Утеха од Бога мира
„Тешите један другога овим речима“ (1. СОЛУЊАНИМА 4:18, НС).
1. Како Павлове молбе одражавају заинтересованост за мир?
АПОСТОЛ Павле, је био веома заинтересован да хришћанска скупштина ужива у миру. Зато 13 његових писама, која су остала сачувана као део инспирисаних Списа, почињу молбом да прималац писма ужива у миру који долази од Бога. На пример, Павле пише младој скупштини у Солуну: „Незаслужена доброта вама и мир.” На крају тог истог писма молио је: „А сам Бог мира да вас посвети потпуно. И нека се, у сваком погледу, здрав дух као и тело и душа беспрекорно сачувају приликом присутности Господа нашега Исуса Христа“ (1. Солуњанима 1:1, НС; 5:23, НС).
2. а) Какву је бригу показао Павле за скупштину? б) Како могу данас да следе хришћанске старешине Павлов пример?
2 Павле и његови сапутници нису штедели себе, већ ’су напорно радили и трудили се’ међу новим верницима.Павле је рекао: „Међу вама смо били благи као кад мајка дојиља негује своју децу. Тако пуни срдачне наклоности према вама било нам је драго да вам доделимо не само добру вест Божију него и своје душе, јер сте нам омилели.” Зар не осећамо, кад читамо ове речи, срдачну бригу, праву дубоку љубав коју је Павле осећао према тој скупштини? Да, то је пример за љубав коју данас испољавају хришћанске старешине у око 50.000 скупштина Јеховиних сведока широм земље (1. Солуњанима 2:7—9, НС; Јован 13:34, 35; 15:12—14).
3. а) Како је могао Тимотије да буде од користи скупштини у Солуну? б) Ком данашњем уређењу то одговара?
3 Сотона, кушач, нанео је невоље хришћанима у Солуну. Зато је Павле послао Тимотеја к њима да би их ’учврстио и утешио у вери’. Тимотије се вратио код Павла у Атину и донео одушевљавајући извештај о њиховој верности и љубави. За све њих је била велика утеха да сазнају о вери и беспрекорности других, те су и даље преклињали Бога да надопуни сваки недостатак (1. Солуњанима 3:1, 2, 5—7, 10). То исто поново налазимо у данашњем теократском уређењу, јер путујући надгледници изграђују скупштине и то чак и тамо где Јеховини сведоци служе под забраном или огорченим прогонством (Исаија 32:1, 2).
’Приликом његове присутности’
4, 5. а) Коју молбу је Павле овде изрекао и зашто би требало да нас то сада посебно занима? б) Зашто је наше време од посебног значаја?
4 Апостол Павле је тај део писма закључио следећом молбом: „А вас нека учини Господ да растете, да, да обилујете у љубави један према другоме и према свима, исто као што смо и ми према вама, да тако (он) утврди ваша срца, беспрекорна у светости пред Богом и Оцем нашим код присутности Господа нашега Исуса са свима својим светима“ (1. Солуњанима 3:12, 13, НС).
5 Овде је Павле гледао далеко у будућност, у време Исусове ’присутности и свршетка система ствари’, ’када буде дошао Син човечији у свој слави својој и сви анђели с њим’. Наш небески Цар је дошао 1914. године. Са свог славног невидљивог престола Исус сада суди нацијама и народима Земље, одвајајући понизне, сличне овцама људе да би преживели „велику невољу“ и вечно живели на рајској Земљи (Матеј 24:3——21; 25:31—34, 41, 46).
Наредбе за наше добро
6. О којој Павловој опомени морамо сада да водимо рачуна?
6 Припадаш ли онима који теже ка том циљу — вечном животу? Ако да, тада мораш да водиш рачуна о ономе што је Павле писао Солуњанима: „Најзад, браћо, молимо вас и опомињемо у Господу Исусу да по упутствима, која сте од нас примили, како да ходите и угађате Богу, као што већ и ходите — да то чините и даље у још пунијој мери. Јер ви знате које смо вам наредбе дали преко Господа Исуса“ (1. Солуњанима 4:1, 2, НС). Које „наредбе“ је Павле овде истакао?
