Карање доноси плод пун мира
„Истина, никакво карање док траје не причињава радост него жалост; ипак касније доноси онима који су њиме поучени плод пун мира, наиме, праведност“ Јеврејима 12:11, НС)
1. а) Шта каже Божја реч о способности човека да сам управља својим корацима а шта каже човек о томе? б) Ко се показао истинитим, а ко кривим?
ЈЕХОВИНА реч каже: „Не припада човеку који хода чак ни да својим корацима управљања“ (Јеремија 10:23, НС). Човек, међутим, каже да може и откад се побунио у Едену то и покушава. Отада па до данас, са многим људима је исто онако као и у Израелу у време судија: „Сватко је живео како му се чинило да је право (Судије 21:25, СТ). Али, Јеховине речи из Прича Соломунових 14:12, показале су се истинитим: „Неки се пут чини човјеку прав, а крај му је пут к смрти“. Већ 6000 година људи иду путем који им се чини исправним, а то је увек водило до ратова, глади, болести, злочина и смрти. Историја потврђује да су Јеховине речи истините, а човечји путеви криви.
2. Које гледиште о батинама имају психолози за децу, али који плод је њихова попустљивост произвела?
2 Несавршеним људима је потребно карање. Божја реч објашњава: „Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена“ (Приче Соломунове 13:24). Многи дечји психолози оспоравају ту Божју мудрост. Пре неколико година питао је један од њих: „Ви мајке, да ли сте свесне тога да вашем детету, сваки пут кад га изударате, показујете да га мрзите?“ Али, њихова попустљивост је проузроковала такву поплаву криминала код омладине, да је то један судија из Њујорка подругљиво коментарисао овако: „,Ја мислим да нам за неке младе треба шупа за дрва (као место кажњавања). Али то се данас више не сматра модерним. Сада нам се каже — не туците дете; тиме би можда ометали развој једног генија.“ Међутим, њихова попустљивост није произвела геније, већ једно мноштво младих криминалаца.
3. Која се тенденција показује према изјавама различитих ауторитета?
3 Данас је друкчије. Бартон Л. Вајт, дечји психолог, рекао је да строгост неће проузроковати да те твоје дете „мање воли него кад би био попустљив... чак ако га и често изудараш, утврдићеш да увек изнова долази к теби.“ Он истиче дечју главну потребу за изобилном „ирационалном љубављу.“ Др. Џојс Брадерс је известио у једној студији о стотинама строго дисциплинованих ученика петог и шестог разреда који сматрају строга правила њихових родитеља „изразом родитељске љубави.“ У Дневнику људског животног века је написао: ,Дечји психолози који се свађају о томе да ли треба бебе хранити по плану или по потреби, да ли треба децу тући или не, утврдили су да то све није од значаја докле год се дете љуби.“ Чак Др. Бенџамин Спок, аутор књиге Брига о одојчади и деци, преузео је један део кривице за недостатак родитељске строгости и тиме проузроковане делинквенције. Он признаје да су за то криви стручњаци, „дечји психијатри, психолози, учитељи, социјални радници и дечји лекари као што сам ја“.
Прут карања
4. Чега је прут карања симбол, и шта долази до изражаја његовим правилним употребљавањем – супротно од попустљивости?
4 Горе употребљен израз „прут“, не значи безусловно тући; он претставља средство поправљања у било ком облику. Њу интернешнл вержн објашњава тај ставак: „Прут. Вероватно симбол било каквог начина карања. Прут је дакле: симбол власти или ауторитета — у овом случају родитељског ауторитета. За попустљивост и мажење своје деце родитељи касније не добијају захвалност: „Ко мази слугу свога од детињства, бит ће му послије непослушан (незахвалан, НС)“ (Приче Соломунове 29:21, СТ). Одустајање од родитељског ауторитета попустљивошћу доноси срамоту и није знак љубави него равнодушности; употребљавати прут карања љубазно, али одлучно, јесте израз бриге пуне љубави. „Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју“ (Приче Соломунове 29:15).
