Шта каже Библија

Да ли је спознаја Бога само за повлашћену мањину?

У САЛИ Пале де Конгре у Паризу у Француској једне јулске вечери десио се чудан догађај. Ласерски зраци прошарали су зидовима дворане, а дубоки, свечани електронски звуци прожети звуком гонга и звоњавом звона су испунили велики простор. На позорници су два мушкарца са црним маскама нежно љуљали висећи пламеник који је био у облику чамца, док је обојени дим сукљао са страна позорнице. У исто време су се пред публиком од 4 000 људи појавили у бело обучени мушкарци и жене.

Да ли је то био рок концерт? Не, него церемонија иницијације розенкројцеваца, покрета који је посвећен езотеричкој или тајној мудрости. Међутим, за новообраћенике овог реда светског братства ова церемонија је била само први корак у низу степена иницијације.

На неки начин је тајно друштво розенкројцеваца слично секти гностика, која је цветала током другог века наше ере и била супарник хришћанству. Гностици су веровали да спасење долази путем мистичне спознаје и да је тим тајним знањем обдарена само изабрана мањина. Али, да ли је спознаја Бога само за повлашћену мањину? Да ли је ограничена само на малу групу иницираних?

Да ли је хришћанство тајно братство?

Неки аутори сматрају да је хришћанство у одређеној мери езотеричко, тј. намењено само за мањину. У својој књизи Л’езотерисм Лик Бенуаст, хонорарни куратор Музеја Француске, пише: „Други пример намењеног поучавања налази се у посланицама Светог Павла: ’Дао сам вам млека а не тврде хране . . . Ко год живи само на млеку не разуме ништа од саопштења мудрости’ [парафразирано из 1. Коринћанима 3:2 и Јеврејима 5:12]. Текстови раних [црквених] отаца односе се на ’истину коју ни један новообраћеник не може схватити.’“

Али, да ли је апостол Павле писао о езотеричкој спознаји? Не, повезаност Павлових речи показује да је он уствари прекорио своје сухришћане који нису били новообраћеници. Павле је писао хришћанима који нису духовно напредовали и који су ’требали бити учитељи’ других обзиром на то колико су већ били у вери (Јеврејима 5:12).

На тај начин, Павле није говорио о истинама које је хтео да задржи као тајне, него о објашњењима које је хтео да он пренесе, али је то било изван моћи њиховог духовног разумевања јер нису напредовали у библијској спознаји, као што су требали. Павлову ситуацију међу тим хришћанима могли би упоредити са учитељем математике који од својих ученика очекује да напредују. Ако ученици нису добро написали свој домаћи задатак и зато нису потпуно схватили једноставна начела сабирања и одузимања, учитељу би било тешко да им помогне да схвате алгебарске једначине.

Спознаја за све

Мора се признати да библијска спознаја није статична. Временом и трудом могуће је стећи боље разумевање истине и дубље схватање духовних ствари. Чак, Библија показује да је Јехова постепено откривао своје намере својим слугама, али никад се не помињу никакве ’скривене истине’ које би биле доступне некима, а сакривене од других који искрено траже истину, а живе у истом временском раздобљу (Псалам 147:19, 20; Приче Соломунове 2:1-11; 4:18; Исаија 45:19). То је било очигледно не само из Божјег поступања са нацијом Израел, него и кад је његов Син Исус Христ полагао темељ хришћанства.

Током своје троипогодишње службе Исус је обрадио велики део територије Израела. Да ли је он то чинио на тајни начин или је посетио само одабрану групу иницираних (упућених у тајну)? Не. Он је своју вест проповедао јавно, често пред мноштвом. У време непосредно пред његову смрт, кад су га јеврејске религиозне вође питале о начину поучавања, он је објаснио: „Ја сам јавно говорио свијету. Ја сам увијек учио у синагоги и у храму, гдје се скупљају сви Жидови. Ништа нисам рекао тајно“ (Јован 18:20, Ст).

Запажамо ли да је Исусова вест упућена далеко већем слушатељству него је то само Палестина? Упућена је целом свету! Исус није рекао: ’Говорио сам реч свим људима, то јест, свим Јеврејима, него је говорио у пророчанском смислу, изабравши посебну реч за израз „свет“.a Тако Исус није проповедао никакву езотеричку науку; то је било за свакога и на сваком месту.

Истина је да је Исус употребљавао симболичан језик, нарочито је поучавао у поређењима, или предоџбама. Али, та метода му је једина омогућила да направи селекцију међу својим слушаоцима. Они који нису били истински заинтересовани за Исусово поучавање само су слушали његова поређења и отишли, а да нису дубље сагледали ствар, док су они који су жеднели за спознајом остали да добију даљња разјашњења. Тако је спознаја била доступна свима који су је искрено тражили (Матеј 13:13, 34-36).

Чињеница да је хришћанство отворено свима очигледна је и из нагласка који се даје и у осталим деловима Библије. На пример један од последњих ставака Библије садржи Божји позив да се ’дође и узме вода живота бадава’. Тамо стоји: „И ко је год жедан нека дође; ко год жели нека узме воду живота забадава.“ Поново, дакле, библијску спознају треба учинити доступном свима (Откривење 22:17, НС; упореди Исаија 55:1).

Иако је спознаја о Богу отворена свима, ипак је потребан напор да се стекне. Библија нас охрабрује да је ’непрестано тражимо као сребро и скривено благо’ (Приче Соломунове 2:4). Зато спознаја треба да се стекне из Божје речи, Библије, а затим ће мудрост постати видљива онда кад се примене њена начела и заповести.

Да ли се труд исплати? Да, јер таква мудрост доноси ’љубав од Јехове’ и може да доведе до вечног живота. Какво благо! Да ли си лично почео да тражиш ту изнад свега важну спознају? (Приче Соломунове 8:34-36; Псалам 119:105).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 18. страни]

На позорници су два мушкарца са црним маскама нежно љуљали висећи пламеник који је био у облику чамца