Рађање међу Божјим народом
’Нека вас Јехова умножи хиљаду пута’ (5. Мојсијева 1:11).
1. Шта каже Библија о рађању деце?
„ГЛЕ! Синови су наслеђе од Јехове, ,, плод утробе је награда. Као што су стреле у руци јунака такви су млади синови. Благо способном човеку који је њима напунио тоболац свој!“ То читамо у Псалму 127:3-5. Да, рађање деце је дивна предност коју је створитељ Јехова доделио првом људском пару и његовом потомству (1. Мојсијева 1:28).
Рађање у Израелу
2. Зашто је у Аврамовом потомству, Исака и Јакова био пожељан благослов деце?
2 У Аврамовом потомству по линији Исака и Јакова благослов деце је био врло пожељан. Чак су деца од других жена и иноча сматрана законитом. То се односи на неке од Јаковљевих синова, то јест на неке од оснивача дванаест племена Израелових (1. Мојсијева 30:3-12; 49:16-21; упореди 2. Дневника 11:21). Иако је Бог првобитно предвидео моногамију, у Аврамовом потомству је трпео полигамију и конкубинат, што је допринело бржем порасту становништва. Израелци су требали да постану бројан народ ,као прах на земљи“ (2. Дневника 1:9; 1. Мојсијева 13:14-16). Из овог народа је требало да произађе „семе“ кроз које би се „сви народи на Земљи“ могли благословити (1. Мојсијева 22:17, 18; 28:14; 5. Мојсијева 1:10, 11).
3. Какве су биле прилике у Израелу за време Соломонове владавине?
3 У Израелу је рађање деце очигледно сматрано као благослов од Јехове (Псалам 128:3, 4) Свакако треба запазити да су на почетку овог чланка цитиране речи из Псалма 177 биле написане од краља Соломона и да је владање овог краља било углавном погодно време за Израел. О том времену читамо у Библији; „Јуде и Израиља бијаше много као пијеска покрај мора; и јеђаху и пијаху и весељаху се. И живљаху Јуда и Израиљ без страха, сваки под својом лозом и под својом смоквом, од Дана (на северу) до Вирсавеје (на јуту), свега вијека Соломонова“ (1. Царевима 4:20, 25).
Тешко време за децу у Израелу
4, 5. а) Како рађање деце у Израелу није увек била радост? б) Које потресне сцене су се одиграле најмање два пута у Јерусалиму?
4 Али у историји Израела је било и других времена у којима је рађање деце било све друго само не радост. У време првог разарања Јерусалима, пророк Јеремија је писао: „Ишчиљеше ми очи од суза..., јер дјеца и која сисају обамиру на улицама градским. ... Еда ли жене једу пород свој, дјецу коју носе у наручју?“ „Својим рукама жене жалостиве куваше дјецу своју“ (Плач Јеремијин 2:11, 20; 4:10).
5 Изгледа да су се сличне потресне сцене одиграле скоро 700 година касније. Јеврејски историчар Јосип извештава да су за време окупације Јерусалима 70. године н. е. деца отимала храну из уста својих очева и да су мајке чак од своје мале деце отимале храну. Такође пише да је једна Јеврејка убила своје одојче, испекла га и јела. За јеврејске брачне парове, који су још пре него што је Јехова извршио осуду над Јерусалимом, 607. пре н. е. и 70. године н. е..., рађали децу, тешко се може казати да су исправно проценили одговорност рађања.
Рађање међу првим хришћанима
6, 7 а) Који је обичај за хришћане отклонио Исус? б) Како је духовни Израел требао бројчано да расте, и који докази за то постоје?
6 Како су први хришћани гледали на рађање деце? Као прво запазимо да Исус није дозволио својим ученицима да имају више жена или конкубинат. Поново је установио Јеховину првобитну норму, наиме моногамију или брак једног мужа и једне жене (Матеј 19:4-9). Док је телесни Израел постајао бројнији рађањем деце, духовни Израел треба бројчано да порасте прављењем ученика (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8).
7 Да се хришћанство требало претежно ширити на тај начин што ће хришћански брачни парови доносити децу на свет, Исус не би своје ученике охрабрио да „због небеског Царства“ ’омогуће место’ самаштву (Матеј 19:10-12). И апостол Павле не би писао: „Према томе, онај који своју невиност предаје браку добро чини, али онај ко је не предаје браку чини боље“ (1. Коринћанима 7:38, НС).
8. Шта показује да су многи од првих хришћана били ожењени и да су имали децу?
8 Иако су Исус и Павле подстрекавали да се не ступа у брак, како би могли боље унапређивати интересе Царства, они нису наметали самаштво. Обојица су предвидели да ће један број хришћана ступити у брак. Наравно, некима од њих ће се и деца родити. У хришћанским грчким списима се на више места могу наћи савети за одгајање деце, који су били дани првим хришћанима (Ефесцима 6:1-4; Колошанима 3:20, 21). Од ожењених старешина и слугу помоћника се очекивало да буду примерни родитељи (1. Тимотеју 3:4, 12).