5. а) Шта каже један коментар о Причама Соломуновим 13:24 и са којим другим библијским ставцима се то слаже? б) Кога карају Исус и Јехова?
5 У вези пре споменутог ставка из Прича Соломунових 13:24 објашњава се у Коментару о Старом завету од Кајл-Делича: „Отац који заиста жели добро свом детету, на време га васпитава строго како би га усмерио на прави пут док га још може обликовати и не дозвољава да се укорене неке мане – Међутим, онај који је према свом детету попустљив када треба бити строг, тај поступа онако као да стварно жели његову пропаст.“ У складу с тим су Приче Соломунове 19:18: „Кажњавај свог сина, докле постоји нада за њега и не пуштај га у пропаст“ (НС). Љубазно, али одлучно карање од најранијег детињства одражава родитељску љубав. Исус је рекао: „Све оне којима сам наклоњен укоравам и карам.“ Што се тиче Јехове „кога Јехова љуби, њега кара“ (Откривење 2:19, НС; Јеврејима 12:6, НС).
6. На који начин често услеђује карање и који примери подупиру твој одговор?
6 Карање захтева понекад и батине, али не увек. Приче Соломунове 8:33 не кажу: „Осетите“ карање, већ: „Слушајте карање и будите мудри“ (НС). Карање често пута услеђује речима а не батинама: „Опомене укорима су пут живота.“ „Чврсто се држи поуке (карања, НС), не пуштај је, чувај је, јер она ти је живот“ (Приче Соломунове 4:13, СТ; 6:23, СТ). Када је Јеховин слуга Јов требао да буде каран, тада је то уследило укоравајућим речима, прво од Елилуја, а после од самог Јехове (Јов, поглавља 32 до 41). Јов је прихватио тај укор и рекао Јехови: „Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу“ (Јов 42:6).
7. Које је значење грчке речи преведене са „карање“, на који начин треба он да уследи и шта се тиме постиже?
7 Грчка реч педиа преведена је са „карање“. Она може у својим различитим облицима да значи васпитати, образовати и ’поучавати са благошћу’ (2. Тимотеју 2:25, НС). Она се више односи на школовање нашег начина живота него на стицање знања. Такво карање треба примењивати са „сваком стрпљивошћу и вештином поучавања“ (2. Тимотеју 4:2, НС). То је врло добро објашњено у следећој опомени очевима: „И ви, очеви, не раздражујте своју децу, него их одгајајте у Господњој науци и опомени“ (Ефесцима 6:4, др Чарнић). Тим карањем требају да се деца на љубазан, али ипак одлучан начин упознају са Јеховиним начином мишљења.
Извор карања
8. Из ког извора и на који начин можемо дисциплиновати сами себе?
8 Темељна начела која се примењују код карања деце, важе такође и за одрасле. Извор наших информација је Библија, која нам показује какви треба да будемо, а какви не. Док је читамо, можемо сами себе испитати, а затим предузети потребне промене (2. Коринћанима 13:5). Док размишљамо о Јеховиним поукама, осећања кривице нас могу узнемирити, а то нам помаже да препознамо у чему требамо да се мењамо. Тако је било код псалмисте: „Благословићу Јехову, који ме посаветова. Стварно, ноћу ме карају моји бубрези“ („моје најдубље емоције“, НС, Рефер., фуснота) (Псалам 16:7, НС). Ми можемо сами себе дисциплиновати као што је то учинио Павле: „Ја бијем своје тијело и вучем га као роба, да сам не будем одбачен пошто сам другима проповиједао“ (1. Коринћанима 9:27, СТ).
9. Које су друге корисне мере карања?
