51. библијска књига — Колошанима

Писац: Павле

Место писања: Рим

Писање завршено: отприлике 60. или 61. н. е.

 1. Где су се налазили Колоси?

КРЕНУВШИ из Ефеса, два човека су путовала на исток и пролазила Малом Азијом, пратећи ток реке Маеандер (данас Мендерес). Када су дошли до њене притоке Ликус, у земљи Фригији, скренули су према југоистоку и пошли даље уз реку пролазећи долином окруженом горама. Указао им се предиван призор: бујни зелени пашњаци с великим стадима оваца. (Производи од вуне били су главни извор прихода људи у том крају.a) Идући даље долином, путници су прошли поред богатог града Лаодикије, средишта римске управе за ту област, који се налазио с десне стране реке. С леве стране су могли да виде Хијерапољ, познат по храмовима и термалним изворима. Хришћанске скупштине су се налазиле у оба града, као и у градићу Колосима, око петнаест километара даље у истој долини.

 2. (а) Кога је Павле послао у Колосе? (б) Шта се зна о скупштини у Колосима?

² Ти путници су ишли у Колосе. Обојица су били хришћани. Барем један од њих је добро познавао тај крај, јер је био из Колоса. Звао се Онисим, а био је одбегли роб који се враћао свом господару, који је био члан тамошње скупштине. Онисимов сапутник био је Тихик, који је био слободњак, а обојицу је тамо послао апостол Павле како би однели писмо које је написао „верној браћи у јединству с Христом у Колосима“. Колико је познато, Павле никада није био у Колосима. Тамошњу скупштину, која се углавном састојала од нејевреја, вероватно је основао Епафрас, који је раније проповедао међу њима, а сада је био с Павлом у Риму (Кол. 1:2, 7; 4:12).

 3. Шта посланица Колошанима открива о писцу, као и о времену и месту писања?

³ Посланицу Колошанима написао је апостол Павле, што се јасно види из уводних и закључних речи (1:1; 4:18). Из закључних речи се такође види да је посланицу написао у Риму, вероватно током свог првог заточеништва у том граду, 59-61. н. е., када је написао неколико охрабрујућих посланица. Посланицу Колошанима послао је заједно с посланицом Филимону (Кол. 4:7-9; Филим. 10, 23). Изгледа да ју је написао отприлике у исто време када и посланицу Ефешанима, јер је употребио много сличних мисли и израза.

 4. Шта потврђује да је посланица Колошанима надахнути део Божје Речи?

⁴ Нема разлога за сумњу у надахнутост посланице Колошанима. Она се заједно са осталим Павловим посланицама налази у папирусу Честер Бити бр. 2 (P⁠⁴⁶), који датира отприлике из 200. н. е., што показује да су је први хришћани прихватили као једну од Павлових посланица. Њену изворност потврђују исти ранохришћански писци који потврђују и веродостојност осталих Павлових посланица.

 5. (а) Шта је подстакло Павла да напише посланицу Колошанима? (б) Шта се истиче у тој посланици?

⁵ Шта је подстакло Павла да напише посланицу Колошанима? Као прво, Онисим се враћао у Колосе. Епафрас се недавно сусрео с Павлом и сигурно га је известио о стању у скупштини у Колосима, што је био даљњи подстицај за писање писма (Кол. 1:7, 8; 4:12). Хришћанска скупштина у том граду суочавала се са одређеним опасностима. Религије оног времена полако су се распадале и стално су настајале неке нове, које су у себи садржавале елементе разних старих религија. Постојале су паганске филозофије, које су биле прожете аскетизмом, спиритизмом и идолопоклоничким празноверјем. Оне су, као и уздржавање Јудејаца од одређених јела и држање одређених дана, могле утицати на неке у скупштини. Шта год да је био проблем, изгледа да је то био довољан разлог да Епафрас крене на дугачак пут за Рим како би се нашао с Павлом. Ипак, скупштина као целина није била угрожена, на шта указује Епафрасов позитиван извештај о љубави и непоколебљивости те браће. Када је чуо шта му је Епафрас рекао, Павле је устао у одбрану истине о Богу и чистог обожавања написавши посланицу скупштини у Колосима. У њој се истиче узвишени положај који је Бог дао Христу и наглашава се колико је његово учење узвишеније од паганске филозофије, обожавања анђела и јеврејске традиције.