9. Како би према речима апостола Павла за неке хришћанке била заштита ако би рађали децу, и шта би још било потребно?
9 Апостол Павле је указао чак и на то, да поседовање деце за неку хришћанку може бити заштита. У вези са пружањем помоћи сиромашним удовицама писао је: ,А младијех удовица прођи се... беспослене уче се скитати по кућама, не само пак беспослене, него и језичне и свезнале, па говоре што не треба. Хоћу дакле да се младе удовице удају, децу рађају, кућу куће, а никаква узрока да не дају противнику за хуљање. Јер се ево неке окренуше за сотоном.“ Таква жена „ће се спасти рађањем дјеце, ако остане у вјери и љубави и у светињи с поштењем“ (1. Тимотеју 5:11-15; 2:15).
’Невоље телесне’
10. Који је други савет Павле дао за удовице у свом првом писму Коринћанима?
10 Свакако је вредно пажње да је тај исти апостол Павле у свом првом писму Коринћанима, удовицама предложио друго рушење. Он је свој савет о браку ограничио рекавши да га даје „као допуштање“. Писао је: „А неожењенима и удовицама велим: добро им је ако остану као што сам и ја. Али ако не могу да се уздржавају, нека ступе у брак, јер је боље ступати у брак него распаљен патити. Али је, по мом мишљењу, (удовица) блаженија ако тако остане; мислим, уосталом, да и ја’ имам Духа Божијег“ (1. Коринћанима 7:6, 8, 9, 40, др Чарнић).
11. а) Шта би имали они који ступају у брак, и како примедба из 1. Коринћанима 7:28 доприноси објашњењу? б) Шта је Павле мислио са речима: „Ја вас штедим“?
11 Павле је објаснио: „Но ако и ступаш у брак ниси погрешио, и девојка ако се уда – није погрешила; али ће такви имати телесну невољу, а ја вас штедим“ (1. Коринћанима 7:28). У односу на ову „телесну невољу“ Нови свет превод садржи једну примедбу која нас упућује на 1. Мојсијеву 3:16, где читамо: „Жени је (Јехова) рекао: ’Знатно ћу повећати бол твоје трудноће; у порођајним мукама ћеш децу рађати, жудићеш за својим мужем, а он ће над тобом владати“ Осим евентуалних брачних тешкоћа које ће имати они у браку, „телесна невоља“ без сумње обухвата и проблеме у вези са рађањем деце. Павле није забранио ступање у брак нити рађање деце, али се очигледно осећао дужним да упозори своје сухришћане јер им то може донети проблеме и сметње које ће их спречавати у служби за Јехову.
„Преостало време је скраћено“
12. Какав је савет дао апостол Павле хришћанима у браку, и зашто?
12 У првом веку хришћани нису смели да живе тако као светски људи. Њихова ситуација је требала да се одрази и на њихов брачни живот. Павле је писао: „Него ово вам, браћо, кажем: Преостало време је скраћено; убудуће и они који имајужене да буду као да их немају ... они који користе овај свет као да га не користе до краја; јер се мења сцена овог света. Ово па кговорим на корист вас самих, не да вам ставим омчу, него да будете часни и да без сметње истрајно служите Господу“ (1. Коринћанима 7:29-35).
13. У ком смислу је за хришћане у првом веку ’преостало време скраћено’?
13 Библијски научник Фредерик Годе је писао: „Док према схватању неверника свет са сигурношћу има бескрајно постојање, један хришћанин има стално пред очима оно што он очекује: парусију (присутност).“ Христ је дао знак своје „присутности“ својим ученицима и упозоравајуће им рекао: ,Бдијте дакле, јер не знате у који дан долази Господ ваш“ (Матеј 24:3, 42). Преостало време је зато било „скраћено“ што су хришћани у првом веку требали да живе у сталном очекивању Христовог доласка. Сем тога појединци нису знали колико им је времена остало док „време и непредвиђени догаћаји“ не окончају њихов живот и одузму им сваку могућност ’да учврсте свој позив’ (Проповедник 9:11; 2. Петрова 1:10).
14. а) Како се треба разумети Матеј 24:19? б) Како је Исусово упозорење било све актуелније док се приближавала 66. година н. е.?
14 За хришћане у Јудеји и у Јерусалиму је нужност ’бдења’ била нарочито потребна. Кад је Исус упозоравао од другог разорења Јерусалима, изјавио је: „Тешко трудницама и дојиљама у те дане!“ (Матеј 24:19, НС). Исус није саветовао хришћанима првог века да немају децу. Он је само пророчански указао на стање ствари, тиме што је наговестио да ће за труднице и за мајке с малом децом бити јако тешко да брзо побегну при појави знака за предстојеће разорење Јерусалима (Лука 19:41-44; 21:20-23). Када су се онда у годинама пре 66. н. е. проширили немири међу Јеврејима у Јудеји, хришћани су се сигурно сећали Исусових упозоравајућих речи, које су несумњиво утицале на њихов став по питању да ли је мудро у тим тешким временима имати децу.
