између себе“ (1. Коринћанима 5:11, 13).
10, 11. Ко је крив за ниска морална мерила у тзв. хришћанству, и зашто? б) Како искуство једног човека са Филипина показује да се Јеховини сведоци у целини држе високих моралних мерила?
10 Упркос ове јасне науке у тзв. хришћанству хара неморал. За то су криви свештеници, како они који разблажују Божја мерила, тако и они који библијским мерилима уснама одају признање, али пропуштају да их храбро спроведу у својим заједницама. Ипак Јеховини сведоци као група ходе и у овом погледу Исусовим стопама.
11 Један пример је Хозе са Филипина. Већ са 17 година је био познат као изазивач нереда и као коцкар. Био је често пијан, водио је неморалан живот и више пута је био затваран због крађе. Онда је дошао у контакт са Јеховиним сведоцима. „Подробно осматрање Библије потпуно је променило мој живот“, изјавио је. „Више не пијем и не пушим и научио сам да зауздам свој темперамент. Сада имам чисту савест, јер имам само једну жену. Такође ме поштују моји суседи, који су ме раније називали ’Хозе, непоправљиви’ и ’Хозе, сабласт’. Данас ме називају ’Хозе, Јеховин сведок’. Мој син и братанац су слуге помоћници у скупштини, у којој ја сада служим као старешина и општи пионир.“ Хозе и милиони других хришћанских Јеховиних сведока ходе Исусовим стопама као морално чисти хришћани.
Неутралност
12. Који је став правих хришћана Исус узвисио у својој молитви, која је записана у Јовану 17. поглављу?
12 У дугој молитви коју је Исус изговорио у последњој ноћи свог земаљског живота, у присуству својих ученика, споменуо је у ком погледу ће још његови следбеници ’ходати његовим стопама’. О својим ученицима је рекао: „Нису део овога света, као што ни ја нисам део овог света“ (Јован 17:16, НС). То значи да су хришћани неутрални. Уместо да се мешају у политику или да учествују у националним сукобима, они упозоравају друге на Божје Царство, једино решење светских проблема (Матеј 6:9, 10; Јован 18:36).
13, 14. а) Како се разликује тзв. хришћанство од Јеховиних сведока по питању неутралности? б) Како је за сву браћу у Јапану било од користи што је један Сведок сачувао своју неутралност у политичким стварима?
13 Већина припадника тзв. хришћанства је заборавила ово начело неутралности, јер је за њих национално порекло обично од већег значаја него што је религиозна припадност. Као што је новинар Мајк Ројко писао, „хришћани“ се никада „нису опирали када се радило о томе да иду у рат против других хришћана“. Додао је: „Да јесу, никада не би били вођени најкрвавији ратови у Европи.“ Да Јеховини сведоци у ратно доба чувају стриктну хришћанску неутралност врло добро је познато. Али као следбеници Исусових стопа, они су и у социјалним и политички спорним питањима неутрални. Дакле, њихово пажње вредно јединство широм света неће бити нисачим поремећено (1. Петрова 2:17).
14 Њихово неутрално држање понекад води до неочекиваних резултата. На пример у области Цугару у Северном Јапану избори се узимају врло озбиљно. Али, Тошио, заменик управника градских финансија, одбио је због своје савести да учествује на изборној кампањи за градоначелника. Ради тога је био премештен на нижи положај, у одељење за канализацију. Па ипак годину дана касније градоначелник је због корупције скинут са положаја и затворен. Изабран је нови градоначелник. Када је овај чуо за Тошиову деградацију поново га је поставио на високи административни положај, што се испоставило као благослов за Тошиову хришћанску браћу. Како? Тошио је изјавио да је било веома тешко да се добије дозвола за коришћење спортских хала за друге састанке осим за спортске приредбе. Али због његовог садашњег положаја, како он сам каже, Јехова је могао, да се преко њега побрине, да гимнастичке дворане буду стављене на располагање за три обласна конгреса и четири покрајинска конгреса. Закључујући је рекао: „Ако останемо верни, Јехова нам отвара неслућене могућности да нас употреби.“
У породици
15. Како је Исус оставио пример за следбенике његових стопа, што се тиче породичних веза?
15 Даљње подручје, у ком хришћани иду Исусовим стопама’, је у породици. Библија узвисује Исусов пример, као модел за породичне везе, када каже: „Будите једно другом подложни у страху Христовом. Жене да буду подложне својим мужевима као Господу, јер је муж глава жени као што је и Христ глава скупштини ... Уствари, као што је скупштина подложна Христу тако да буду и жене подложне својим мужевима у свему. Мужеви, и даље волите своје жене, као што је и Христ волео скупштину и себе предао за њу“ (Ефесцима 5:21-25, НС).