САДРЖАЈ ПОСЛАНИЦЕ КОЛОШАНИМА

 6. (а) За шта се Павле молио у вези с Колошанима? (б) Шта је Павле рекао о Исусовом положају и служби с обзиром на скупштину?

⁶ Веровати у Христа, поглавара скупштине (1:1–2:12). Павле је најпре у своје и Тимотејево име поздравио скупштину, а затим је написао да захваљује Богу за то што Колошани имају веру у Христа и за њихову љубав. Од Епафраса, који им је проповедао добру вест, сазнали су истину о Божјој незаслуженој доброти. Од када је чуо о њима, Павле се непрестано молио да се испуне ’добрим познавањем Божје воље у свој мудрости и способности схватања коју дух даје, како би живели животом достојним Јехове и како би потпуно устрајали и били дуготрпљиви с радошћу‘ (1:9-11). Небески Отац их је избавио и пренео у „краљевство свог вољеног Сина“, који је слика невидљивог Бога и преко којег и за којег је све створено. Он је Поглавар скупштине и први који је устао из мртвих. Божја воља је да Исусовом крвљу помири са собом све који су некада били отуђени од Бога, што је укључивало и Колошане. Међутим, да би остали у добром односу с Богом, морали су да ’остану у вери‘ (1:13, 23).

 7. Шта је Павле проповедао и с којом сврхом?

⁷ Павле се радовао што ће за скупштину, чији је слуга постао, још трпети због Христа. Њен слуга је постао за њихово добро како би у потпуности проповедао Божје речи о ’светој тајни, о њеном славном богатству које је Бог хтео да обзнани својим светима‘. ’Ми проповедамо Христа‘, рекао је Павле, ’и сваког човека опомињемо и поучавамо у свој мудрости, како бисмо сваког човека могли представити Богу као зрелог Христовог ученика‘ (1:26-28).

 8. Због чега се Павле борио за своју браћу?

⁸ Павле се борио за Колошане, Лаодичане и друге да се утеше и да буду складно повезани у љубави, како би ’добро упознали Божју свету тајну: Христа, у коме су сакривена сва блага мудрости и знања‘. Није желео да их неко превари уверљивим речима, него је хтео да живе у јединству с Христом и да буду ’укорењени у њему, да се изграђују у њему и утврђују се у вери‘. Зато је упозорио Колошане: „Пазите да вас неко не одмами филозофијом и празном преваром, што је засновано на људском предању“ (2:2, 3, 7, 8).

 9. На какво поштовање је Павле упозорио Колошане и зашто се они нису смели подвргавати прописима Закона?

⁹ Умрети с обзиром на дела тела и живети за Христа (2:13–3:17). Они су били мртви због својих преступа и необрезања, али Бог их је оживео и ујединио с Христом и избрисао писани документ (Закон) који је био против Израелаца. Зато нико ’није смео да им говори‘ да држе Закон или његове празнике, јер је то све било тек сенка стварности, а стварност је Христ. Осим тога, ако су заједно с Христом умрли у односу на начела овог света, онда се нису смели подвргавати прописима: „Не дирај, не пробај, не дотичи“, јер су то биле људске заповести и учења. Привидно поштовање Бога какво су људи сами наметнули, лажна понизност и строгост према телу немају никакве вредности у борби против угађања телу (2:16, 21).

10. Како особа може да тражи оно што је на небу и да обуче нову личност?

¹⁰ Зато им је Павле саветовао: „Тражите оно што је на небу, где Христ седи здесна Богу. Мислите на оно што је на небу, а не на оно што је на земљи.“ То се може постићи тако што се свуче стара личност и обуче нова личност, која због доброг познавања Божје воље не прави разлике између Грка и Јудејаца, јер је „Христ све и у свима“. То значи да „Божји изабраници“ треба да се обуку у најдубљу самилост, доброту, понизност, благост и дуготрпљивост. Павле је рекао: „Као што је Јехова спремно опростио вама, тако чините и ви. А изнад свега, обуците се у љубав, јер вас она савршено повезује.“ Шта год да су говорили или радили, све је требало да чине „у име Господа Исуса, захваљујући преко њега Богу, Оцу“ (3:1, 2, 11-14, 17).

