Гледиште Библије

Када је самаштво дар

’У САМЉЕНА сам‘, јадикује једна хришћанка која је већ неколико година удовица. ’Надам се брачном другу већ дуго. Остајање запосленим помаже. Поседовање пријатеља помаже. Али желим да се удам.‘

Кад искрено желиш да се венчаш а твоја потрага за брачним другом није успешна, самаштво тешко да изгледа као дар — пре се можеш осећати као да си осуђен на тамницу од негативних емоција које те остављају уморним и депресивним. Или уколико већ имаш сопствену породицу али ниси у браку, можеш сам носити одговорност за збрињавање свих потреба твоје деце.

Према томе, можда на свој самачки статус не гледаш као на дар. Ипак, неки други самаштво сматрају нечим врло драгоценим, и изабирају да живе сами. Онда, да ли је самаштво дар, и уколико јесте, када и зашто је то тако? Шта каже Библија?

Да ли је барикада на путу ка срећи?

Брак може бити извор великог задовољства (Пословице 5:18, 19). Неки „су убеђени да је стати на луди камен једини пут ка срећи и личном испуњењу“, коментарише Лос Анђелес Тајмс. Да ли је Извод из књиге венчаних једина „улазница“ за срећу? Један професионалац за ментално здравље, Рут Лубан (Ruth Luban), каже, према Лос Анђелес Тајмсу: „Жене [и мушкарци] ће се изненадити колико личног испуњења могу пронаћи кад престану да живе животом чекања у нади да ће их неки човек [или жена] избавити од невенчаног живота.“ Да, самаштво није нешто што стоји на путу срећном, испуњеном животу. Многе разведене особе ће се поверити да брак није аутоматски и пут ка срећи. Истинска срећа је резултат доброг односа с Богом. Тако, хришћанин може бити срећан било да јесте или да није у браку (Псалам 84:13; 119:1, 2).

Осим што спомињу самонаметнуте запреке, Мари Едвардс (Marie Edwards) и Еленор Хувер (Eleanor Hoover), у својој књизи The Challenge of Being Single, откривају још једну потенцијалну барикаду према срећи — притисак друштва. Оне кажу да „се претпоставља да уколико ниси у браку онда патиш од неке дубоке, мрачне, емоционалне бољке... Нешто с тобом сигурно није у реду“.

Чак и добронамерни пријатељи несвесно могу вршити огроман притисак на самце тиме што стално зановетајући питају: ’Кад ћеш се венчати?‘ или ’Како то да један тако згодан човек као што си ти још није нашао жену?‘ Иако коментари слични овима могу бити изречени у шали, они могу ’пробадати као мач‘, резултујући у повређеним осећањима или посрамљењу (Пословице 12:18).

Дар сваког појединог

Апостол Павле је у време кад је путовао као мисионар био неожењен. Да ли је то било због тога што се он противио браку? Тешко. Апостол Павле је био самац због тога што је изабрао да остане самац ради ’јеванђеља‘ (1. Коринћанима 7:7; 9:23).

Павле је имао снаге да се уздржи од брака, а ипак је признао да не може свако бити попут њега. Рекао је: „Сваки има свој дар милости од Бога: један на један, а други на други начин.“ (1. Коринћанима 7:7).

Самаштво може постати пут до среће, иако можда не онај којим си намеравао ићи. Сигурно, брак је укључен међу многе дарове које смо добили од Јехове. Али Библија указује да самаштво такође може бити „дар“ — уколико можеш за то „направити места“ (Матеј 19:11, 12, NW; 1. Коринћанима 7:36-39). Које су, дакле, неке користи самаштва?

Павле је рекао да се брачни парови брину „како ће угодити“ супружнику, док се самци ’брину за Господње‘. Ово истиче једну од највећих користи самаштва — могућности да се служи Јехови „без сметње“ (1. Коринћанима 7:32-35).

Библија не каже да особа која није у браку живи у потпуности без сметњи. Међутим, особа која живи сама уопште узевши има мање сметњи него она која се стара за породицу, јер је она једина особа коју треба узети у обзир приликом доношења одлука. На пример, кад је Бог наложио Авраму да напусти Харан и пресели се у земљу Хананску, Библија каже: „Аврам узе Сару, жену своју, и Лота, сина брата свога, с целим благом које беху стекли и с робљем које беху добили у Харану. И пођоше да иду“ (Постање 12:5). Иако Аврама његова породична ситуација није задржала, без сумње он је провео доста времена организујући своје домаћинство за једну такву мисију.

Упореди Аврамово пресељење с пресељењем апостола Павла. Док су Павле и Сила проповедали добру вест у Солуну, против њих се формирала разбеснела руља. Те исте ноћи, браћа су и Павла и Силу одмах послали за Верију. У једној другој прилици, у Троади, Павле је добио визију да ’пређе у Македонију и помогне им‘. Чим је видео ту визију, он је отишао за Македонију. Јасно је да је то што Павле није имао жену пружило могућност велике слободе кретања у кратком периоду, што би било теже с породицом (Дела апостолска 16:8-10; 17:1-15).

Још једна корист самаштва је та што оно нуди већу слободу личног избора. Кад живиш сам, одлучивање о томе где ћеш живети, шта ћеш и када јести, или чак када ћеш отићи у кревет обично је једноставније. Ова слобода такође се проширује и на духовне активности. На располагању је више времена за бављење личним студијем Божје Речи, за учествовање у јавној служби и коришћење прилика да се буде од помоћи другим људима.

Према томе, буди одлучан да мудро искористиш своје време без обзира на то што у браку ниси јер си то изабрао или због околности. Имаћеш срећнији живот кад своје самаштво потрошиш у помагању другима (Дела апостолска 20:35). Уколико желиш брак, немој да се заробиш негативним емоцијама или да живиш свој живот као да си само половина особе зато што та ’посебна особа‘ још није налетела твојим путем. Држи себе запосленим у Божјој служби и, као што је Павле рекао, можда ћеш утврдити да самаштво може бити дар.