Рађање данас
15, 16. а) Како је за данашње хришћане ’преостало време скраћено’? б) Шта хришћани треба да се питају?
15 Како хришћани треба да гледају на брак и рађање деце данас, у „време краја“? (Данило 12:4). Још никад до данас нису биле прикладније речи „Сцена овог света се мења“ или, као што други превод каже, „Свет, такав какав је сада, неће још дуго постојати“ (1. Коринћанима 7:31, Добра вест за вас).
16 Више него икада важе речи: „Преостало време је скраћено“. Да, Јеховином народу остаје још само једно ограничено време да извршава дело које му је од Бога дано и које се састоји у испуњењу речи: „Ова! добра вест о Царству проповедаће се по читавој настањеној Земљи за сведочанство свим народима; и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:14, НС). Ово дело мора бити учињено пре доласка краја. Стога је на месту да се хришћани питају, како ће се брак или, уколико су у браку, рађање деце одразити на њихово учешће у том важном делу.
Пример из старог времена
17. а) Које дело су требали да изврше Ноје и његова три сина пре потопа, и колико дуго је то вероватно трајало? б) Из којих разлога Нојеви синови и њихове жене нису имале деце пре потопа?
17 Исус је упоредио време „присутности Сина човечијег“ са ’Нојевим данима’ (Матеј 24:37). Ноје и његова три сина су морали да изврше одређени посао пре потопа. Морали су да изграде огромну арку и да проповедају (1. Мојсијева 6:13-16; 2. Петрова 2:5). Очевидно је да су Нојеви синови били већ ожењени када је Јехова дао упутства за градњу арке (1. Мојсијева 6:18). Ми не знамо тачно колико је дуго трајала градња арке, али је вероватно било потребно више деценија. Интересантно је да за све време пре потопа Нојеви синови и његове жене нису имали деце. Апостол Петар је изричито изјавио да је ’осам душа безбедно пренесено преко воде’, то јест четири брачна пара, али без деце (1. Петрова 3:20.) Вероватно су Нојеви синови из следећа два разлога остали без деце. Прво, јер су у вези са предстојећим воденим уништењем добили налог од Бога, који је захтевао сву њихову пажњу и друго, јер им је несумњиво било мрско да имају децу у свету у којем је „неваљалство људско велико на земљи, и да су ове мисли срца њихова свагда само зле“, у свету пуном „безакоња“ (1. Мојсијева 6:5, 13).
18. Како понашање Нојевих синова и њихових жена подстиче на размишљање, иако није обавезно?
18 Ово не значи да је понашање Нојевих синова и њихових жена пре потопа обавезно и за данашње брачне парове. Али будући да је Исус упоредио Нојеве дане са временом у ком ми живимо, њихов пример може подстаћи на размишљање.
„Критична времена“
19. а) Како је наше време слично Нојевим данима? б) Шта је прорекао Павле за ,,последње дане“, и како се његово пророчанство односи на рађање деце?
19 Као Ноје и његова породица тако и ми живимо у „свету безбожних људи“ (2. Петрова 2:5, НС). Као што су они, тако и ми живимо у ,последњим данима“ једног поквареног система ствари, који ће ускоро бити уништен. Апостол Павле је прорекао да ће у ,последње дане“ сотониног система „настати критична времена са којима ће се тешко излазити на крај“. Још је додао да ће деца бити „непослушна родитељима“, што показује да одгајање деце такође припада стварима са којима ће се тешко излазити на крај. Писао је, да ће људи у целини, деца, укључујући и омладину, бити „незахвални, нелојални, без природне наклоности“ (2. Тимотеју 3:1-5, НС). Иако се то што је Павле прорекао односи на прилике међу светским људима, овим преовладавајућим начином мишљења би се наравно и васпитавање деце за хришћанске родитеље све више отежало, што су већ многи искусили.
20. Шта ће бити разматрано у следећем чланку?
20 Све што је до сада било речено, показује да се у погледу рађања деце мора имати уравнотежено гледиште. Истина, деца могу причинити много радости али и нанети много боли. Рађање деце има предности а и недостатака. Нека од њих ће бити размотрена у следећем чланку.
За понављање
◻ Зашто су у Израелу биле пожељне велике породице?
◻ Шта указује на то да је у одређено време рађање деце доносило бол у срцу за Јевреје?
◻ Како је духовни Израел требало бројчано да порасте?
◻ Како је за прве хришћане ’преостало време скраћено’?
◻ Шта су вероватно били разлози да су Нојеви синови и њихове жене пре потопа били без деце, и какво је стање данас?
[Слика на 9. страни]
Брзо бежање из Јерусалима је за родитеље са малом децом било теже него за друге