Радуј се у Јехови!

„Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се!“ (ФИЛИПЉАНИМА 4:4).

 1. Зашто се можемо питати шта је Павле мислио кад је рекао да хришћани треба увек да се радују?

ДАНАС може изгледати да разлога за радовање има мало и да су изузетно ретки. Људи од праха, чак и истински хришћани, сусрећу се са ситуацијама које проузрокују тугу — незапосленост, слабо здравље, смрт вољених особа, проблеми личности, или противљење чланова породице који нису верници или бивших пријатеља. Како дакле треба да разумемо Павлов савет, „Радујте се свагда“? С обзиром на непријатне и искушавајуће околности с којима се сви ми морамо борити, да ли је то уопште могуће? Разматрање контекста тих речи помоћи ће нам да разјаснимо то питање.

Радујте се — зашто и како?

 2, 3. Каква је важност радости, као што је илустровано у случају Исуса и древних Израелаца?

² „Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се!“ Ово нас може подсетити на речи упућене Израелцима пре око 24 века: „Јер ће радост Господња бити ваша сила“, или према преводу Moffatt: „Радовати се у Вечноме ваша је снага“ (Немија 8:10). Радост пружа снагу и налик је тврђави у којој се особа може склонити ради утехе и заштите. Радост је била оруђе у помагању чак и савршеном Исусу да истраје. „У очекивању радости која му беше одређена, претрпе крст, не марећи за срамоту, и седе с десне стране престола Божјега“ (Јеврејима 12:2). Јасно је да је бити у стању да се радујеш упркос потешкоћама битно за спасење.

³ Пре него што су ушли у Обећану земљу, Израелцима је било заповеђено: „Затим ћеш се веселити заједно с Левитом и са странцем који је усред тебе, за сва добра која ти Господ, Бог твој, даде, теби и дому твоме.“ Последице пропуста да служе Јехови с радошћу биле би тешке. „Сва ће ова проклетства доћи на тебе и гониће те и биће твој део докле се не истребиш. . . Зато што ниси служио Господу, Богу своме, радосна и весела срца у сваком обиљу“ (Поновљени закони 26:11; 28:45-47).

 4. Зашто бисмо могли пропустити да се радујемо?

⁴ Зато је императив да се помазани остатак данашњице и њихови другови „друге овце“ радују! (Јован 10:16). Павле је понављајући свој савет, „и опет велим: радујте се“, нагласио важност радовања над свим добрим које Јехова чини за нас. Да ли ми то чинимо? Или постајемо толико заокупирани рутином свакодневног живота да понекад изгубимо из вида наше многе разлоге за радовање? Да ли се проблеми подижу толико високо да блокирају наш поглед на Краљевство и његове благослове? Да ли дозвољавамо другим стварима — непослушности Божјем закону, игнорисању божанских начела, или занемаривању хришћанских дужности — да нас лише наше радости?

 5. Зашто је неразумној особи тешко да се радује?

⁵ „Благост [„разумност“, NW] ваша да буде позната свим људима. Господ је близу! (Филипљанима 4:5). Неразумној особи недостаје равнотежа. Она може пропуштати да исправно води рачуна о свом здрављу, беспотребно подвргавајући своје тело непримереном притиску или забринутости. Она можда није научила да прихвати своја ограничења и да живи одговарајуће томе. Она може постављати превише високе циљеве и затим настојати да их постигне без обзира на цену. Или може користити своја ограничења као изговор за успоравање или опуштање. Немајући равнотежу и будући да је неразумна она налази да јој је тешко да се радује.

 6. (а) Шта сухришћани треба да виде на нама, и када ће то једино бити случај? (б) Како нам Павлове речи из 2. Коринћанима 1:24 и Римљанима 14:4 помажу да будемо разумни?

