Може ли религија задовољити наше потребе?
ШТА ћемо јести? Шта ћемо пити? Шта ћемо обући? Ова питања се неумољиво постављају нарочито онда када је тешко доћи до најосновнијих ствари за живот. Па ипак, осмотримо шта је Исус рекао: „Не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тијело своје, у што ћете се обући“ (Матеј 6:25). Није ли то чудно? На крају крајева, ако некоме недостају храна, одећа и кров над главом, најпотребнија му је практична помоћ а не нешто што би неки могли сматрати као отрцане религиозне фразе.
Исус није био бездушан, нити је покушао да избегне проблем. Он је потпуно био свестан људских потреба. Али, знао је и за једну веома озбиљну опасност. Када се ради о задовољавању наших потреба, може се наиме брзо догодити да се у нашем животу све окреће око материјалних ствари и да Бога потпуно испустимо из вида. Зато је важно да исправно одредимо приоритете.
У томе ћемо успети ако узмемо к срцу следећи Исусов савет: „Него иштите најприје царства Божијега, и... (Божије) правде, и ово ће вам се све додати“ (Матеј 6:33). Ако се следи овај савет, тада религија — права религија која се темељи на библијским истинама — може задовољити наше потребе.
Наравно, Исус није био тако нереалан да тврди како ће се сви наши проблеми сами решити чим постанемо његови ученици и почнемо следити његове науке. Такође није мислио да његови ученици требају да се само завале у фотеље и чекају да се Бог кроз неко чудо брине за њих. Вероватно би тада свако постао хришћанин јер би то значило моментално ослобођење од свих проблема живота. Исус је хтео да покаже како се његов Отац, Јехова Бог, брине за све што је потребно, за задовољавање наших потреба Зато је Исус такође рекао: „А зна и отац ваш небески да вама треба све ово“ (Матеј 6:32).
Осим тога Јехова задовољава духовне потребе, виталне за наш живот. Кроз Свето Писмо дао нам је инспирисано упутство да би наш живот могли водити на најбољи могући начин (Исаија 48:17). Бог је своје обожаваоце сакупио у једну заједницу која у случају потребе нуди помоћ (Дела апостолска 4:34). Он такође предузима кораке да својим слугама помаже помоћу свог светог духа, своје делујуће силе (Лука 11:13; Галатима 5:22-25). Надаље, Бог је предузео мере за поновно успостављање раја на Земљи (Лука 23:43; Откривење 21:1-4).
Задовољити наше физичке потребе
Осмотримо сада неколико библијских темељних начела која ће нам помоћи да задовољимо наше физичке потребе. Хришћански апостол Павле је писао:
„Да очистимо себе од сваке поганштине тијела и духа“ (2. Коринћанима 7:1)
Размислимо какве све проблеме можемо избећи ако не употребљавамо дуван, дрогу итд. што прља наше тело. И колико је боље ако не расипамо новац, време и мисаону енергију на неморалну литературу и забаву, која може упрљати наш дух! Надаље у Библији се каже:
„Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама. Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама“ (Приче Соломунове 23:20, 21)
Запазимо крајњи резултат пијанства и ждерања — сиромаштво и рите. Данас су многи — чак веома религиозни људи — остали сиромашни, јер неумерено пију или су заробљени другим стварима које прљају тело. Избегавање овога због прихваћања библијских мерила, може нам знатно помоћи да задовољимо наше потребе за храном, одећом и кровом над главом.
Други принцип који помаже хришћанима да задовоље своје потребе изнео је апостол Павле у следећим речима:
„Јер се надамо да имамо добру савјест, старајући се у свему добро (поштено, ИС), да живимо“ (Јеврејима 13:18).
Поштење у свим стварима је многим хришћанима помогло да они и њихове породице буду добро збринуте. То им је донело добар глас и други су са њима радије сарађивали. Истина, поштен човек не мора увек имати највише у материјалном погледу, али обично ће имати основна средства за живот, и сачуваће своје самопоштовање.
У тесној вези с тим стоји следећи савет:
„Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својима“ (Ефесцима 4:28)
Многи који се држе овог принципа могли су због своје поузданости наћи или задржати посао и тако су били у стању да издржавају себе и своју породицу. Уместо да се заразе духом овога света и да код непоштених радњи зажмуре на једно око, хришћани су поштени и то се позитивно одражава.