7. а) Која је важна ’наредба’ била овде дата? б) Зашто не смемо никада, пошто смо примили Божји дух, да попустимо у својој будности?
7 Прва „наредба“ односи се на морал. Павле је без заобилажења рекао: „Ово је што Бог хоће: ваше освећење, да се уздржавате од блуда; да сваки од вас зна стећи свој суд у светости и части, не у пожудним сексуалним прохтевима као нације које не знају Бога“ (НС). На срећу, ми смо ’упознали’ Бога и његовог Сина Исуса Христа и тежимо за вечним животом. Каква би била срамота када би допустили да будемо одвучени назад у глиб светског неморала! Жалосно је рећи да су неки, који су провели много година у концентрационим логорима и по затворима или дуго времена служили ревно као мисионари, касније допустили да буду ухваћени у неморал, јер им је попустила будност према кушачу. Примивши Божји дух, не жалостимо га никада погрешним сексуалним понашањем (1. Солуњанима 4:3—8; Јован 17:3; 1. Коринћанима 10:12, 13; Ефесцима 4:30).
8, 9. а) Шта је „братска љубав“? б) Како можемо да развијемо ту љубав и од какве користи нам је она?
8 Друга Павлова „наредба“ односи се на филаделфију, „братску љубав“ (1. Солуњанима 4:9, 10). То је нарочити облик испољавања љубави агапе, коју Павле најтоплије препоручује овде у 1Со 4 9. ставку као и у 1Со 3. глави 6. и 12. ставку. Филаделфија је веома срдачна наклоност која је, очигледно, постојала између Исуса и Петра као и Давида и Јонатана (Јован 21:15—17; 1. Самуилова 20:17; 2. Самуилова 1:26). Она може да се дода љубави агапе код изграђивања једног присног односа, који се, рецимо, може видети у радосном дружењу које многи Јеховини сведоци негују у пионирској служби или код других теократских активности.
9 Павле је охрабрио: „То чините и даље у још пунијој мери“. Ми увек можемо да проширујемо своју братску љубав. Та изванредна особина је, пре свега, обилно заступљена када старешине и слуге помоћници предводе ревносно у служби за Царство. Када се у скупштини сви труде да ’најпре траже Царство’, размирице које настају услед људске несавршености, разлика у карактеру и других проблема постаће од другоразрадног значаја. Нека нам буде поглед увек управљен на циљ! (Матеј 6:20, 21, 33; 2. Коринћанима 4:18).
10. Како можемо као хришћани да се ’пристојно понашамо’?
10 Павле је овде укључио још једну „наредбу“ — да поставимо себи циљ да водимо миран живот, гледамо своја посла и радимо својим рукама. Ако тако свакодневно ’пристојно поступамо’, при чему изражавамо и начелну љубав и братску наклоност, биће вам подмирене све потребе (1. Солуњанима 4:11, 12; Јован 13:35; Римљанима 12:10—12).
Утешени надом у васкрсење
11. а) Зашто је Павле, као следеће, започео тему о васкрсењу? б) Како треба да делује на нас тај Павлов савет?
11 Као следеће, апостол се осврнуо на дивну наду у васкрсење. Али, зашто је Павле започео ту тему? Желео је да ојача своју браћу да би могли да издрже прогонства која би на њих наишла. Били су у опасности да изгубе живот. Изгледа да су неки заспали смртним сном. Зато је осталој браћи требала утеха (1. Солуњанима 2:14—20). Пошто су мислили да је Христова „присутност“ на домаку, питали су се шта ће се догодити са онима који су већ умрли. Оно што је Павле писао није само давало утеху онима који су изгубили своје вољене већ и охрабрење да издрже до свитања Јеховиног „дана“. Павлов савет треба свима нама помоћи да сачувамо духовну стабилност док и даље објављујемо добру вест, очекујући коначан крај садашњег састава ствари (2. Солуњанима 1:6—10).
12. Коју праву утеху можемо да имамо када нам умре вољена особа, и из ког извора долази та утеха?