11. (а) Какав савет је дат што се тиче односа у породици и осталих међуљудских односа? (б) Какви се поздрави налазе на крају посланице?

¹¹ Међуљудски односи (3:18–4:18). Савети што се тиче односа у породици гласе: жена треба да буде подложна свом мужу, а муж треба да воли своју жену; деца треба да слушају родитеље, а очеви не смеју да раздражују своју децу. Робови треба да слушају своје господаре због страха од Јехове, а господари треба да праведно поступају са својим робовима. Свима је дат савет да устрају у молитви и да се мудро понашају према онима који су ван скупштине. Павле им је поручио да ће им Тихик и Онисим испричати све о томе у каквим околностима живе и раде он и његови сарадници у ширењу добре вести о Божјем Краљевству. На крају посланице сви они поздрављају Колошане, а Павле поздравља и браћу у Лаодикији, молећи их да међусобно размене писма која им је послао. Закључни поздрав Павле је написао својом руком, а он гласи: „Мислите на моје окове. Нека незаслужена доброта буде с вама“ (4:18).

ЗАШТО ЈЕ ОВА КЊИГА КОРИСНА

12. Које је поуке пружила Павлова посланица Колошанима и како су оне користиле скупштини?

¹² Можемо да замислимо колико су се брзо међу браћом у Колосима прошириле вести о доласку два брата из Рима. Вероватно су се са живим занимањем окупили, можда у Филимоновој кући, и слушали док је неко од њих читао Павлову посланицу (Филим. 2). Та посланица им је помогла да боље разумеју Христов положај и да увиде колико је важно да добро познају Бога. У њој је било јасно речено како се треба поставити према људском мудровању и јеврејској традицији, а истовремено је била истакнута важност Христовог мира и његове речи. Посланица је садржавала охрабрујуће мисли за све чланове скупштине — надгледнике, мужеве, жене, очеве, децу, господаре, робове. У њој је несумњиво било добрих савета за Филимона и Онисима, јер је Филимон опет био Онисимов господар, а Онисим његов роб. Надгледницима су биле пружене одличне смернице о томе како да врате стадо правом учењу. Павлове речи су продубиле код Колошана цењење за то што су имали могућност да целом душом служе Јехови. А конструктивни савети дати Колошанима у вези с тим како се ослободити начина размишљања и дела својствених овом свету једнако су важни и за данашње хришћане (Кол. 1:9-11, 17, 18; 2:8; 3:15, 16, 18-25; 4:1).

13. Шта је Павле саветовао браћи с обзиром на њихов говор, молитву и међусобно дружење?

¹³ Изврстан савет свим Божјим слугама дат је у Колошанима 4:6: „Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да бисте знали свакоме да одговорите како треба.“ Угодне речи истине биће привлачне особама искреног срца и трајно ће им користити. Осим тога, хришћанин који бди у молитви и са захвалношћу је упућује Богу биће богато благословљен од Јехове, јер Павле је написао: „Устрајте у молитви, бдите у њој и захваљујте.“ Колико смо само радосни и охрабрени када се дружимо с браћом и сестрама у вери! „Поучавајте и опомињите један другога“, каже Павле, „певајте Јехови у свом срцу“ (4:2; 3:16). Читајући посланицу Колошанима, наћи ћеш још многе мудре и практичне поуке.

14. (а) Коју „стварност“ истиче посланица Колошанима? (б) Како је истакнута нада у Краљевство?

¹⁴ Говорећи о празницима које је прописивао Закон, посланица каже: ’То је само сенка онога што долази, а стварност је Христ‘ (2:17). Посланица Колошанима истиче управо ту „стварност“, Христа. Често указује на дивну наду у небеску награду која се чува за оне који су у јединству с Христом (1:5, 27; 3:4). Такве особе треба да буду захвалне Оцу што их је избавио из власти таме и пренео „у краљевство свог вољеног Сина“. Тиме су постали подређени ономе који је „слика невидљивог Бога, првенац свега што је створено. Јер је преко њега све било створено на небесима и на земљи, видљиво и невидљиво, било да су то престоли или управе или поглаварства или власти.“ Он једини може праведно владати у Божјем Краљевству. Зато је Павле подстакао помазане хришћане: „Ако сте, дакле, ускрснути с Христом, тражите оно што је на небу, где Христ седи здесна Богу“ (1:12-16; 3:1).

[Фуснота]