⁶ Чак и ако нас противници гледају као фанатике, сухришћани треба увек да виде нашу разумност. И они ће то видети ако смо ми уравнотежени и не очекујемо савршенство ни од себе ни од других. Изнад свега, ми се морамо уздржавати од наметања бремена другима која иду изнад оног што Божја реч захтева. Апостол Павле је рекао: „Не да ми владамо над вером вашом, него ми доприносимо вашој радости“ (2. Коринћанима 1:24). Као бивши фарисеј, Павле је добро знао да крута правила која постављају и намећу они са ауторитетом гуше радост, док је корисни предлози које нуде сарадници повећавају. Чињеница да је ’Господ близу‘ треба да подсети разумну особу да није на нама ’да судимо туђем слузи. Стоји ли он, пада ли он, то је ствар његовог господара‘ (Римљанима 14:4).

 7, 8. Зашто хришћани морају очекивати да имају проблеме, али како им је ипак могуће да се и даље радују?

⁷ „Не узнемирујте се ни за што, него у свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, са давањем хвале“ (Филипљанима 4:6). Ми данас доживљавамо „тешка времена“ о којима је писао Павле (2. Тимотеју 3:1-5). Зато хришћани морају очекивати да се суочавају с проблемима. Павлове речи „радујте се свагда“ не искључују могућност да лојалан хришћанин може имати повремене нападе утучености или обесхрабрења. У свом сопственом случају Павле је реалистично признао: „Нас свакојако гоне, али не малаксавамо; у невољи смо, али не очајавамо; терају нас, али нисмо напуштени; обаљују нас, али не пропадамо“ (2. Коринћанима 4:8, 9). Међутим, хришћанска радост ублажава и у своје време савладава привремене периоде забринутости и туге. Она пружа потребну снагу да стремимо напред, никада не губећи из вида многе разлоге за радовање.

⁸ Када се појаве проблеми, ма какве природе били, радостан хришћанин понизно тражи Јеховину помоћ путем молитве. Он се не препушта екстремној забринутости. Након што је учинио оно што он сам разумно може да би решио проблем, он исход препушта у Јеховине руке у складу с позивом: „Стави на Господа бреме своје и он ће те поткријепити.“ У међувремену, хришћанин наставља да захваљује Јехови за сву Његову доброту (Псалам 55:22, ДК; види такође Матеј 6:25-34).

 9. Како спознање истине пружа душевни мир, и какве добре ефекте то има на једног хришћанина?

⁹ „И мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу“ (Филипљанима 4:7). Спознање библијске истине ослобађа ум хришћанина од лажи и помаже му да развија здраве обрасце размишљања (2. Тимотеју 1:13). Њему је тако помогнуто да избегава неисправно или немудро понашање које би могло да угрози мирољубиве односе с другима. Уместо да буде фрустриран због неправде и злоће, он своје поуздање ставља на Јехову да реши проблеме човечанства преко Краљевства. Такав душевни мир чува његово срце, чува његове потицаје чистим, и усмерава његово размишљање ка путу праведности. Чисти потицаји и исправно размишљање пружају за узврат безбројне разлоге за радовање, упркос проблемима и притисцима које ствара хаотичан свет.

10. Права радост се може доживети само у говорењу или размишљању о чему?

¹⁰ „У осталом браћо моја, што је год истинито, што је год часно, што је год праведно, што је год чисто, што је год љубазно, што год заслужује признање и што је крепосно и вредно хвале, то мислите“ (Филипљанима 4:8). Хришћанин не налази задовољство у говорењу или размишљању о лошим стварима. То аутоматски искључује многу забаву коју пружа овај свет. Нико не може сачувати хришћанску радост ако свој ум и своје срце пуни лажима, непристојним шалама и стварима које су неправедне, неморалне, безвредне, одвратне и гнусне. Једноставно речено, нико не може наћи праву радост пунећи свој ум и срце прљавштином. Како је охрабрујуће знати да у Сотонином исквареном свету хришћани имају толико добрих ствари о којима могу размишљати и разговарати!