9 Карање може уследити и од неког другога. Оно може бити у облику погледа, наборавања чела, речи, покрета или усменог укора, Исус је само погледао Петра и подсетио га на предсказање његовог тешког греха, а потом је Петар изашао и заплакао горко (Лука 22:61, 62). Једном другом приликом Петар је био сломљен укором који се састојао из четири речи: „Иди од мене сотоно“ (Матеј 16:23). Читање публикација удружења Куле стражаре, посећивање састанака, разговор са другима и трпљење тешкоћа — све то може нам отворити очи да уочимо подручја на којима се требамо променити. Ипак, најважнији извор и упутство за карање је сама Божја реч (Псалам 119:105).
10. Од које вредности су Приче Соломунове за карање, али којим путем ипак неки иду упорно?
10 Соломунове Приче су написане за сваки узраст, „Да се познаје мудрост и настава (карање, НС), да се разумију речи разумне, да се прима настава (карање, НС) у разуму, у правди, суду и у свему што је право, да се даје лудима разборитост, младићима знање и знање и помњивост.“ Али неко се можда самим „речима не поправља. ..., јер ако и разумије, опет не слуша“ (Приче Соломунове 1:2-4; 29:19). Неки неискусни желе по сваку цену да уче само кроз тешку школу живота, онако као што је то био случај са изгубљеним сином пре него што је „дошао к себи“ (Лука 15:11-17).
11. а) На који начин су били укорени Јона и скупштина у Коринту? б) Које дисциплинске казне су биле извршене на Давиду због његове прељубе и настојања да то сакрије?
11 Позивајући се на своје прво писмо члановима хришћанске скупштине у Коринту, Павле им пише да су се ожалостили на покајање, јер су се ожалостили по Богу што је довело до исправљања погрешке (2. Коринћанима 7:9-11). Јона је био укорен помоћу буре на мору и једне велике рибе (Јона 1:2, 3, 12, 17; 2:10; 3:1-4). Давидова прељуба и његова настојања да је сакрије, повукли су са собом дисциплинске мере, како то произлази из 2. Самуилове 12:9-14. Његово покајање долази до изражаја следећим дирљивим речима у 51. Псалму: „Опери ме добро од безакоња мојега, и од гријеха мојега очисти ме. Гријех је мој једнако преда мном. Сва безакоња моја очисти. Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени. Немој ме одвргнути од лица својега. Срца скрушена и потиштена не одбацујеш, Боже“ (ставци 2, 3, 9-11, 17).
12. Које драстичније мере су потребне некима и како завршавају они који одбијају поновне укоре?
12 Некима су потребне драстичније мере, како то произилази из Прича Соломунових 26:3: „Бич коњу, узда магарцу, а батина безумницима на леђа.“ Каткад је Јехова допуштао да његов народ Израел буде подвргнут тешкоћама које је сам на себе нанео: „Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише вољу вишњега. Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе. Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове“ (Псалам 107:11-13). Неким безумницима је, међутим, срце толико отврднуло, да уопште више не прихватају карање: „Човјек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лијека“ (Приче Соломунове 29:1).
Давање и прихватање укора
13. Шта требамо код давања укора избегавати и на који начин га требамо давати?
13 Без обзира о ком облику карања се ради, нека то никад не буде у гневу. То уствари не би помогло, јер „гневљив човјек замеће свађу.“ Такође нам се саветује: „Ко је спор на гњев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.“ Осим тога: „Разум задржава човјека од гњева, и част му је мимоићи кривицу“ (Приче Соломунове 29:22; 14:29; 19:11). Када је потребно карање, нека никад не буде прекомерно. Нека уследи у прикладно време и у прикладној мери — ни прерано ни прекасно, ни премало ни превише.
14. Које даљне смернице важе за оне који укоравају друге?
14 За оне који дају укоре, ево неких смерница: „Не критикуј оштро старијег човека. Него га моли као оца, разговарај са млађим људима као са браћом, са старијим женама као са мајкама, са млађим женама као са сестрама у свој чистоћи“ (1. Тимотеју 5:1, 2, НС). Да ли замолиш или застрашујеш? „Браћо! Ако и упадне човјек у какав гријех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан“ (Галатима 6:1). Да ли саветујемо другима са благошћу, увек свесни наших сопствених слабости? „Поступајте са људима онако, како и ви желите да они поступају са вама“ (Матеј 7:12, Нова Енглеска Библија). Да ли се стављаш у положај другога показујући саосећање?