16, 17. а) Какво стање влада у тзв. хришћанству с обзиром на породичне везе? б) Како се једино могу побољшати породичне везе, како то показује пример једног брачног пара из Бразила?
16 Обично се у тзв. хришћанству овај савет данас испушта из вида, због чега су се безбројне породичне заједнице распале. Нарушене породице су уобичајене, и сукоб између родитеља и деце често иде врло дубоко. „Породица се распада“, приметио је један професор психологије пре неколико година. Дечији психолози, брачни саветници и психијатри имају само мали успех у свом труду да одрже угрожене породице. Али Јеховини сведоци који се труде да примењују библијска начела су познати по натпросечним породичним заједницама.
17 На пример, Алдемар, који је служио као поручник у бразилској војној полицији, имао је породичне проблеме. Његова жена га је напустила и законски поднела развод брака. Он је почео да пије, а покушао је и самоубиство. Након извесног времена његови рођаци, који су били Јеховини сведоци, разговарали су са њим о Библији. То што је чуо допало му се, и тако је он почео да проучава Библију. Пошто је свој живот хтео да доведе у сагласност са неутралним држањем, по ком су Јеховини сведоци познати, поднео је оставку на војну службу. Алдемар и његова жена су решили своје брачне проблеме, тако што су применили библијска начела која је он научио. Данас они иду Исусовим стопама и служе Јехови као општи пионири.
Послушност из љубави
18. а) Зашто су данас Јеховини сведоци благословени у духовном погледу? б) Како се сада испуњава Исаија 2:2-4?
18 Јасно је уочљиво да Јеховини сведоци уједињени у духу Исуса Христа ходе његовим стопама. Зато су као појединци и као група у духовном погледу благословени (Псалам 133:1-3). Очигледни докази божанског благослова су мотивисали безброј искрених људи да поступају у сагласности са пророчанством из Исаије 2:2-4. Само у прошлих 5 година 987 828 особа је предузело потребне кораке за предање и крстило се у води. Пун љубави, Јехова није ограничио број људи који се за то још могу одлучити, пре него избије „велика невоља“ (Откривење 7:9, 14).
19. а) Које предности могу да буду резултат служења Јехови, и како треба да их сматрамо? б) Који је основни разлог да поштујемо Јеховине заповести?
19 Као што показују описана искуства, духовни благослови који радују Божје слуге често су повезани са практичним предностима. С тим што не пуше, што живе моралним животом и што показују поштовање према светости крви, они могу да буду поштеђени од одређених болести. И зато што живе сагласно са истином често имају предности у привредном, социјалном и породичном погледу. Све ове предности они сматрају као благослов од Јехове и као доказ да се његови закони могу практично применити. Али могућност да уживају у таквим практичним предностима није главни разлог за послушност према Божјим законима. Прави хришћани су послушни Јехови зато што га воле, што он заслужује њихово обожавање и што је то једино исправно, да врше његову вољу (1. Јованова 5:2, 3; Откривење 4:11). Међутим, сотона тврди да људи служе Богу само због себичних предности. (Види Јов 1:9-11; 2:4, 5).
20. Како Јеховини сведоци данас ходе у истом духу као и она три верна јеврејска сведока у старо доба?
20 Јеховини сведоци данас ходе у истом духу као и она три млада јеврејска сведока у данима Данила. Када су им претили да ће их бацити у ужарену пећ, рекли су: „Ако треба, наш Бог коме служимо, може нас избавити из ужарене пећи и из твоје руке, о царе, он ће нас ослободити. А и да не би (то јест, чак ако и допусти да умремо), знај, о царе, да твојим боговима нећемо служити нити ћемо обожавати златни лик који си поставио“ (Данило 3:17, 18, НС). Без обзира на очигледну корист или лоше последице, Јеховини сведоци ће и надаље тачно да прате Исусове стопе, јер они знају да је вечни живот у Божјем новом свету осигуран. Као уједињен народ они ће и надаље ходити „у истом духу“ и „истим стопама“, па било шта да дође!
Можеш ли објаснити?
◻ Зашто су Јеховини сведоци уједињени?
◻ У ком погледу се разликују Јеховини сведоци од номиналних односно назови хришћана?
◻ Који је главни разлог што прави хришћани служе Јехови?
◻ Како Јеховине слуге гледају на предности које произлазе из послушности према Јехови?
[Слика на 19. страни]
Ако један пацијент одбије трансфузију крви, обично се сматра да је он Јеховин сведок
[Слика на 20. страни]
Многи који тврде да су хришћани нису се опирали да иду у рат један против другога – и то уз благослов њиховог свештенства