Пример: Један Јеховин сведок у Јапану хтео је имати краће радно време да би имао више времена за духовне интересе. Када је свом послодавцу изнео своју жељу, добио је отказ. На то је шефова мајка рекла: „Зар си дао отказ најпоузданијем човеку?“ Сведок је запао у још веће неприлике када је радећи на другом послу повредио леђа. Кратко након тога срео је свог ранијег послодавца који је био јако љут јер је управо сазнао да је један од његових службеника крао злато, платину и прстење из његове јувелирске радње. Послодавац је одмах понудио сведоку да поново ради код њега, али овог пута под његовим условима. Тражио је поштеног радника.
Апостол Павле је показао да хришћанин не треба тешко да ради само зато да би издржавао себе, него и „да има шта давати потребноме“ (Ефесцима 4:28). У време невоља прави хришћани су увек спремни да помогну другима. То је доживела једна породица са острва Фиџи, чија кућа је била оштећена јаким олујама док су сви били на једном хришћанском конгресу. Кад су се вратили кући, пред њима се указала слика пустоши. Али њихова браћа у вери су спремно уложила своја средства да им обезбеде кров над главом и да поново саграде кућу. „Охрабрујуће је када знаш да има хришћана који се стварно старају о теби“, рекао је отац.
Исус Христ је имао велико сажаљење према сиромашнима. Помагао је таквима у многим приликама на разне начине. Наравно, Исус је знао да ће сиромаштва и других социјалних проблема бити тако дуго док буде и садашњи покварени систем ствари (Јован 12:8). Иако је много учинио да помогне људима у материјалном погледу, права сврха његове службе састојала се у томе да задовољи њихове духовне потребе.
Када је мноштво народа, чију је глад утолио Исус, стигло за њим у Капернаум, дао је следећу значајну изјаву: „Не тражите ме што чудеса видјесте, него што једосте хлеба и наситисте се. Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати син човјечиј“ (Јован 6:26, 27). Шта је Исус тиме мислио?
Исус је скренуо пажњу на опасност да се људи прикључују њему и његовим ученицима само ради материјалних предности. Али он је знао да то нема трајне користи. Зато је рекао: „Срећни су они који су свесни својих духовних потреба, јер Царство небеско њима припада. Срећни су они који су гладни и жедни правде, јер ће се наситити“ (Матеј 5:3, 6, НС).
Поред глади за дословном храном постоји глад за истином и духовним испуњењем. То води ка правој срећи – ако се утоли ова духовна глад. Цркве хришћанства су произвеле материјалистички настројено друштво а источне религије су оставиле људе у духовној тами. Али право обожавање – религија Исуса Христа – задовољава духовне потребе људи. У то се можеш и ти уверити ако искористиш одговарајуће припреме.
На пример, један младић је на острву Маурицијус узео од једног хришћанина, који је стајао на улици са часописима, неколико примерака Куле стражаре и попратног часописа Пробуди се! Следеће недеље дошао је поново за друге часописе. Испричао је, да је због финансијских проблема намеравао да изврши самоубиство, али су му часописи помогли да сазна да постоји један Бог који се брине за нас. Духовна глад тог младића је почела да се смирује.
Да ли ће икада доћи време када ће све наше потребе бити потпуно задовољене? Библија обећава да хоће. Тачно је да су људи уморни од слушања сталних обећања да ће бити боље. Тако често су већ били разочарани. Али ми се можемо уздати у библијска обећања. Њен аутор, Јехова Бог, испуњава свако своје обећање. О томе се Исус Навин веома погодно изразио када је подсетио Израелце на следеће: „Познајте дакле свијем срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свега добра што вам је обрекао Јехова Бог ваш, све вам се навршило, није изостало ништа“ (Исус Навин 23:14).
Право решење за све наше проблеме лежи у Божјем изванредном обећању да ће очистити читаву Земљу (Откривење 11:18). Све наше потребе биће задовољене када на Земљи кроз његово Царство буде поново успостављен рај, чиме ће се остварити његова првобитна намера са човечанством (Матеј 6:9, 10). Тада нећемо чути плач а ни јаук људи чије потребе не могу бити задовољене. Кроз поштен рад и примењујући божанска мерила, водиће испуњен и задовољавајући живот (Исаија 65:17-25).
Да, религија – права религија – може задовољити наше потребе.