15. Шта захтева прихватање укора и шта се укореноме саветује?
15 Прихватање укора захтева понизност. Да ли ти се он чини ситничавим неискреним или неправедним? Немој бити нагао. Размисли о томе. Немој бити негативан. Размисли о томе позитивно. Да ли је макар један део тога тачан ако није баш све? Отвори твој ум да буде прихватљив; просуди ствар објективно. Да ли си превише осетљив и пребрзо увређен? Можда је потребно да прође време док се мало не утиша почетно узбуђење, како би могао гледати на ту ствар у позитивном светлу. Дакле, сачекај мало. Обуздавај твој језик. Просуди речено у миру. Да ли је могуће да имаш предрасуде према саветнику, па да из тог разлога одбијеш његов савет? Ипак, гледај на њега као на нешто за твоје добро и не одбијај савет по кратком поступку.
16. а) Које библијске ставке и с њима повезана питања требамо узети у обзир код примања савета? б) Које испољено осећање псалмисте можемо подржавати?
16 Ако будеш укорен, размисли о следећим ставцима писма: „Устеже ријечи своје човјек који зна, и тиха је духа човјек разуман“ (Приче Соломунове 17:27). Да ли слушаш и обуздаваш се? „Безумнику се чини прав пут његов, али ко слуша савет, мудар је“ (Приче Соломунове 12:15). Да ли брзо тврдиш да си у праву или си спреман да слушаш? „Нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор срдити се“ (Јаков 1:19). Да ли поступаш по овом савету? „Не нагли у духу свом да постанеш увређен, јер увредљивост почива у недрима глупих“ (Проповедник 7:9, НС). Да ли се брзо увредиш? Било би дивно да осећамо као Псалмиста, који је писао: „Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више“ (Псалам 141:5).
Подноси карање и жањи плод пун мира
17. Зашто није увек лако прихватити карање, али како то можемо лакше да подносимо мислећи на Посланицу Јеврејима 12:7, 11?
17 Карање није увек лако прихватити. Оно може бити неугодно и донети са собом ограничења, да, чак задати јад. Али, требало би да подносиш све то. То ће проћи, а после тога долази радост. Немојмо никад заборавити: „Подносите због карања. Бог поступа са вама као са синовима. Јер какав је то син ако га отац не кара? Истина, никакво карање док траје не причињава радост, него жалост; ипак касније доноси онима који су њим поуче ни плод пун мира, наиме, праведност“ (Јеврејима 12:7, 11, НС).
18, 19. Која снажна осећања су испољили Јеремија и псалмиста, а што је и за нас меродавно ако будемо укорени?
18 Дакле ако је карање болно и тешко подношљиво чекај на плод пун мира који ће ти затим донети. Чекај на Јехову како је то чинио Јеремија: „Сигурно ће се твоје душе сетити и сагнуће се по мене. На ово ћу потсетити своје срце. Зато ћу чекати“ (Плач Јеремијин 3:20, 21, НС). Мисли на то шта је псалмиста себи рекао у невољи: „Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? (Уздај се у Бога; јер ћу га још славити, спаситеља мојега и Бога мојега“ (Псалам 42:5, 11; 43:5).
19 Када смо карани нека сваки од нас чека на Бога. Кад будемо поправљени карањем, пожњећемо плод пун мира, наиме, праведност.
Да ли се сећаш?
◻ Од какве је вредности употреба прута карања?
◻ Шта је главни извор карања? Који су други извори карања?
◻ Које строжије мере укоравања су, поред речи, можда додатно потребне?
◻ Које су неке смернице за давање укора?
◻ Који савет ће нам помоћи да прихватимо укор?
[Слика на 15. страни]
Да ли си мудар и ’слушаш карање’?
[Слика на 16. страни]
Темељна начела која се примењују код карања деце, важе такође и за одрасле