12 Павле је рекао: „Не желимо, браћо, да сте у незнању у погледу оних који су заспали смртним сном, да не будете ожалошћени као остали који немају наде“ (1. Солуњанима 4:13, НС). Какву утеху и какав душевни мир пружа та нада у васкрсење! Око пет година касније Павле је започео своје друго писмо хришћанима у Коринту следећим речима: „Незаслужена доброта вама и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа. Благословен да је Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, Отац љубазног милосрђа и Бог сваке утехе, који нас теши у свој нашој невољи, да бисмо ми могли да тешимо оне који су у ма каквој невољи — утехом којом нас сам Бог теши“ (2. Коринћанима 1:2—4, НС).
13, 14. а) Зашто је Павле желео да хришћани буду обавештени о стању мртвих? б) У каквом се стању налазе мртви према Писму?
13 Апостол није хтео да ми будемо у незнању у погледу стања мртвих. После неког времена требало је да дође до великог отпада мећу онима који су тврдили да су хришћани, тако што ће се опет вратити вавилонским и грчким филозофијама. Такви отпадници прихватиће Платонову науку о наслеђеној бесмртности душе — данас основна наука у целокупном царству криве религије. Аура мистерије која обавија „загробни живот“ — било на небу, у чистилишту или на неком другом месту вечних мука — не пружа праву утеху. Осим тога, наука о наслеђеној бесмртности противуречи се науци о васкрсењу. Како може човек поново да оживи ако душа уопште не умире?
14 Павле је писао ’о онима који спавају смртним сном’. Да, они „спавају“. Ко спава није свестан ничега и не може ништа да чини (Упореди Проповедник 9:5, 10). Исус је једном приликом рекао да је Лазар ’отишао на починак’ и да ће га он ’пробудити из сна’. Пошто Исусови ученици нису разумели те речи, „Исус (им) рече отворено: ’Лазар је умро’“. Лазарове сестре, Марта и Марија, нашле су већ утеху у нади у васкрсење, а и Исус им је пружио даљу утеху. А како им је тек била ојачана вера када је Исус пробудио из срмтног сна свог пријатеља, који је био већ четири дана мртав! (Јован 11:11—14, 21—25, 43—45).
15. а) Шта јача нашу наду у васкрсење? б) Шта нам може помоћи да поднесемо смрт једне вољене особе?
15 То чудо и друга Исусова дела у вези са васкрсавањем мртвих, а пре свега, само васкрсење Исуса које је Јехова проузроковао — сви ти добро документовани догађаји јачају нас у нашој нади у васкрсење (Лука 7:11—17; 8:49—56; 1. Коринћанима 15:3—8). Заиста, смрт доноси жалост и сузе, и тешко је навикнути се на губитак једне вољене особе. Али, коју утеху и снагу нам пружа гаранција да ће суверени Господ Јехова ’заувек уништити смрт и отрти сузе са свих лица’ (Исаија 25:8; Откривење 21:4). Најбољи лек против жалости је непоколебљива ревност у служби за Бога мира, што значи да другима пружамо наду у Царство, која разгаљује срце, и коју смо и ми сами захвално прихватили (Упореди Дела апостолска 20:35).
Васкрсење — по ком реду?
16, 17. а) Како ће бити уништен ,,последњи непријатељ“? б) Који ред у васкрсењу је, затим, описао Павле?
16 Ми чврсто верујемо да ће Христ, „првенац“ васкрсења, а сада устоличен на небу с десне стране Богу, до краја да спроведе Јеховине славне намере у вези са Царством (Јеврејима 6:17, 18; 10:12, 13). Павле је рекао у једном другом писму: „Он (Исус Христ) мора да влада као цар док Бог не положи све непријатеље под ноге његове. Као последњи непријатељ биће уништена смрт.” Како? Делимично васкрсењем и отклањањем последица смрти наслеђене од Адама. Апостол је то управо овако објаснио: „Пошто је посредством човека смрт дошла, посредством човека дошло је и васкрсење мртвих. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети. Али сваки у свом реду: Христ, првенац, затим они који припадају Христу — за време његове присутности“ (1. Коринћанима 15:20—26, НС). На тај ред у васкрсењу Павле се осврће у свом првом писму Солуњанима када пише:
17 „Ако верујемо да је Исус умро и васкрсао, тако ће Бог посредством Исуса повести са њим и оне који су заспали смртним сном. Јер ово вам кажемо речју Јеховином — да ми живи, који ћемо остати у животу до присутности Господа нећемо претећи оне који су заспали смртним сном; јер ће сам Господ са заповедничким зовом, с гласом арханђела, и са звуком трубе Божије сићи са неба, те ће прво васкрснути мртве у заједници са Христом“ (1. Солуњанима 4:14—16, НС).