Безбројни разлози за радовање

11. (а) Шта никад не треба да сматрамо само по себи разумљивим, и зашто не? (б) Какав ефекат је присуствовање једном међународном конгресу имало на једног делегата и његову жену?

¹¹ Кад говоримо о разлозима за радовање, не заборавимо наше међународно братство (1. Петрова 2:17). Док светске националне и етничке групе изражавају интензивну мржњу једни према другима, Божји народ се зближава у љубави. Њихово јединство је посебно очито на међународним конгресима. О једном таквом који је одржан 1993. у Кијеву у Украјини, један делегат из Сједињених Америчких Држава писао је: „Сузе радоснице, блиставе очи, стални изливи породичних загрљаја, и поздрави које су групе слале преко игралишта машући разнобојним кишобранима и марамицама јасно су говорили о теократском јединству. Наша срца су се преливала поносом због онога што је Јехова чудесно постигао у светском братству. То је моју жену и мене дубоко дирнуло и додало нове димензије нашој вери.“

12. Како се пред нашим очима испуњава Исаија 60:22?

¹² Како хришћанима јача веру то кад данас виде како се библијска пророчанства испуњавају пред њиховим очима! Осмотримо, на пример, речи из Исаије 60:22: „Од најмањега [„малога“, ДК] хиљада ће постати, од мањега силан народ. Ја, ја, Господ, учинићу брзо то у своје време.“ Приликом рођења Краљевства 1914, само је 5 100 — ’мали‘ — било активно у проповедању. Али током протеклих пет година, величина светског братства расте по просечној стопи од 5 628 новокрштених Сведока сваке недеље! Године 1993, достигнут је највећи број од 4 709 889 активних слугу. Замисли само! То значи да се ’мали‘ из 1914. дословно приближио томе да постане „хиљада“!

13. (а) Шта се дешава од 1914? (б) Како Јеховини сведоци гледају на начело из Павлових речи у 2. Коринћанима 9:7?

¹³ Од 1914. месијански краљ је кренуо подвргавајући усред својих непријатеља. Његову владавину подупиру вољни људски следбеници који прилажу време, снагу и новац да би извршавали светско проповедничко дело као и једну међународну грађевинску акцију (Псалам 110:2, 3). Јеховини сведоци се радују што се дају добровољни прилози да би се побринуло да се те активности изврше, иако новац једва да се и спомиње на њиховим састанцима.a (Упореди 1. Летописа 29:9.) Прави хришћани не морају да буду подстрекавани на давање; они сматрају предношћу да свог Краља подупиру до мере до које им њихове околности то дозвољавају, сваки „како је у срцу одлучио, не од жалости или од морања“ (2. Коринћанима 9:7, Ча).

14. Које стање међу Божјим народом постаје очигледно од 1919, и који им то разлог за радовање пружа?

¹⁴ Проречена обнова правог обожавања међу Божјим народом довела је до стварања духовног раја. Од 1919. он прогресивно шири своје границе (Псалам 14:7; Исаија 52:9, 10). Какав је резултат? Прави хришћани доживљавају „радост и весеље“ (Исаија 51:11). Тај добар плод који из тога произлази доказ је онога што је Божји дух у стању да изврши уз помоћ несавршених људи. Сва заслуга и част иду Јехови, али каква би већа предност могла постојати од тога да постанемо Божји сарадници? (1. Коринћанима 3:9). Јехова је довољно моћан да проузрокује да, ако би било потребно, камење извикује поруку истине. Ипак, он је изабрао не да прибегне тој методи већ, уместо тога, да мотивише вољна створења начињена од праха да извршавају његову вољу (Лука 19:40).

15. (а) Које савремене догађаје ми пратимо са занимањем?(б) На који догађај унапред гледамо с радовањем?

