Лука
15 Сви порезници и грешници окупљали су се око Исуса да би га слушали.+ 2 Зато су фарисеји и познаваоци Закона гунђали: „Овај човек прихвата грешнике и једе с њима.“ 3 Тада им је испричао ово поређење: 4 „Ако неко од вас има 100 оваца и изгуби једну од њих, зар неће оставити оних 99 на пашњаку* и тражити изгубљену док је не нађе?+ 5 Кад је нађе, ставиће је на рамена и радоваће се. 6 А кад дође кући, позваће пријатеље и суседе и рећи ће им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.‘+ 7 Кажем вам да ће тако на небу бити већа радост због једног грешника који се каје+ него због 99 праведника којима не треба покајање.
8 „Или ако нека жена има десет драхми* па изгуби једну, зар неће упалити светиљку, почистити кућу и пажљиво тражити док је не нађе? 9 А кад је нађе, позваће пријатељице и жене из суседства и рећи ће им: ’Радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила.‘ 10 Кажем вам, тако се и Божји анђели радују због једног грешника који се каје.“+
11 Затим је рекао: „Један човек је имао два сина. 12 Млађи је рекао оцу: ’Оче, дај ми део наследства који ми припада.‘ И он им је поделио имовину. 13 После неколико дана млађи син је покупио све што је имао, отпутовао у далеку земљу и тамо расуо своје наследство живећи раскалашно*. 14 Кад је све потрошио, настала је велика глад широм те земље и он се нашао у тешкој оскудици. 15 Чак је почео да служи као најамник код једног човека из те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње.+ 16 Желео је да утоли глад махунама рогача које су јеле свиње, али му ни то нико није давао.
17 „Кад се уразумио, рекао је: ’Колико најамника код мог оца има хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади! 18 Отићи ћу код свог оца и рећи ћу му: „Оче, згрешио сам небу и теби. 19 Нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од својих најамника.“ ‘ 20 Тако је пошао код свог оца. Док је још био далеко, отац га је угледао и сажалио се на њега, па је потрчао, загрлио га* и изљубио. 21 Тада му је син рекао: ’Оче, згрешио сам небу и теби.+ Нисам више достојан да се зовем твојим сином.‘ 22 А отац је рекао својим робовима: ’Брзо, изнесите најбољу одећу и обуците га! Ставите му прстен на руку и обујте му сандале. 23 Доведите угојено теле и закољите га, па да једемо и да се веселимо, 24 јер ми је овај син био мртав и оживео је,+ био је изгубљен и нађен је!‘ И почели су да се веселе.
25 „А његов старији син био је у пољу. Кад се на повратку приближио кући, чуо је музику и игру. 26 Зато је позвао једног слугу и упитао га шта се дешава. 27 А слуга му је одговорио: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио жив и здрав.‘ 28 А он се наљутио и није хтео да уђе у кућу. Тада је његов отац изашао и молио га да уђе. 29 Он је на то рекао оцу: ’Ево, толике године ти робујем и нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао ни јаре да се провеселим са својим пријатељима. 30 А кад је дошао овај твој син који је с блудницама* расуо* твоју имовину, заклао си му угојено теле.‘ 31 Отац му је тада рекао: ’Сине, ти си увек са мном и све што је моје твоје је. 32 Али морали смо да се веселимо и да се радујемо, јер је твој брат био мртав и оживео је, био је изгубљен и нађен је.‘ “