18. Када су васкрснули помазаници који ’су заспали смртним сном’?
18 За време своје присутности у царској сили — после 1914. године — Исус, као арханђео, издаје наређење онима који „су у заједници са Христом“ да се сакупе. Што се тиче помазаника који ’су заспали смртним сном’, тај глас сличан труби позива их на духовно васкрсење у небо. Кула стражара заступа већ одавно гледиште да је васкрсење умрлих помазаних хришћана отпочело 1918. године.
19. Када и како ће преостали ’бити однети у облаке’ и због чега?
19 Међутим, како је сада са остатком помазаних хришћана на Земљи, који сачињавају групу мању од 10.000 људи, и која се све више смањује? Они морају, такође, да заврше свој земаљски живот у верности. Павле је писао као да је био са њима за време Христове присутности: „Затим ћемо ми живи, ми преостали, бити заједно са њима однети у облаке да се сретнемо са Господом у ваздуху; и тако ћемо заувек бити са Господом“ (1. Солуњанима 4:17, НС; Упореди Откривење 1:10). На тај начин ће, у дато време, бити васкрснуто свих 144.000 да би служили као цареви и свештеници са Јагњетом, Исусом Христом, на небеском брду Сиону. „Ово је прво васкрсење“ (Откривење 14:1, 4; 20:4, 5). Али, шта очекује милијарде људи који су сада у гробовима?
20, 21. а) Шта очекује милијарде људи који су у гробовима? б) Која група људи не мора никада да умре и зашто? в) Који срећан изглед имају појединци из те групе, који су већ умрли или ће још умрети?
20 Иако их Павле није посебно споменуо у свом првом писму Солуњанима, у Откривењу 20:12 даје нам се гаранција да ће васкрснути мртви — ’велики и мали’— и стајати пред Божјим престолом суда (Види такође Јован 5:28, 29). Данас је пред тим престолом већ сакупљено „велико мноштво“ људи, чији број прелази милионе. Они ће, као група, преживети долазећу „велику невољу“. Јагње ће их чувати и водити на „изворе воде живота“, тако да неће морати никада да умру. Али, услед старости и непредвиђених догађаја неки од њих могу умрети за време Господове „присутности“ (Откривење 7:9, 14, 17; Проповедник 9:11). Шта ће, онда, бити са њима?
21 Све те ,друге овце“ имају у изглед рано васкрсење (Јован 10:16). Захваљујући својој вери и својим делима били су већ, као Аврам, у пријатељском односу са Богом. Као мужеви и жене од вере, који су описани у Јеврејима 11. глави, те савремене „друге овце“ издржале су многе кушње. И зато је логично да ће имати удела у „бољем васкрсењу“, које ће се, без сумње, спровести убрзо после Армагедона (Јеврејима 11:35; Јаков 2:23). Заиста, свако ко се, у вери, ’храни Исусовим телом и пије његову крв’ имаће удела у испуњењу обећања: „(Он) има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан“ (Јован 6:54, НС; Римљанима 5:18, 21; 6:23).
22. Како можемо да тешимо један другога?
22 Након излагања о славној нади у васкрсење, Павле је споменуо: „Тешите један другога овим речима“ (1. Солуњанима 4:18, НС). Даље је, затим, изложио важне тачке у вези са ’присутношћу Господа нашега Исуса’ (1. Солуњанима 5:23). Које тачке су посреди? Размотримо чланак „Мир од Бога — када?“
Можеш ли укратко да поновиш?
◻ Које молбе је Павле изразио у корист хришћана?
◻ Које „наредбе“ је Павле дао за наше добро?
◻ Како нас Божја реч теши у погледу мртвих?
◻ Који ред у васкрсењу је описао Павле?