¹⁵ Пуне страхопоштовања, Јеховине слуге сада посматрају светске догађаје док се они повезују са истакнутим библијским пророчанствима. Нације снажно покушавају — али узалуд — да постигну стабилан мир. Догађаји их присиљавају да се позивају на Организацију уједињених нација да делује у светским кризним подручјима (Откривење 13:15-17). У међувремену, Божји народ већ гледа напред с великим ишчекивањем на један од најрадоснијих догађаја који ће се икада одиграти, догађај који се сваким даном све више приближава. „Радујмо се и веселимо се и дајмо славу њему, јер дође свадба јагњетова и невеста његова спремила се“ (Откривење 19:7).

Проповедање — терет или радост?

16. Илуструј како би пропуштање да практикује оно што учи могло хришћанина лишити његове радости.

¹⁶ „Што научисте и примисте и чусте од мене, и видесте у мени оно чините, и Бог мира биће с вама“ (Филипљанима 4:9). Практиковањем онога што уче, хришћани могу очекивати да приме Божји благослов. Једна од најважнијих ствари које они уче јесте неопходност проповедања добре вести другима. Заиста, ко би се могао радовати душевном миру или бити радостан ако би задржавао да информације дођу до особа искрена срца чији сами животи зависе од тога да то чују? (Језекиљ 3:17-21; 1. Коринћанима 9:16; 1. Тимотеју 4:16).

17. Зашто наша проповедничка активност увек треба да буде извор радости?

¹⁷ Каква је радост пронаћи овцама сличне особе које су вољне да уче о Јехови! Заиста, они који служе с исправним мотивом увек ће службу за Краљевство сматрати извором радости. То је зато што је главни разлог због чега смо ми Сведоци Јехове тај да хвалимо Његово име и да подржавамо Његов положај као Сувереног Владара (1. Летописа 16:31). Особа која схвата ту чињеницу радоваће се чак и кад људи немудро одбацују добру вест коју он доноси. Он зна да ће проповедање неверницима једног дана доћи крају; хваљење Јеховиног имена наставиће се заувек.

18. Шта хришћанина мотивише да врши Јеховину вољу?

¹⁸ Права религија мотивише оне који је практикују да чине ствари које Јехова захтева, не зато што морају, него зато што желе (Псалам 40:8; Јован 4:34). Многим људима је то тешко да разумеју. Једна госпођа је једном рекла Сведокињи која ју је посетила: „Знате, морам да вам одам признање. Ја сигурно никад не бих ишла од куће до куће проповедајући о својој религији као што ви то чините.“ Са осмехом та Сведокиња је одговорила: „Разумем шта осећате. Пре него што сам постала Јеховин сведок, не бисте могли да ме натерате да идем код других људи да бих говорила о религији. Али ја сада желим да то чиним.“ Госпођа се за тренутак замислила и затим закључила: „Очигледно ваша религија има нешто да понуди што моја нема. Можда треба да то испитам.“

19. Зашто је сада време да се радујемо као никада пре?

¹⁹ Годишњи текст за 1994, истакнуто изложен у нашим Дворанама Краљевства, редовно нас подсећа: „Уздај се у Јехову свим својим срцем“ (Пословице 3:5, NW). Може ли бити већег разлога за радовање од тога да наше поуздање можемо ставити на Јехову, нашу тврђаву у којој налазимо уточиште? Псалам 64:11 [64:10, ДК] објашњава: „Веселиће се праведник у Господу, и уздаће се у њега.“ Ово није време да посустајемо или да се предајемо. Сваки месец који прође носи нас ближе реалности онога што Јеховине слуге чезну да виде све од времена Авеља. Сада је време да се уздамо у Јехову свим својим срцем, знајући да никада пре нисмо имали толико много разлога за радовање!

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Зашто, према Немији 8:10, треба да се радујемо?

◻ Како Поновљени закони 26:11 и 28:45-47 показују важност радовања?

◻ Како нам Филипљанима 4:4-9 помаже да се увек радујемо?

◻ Који разлог за радовање нам даје годишњи текст за 1994.?

[Слика на 16. страни]

Руски и немачки Сведоци радују се што су део једног међународног братства.

[Слика на 17. страни]

Делити истину с другима јесте разлог за радовање