Упркос кушњама, држи се своје вере!

„Примите, браћо, радосно разна искушења која долазе на вас“ (ЈАКОВ 1:2).

 1. Упркос чему Јеховин народ служи Јехови у вери и „весела срца“?

ПРИПАДНИЦИ Јеховиног народа служе као његови Сведоци с вером у њега и „весела срца“ (Поновљени закони 28:47; Исаија 43:10). Они то чине премда их сналазе многе кушње. Упркос тешкоћама, они извлаче утеху из речи: „Примите, браћо, радосно разна искушења која долазе на вас, знајући да кушање ваше вере доноси устрајност“ (Јаков 1:2, 3).

 2. Шта се зна о писцу Јаковљеве посланице?

² Ову изјаву је око 62. н. е. записао ученик Јаков, полубрат Исуса Христа (Марко 6:3). Јаков је био старешина у јерусалимској скупштини. У ствари, он, Кифа (Петар) и Јован ’сматрани су за стубове‘ — снажне, чврсто утврђене подупиратеље скупштине (Галатима 2:9). Кад је око 49. н. е. питање обрезања дошло пред ’апостоле и старешине‘, Јаков је дао један библијски здрав предлог, који је то водеће тело из првог века усвојило (Дела апостолска 15:6-29).

 3. Који су били неки од проблема с којима су се суочавали хришћани из првог века, и како можемо извући највећу корист из Јаковљеве посланице?

³ Као брижан духовни пастир, Јаков је ’добро познавао своје овце‘ (Пословице 27:23). Био је свестан да се хришћани суочавају с тешким кушњама. Било је потребно да се исправи размишљање неких, пошто су повлађивали богатима. Код једног броја хришћана, обожавање је било само пука формалност. Неки су наносили штету својим необузданим језиком. Светски дух је имао штетне последице, а многи нису били ни стрпљиви ни постојани у молитви. У ствари, извесне хришћане је снашла духовна болест. Јаковљева посланица обрађује те ствари на један изграђујућ начин, а његов савет је исто тако практичан и данас као што је био у првом веку н. е. Извући ћемо велику корист ако осмотримо ово писмо као да је написано нама лично.a

Кад доживљавамо кушње

 4. Како треба да гледамо на кушње?

⁴ Јаков нам показује како да гледамо на кушње (Јаков 1:1-4). Не спомињући своју породичну везу с Божјим Сином, он себе понизно назива ’служитељем Бога и Господа Исуса Христа‘. Јаков пише за ’дванаест колена‘ духовног Израела који су ’расејани‘, првобитно због прогонства (Дела апостолска 8:1; 11:19; Галатима 6:16; 1. Петрова 1:1). Као хришћани и ми смо прогоњени, и ’на нас долазе разна искушења‘. Али ако задржимо на уму да кушње које претрпимо јачају нашу веру, ми ћемо их ’примити радосно‘ кад нас оне снађу. Ако у кушњама сачувамо свој интегритет према Богу, то ће нам донети трајну срећу.

 5. Шта могу укључивати наше кушње, и шта се догађа кад их успешно претрпимо?

⁵ Наше кушње укључују невоље које су уобичајене за човечанство. На пример, можда нас мучи слабо здравље. Бог данас не врши чудесна излечења, али услишава наше молитве за мудрост и унутрашњу снагу потребну да се боримо с болешћу (Псалам 41:2-4). Такође патимо због праведности као прогоњени Сведоци за Јехову (2. Тимотеју 3:12; 1. Петрова 3:14). Кад успешно претрпимо такве кушње, наша вера је прокушана, и постаје вера ’испитаног квалитета‘ (NW). А кад наша вера тријумфује, то „доноси устрајност“. Вера која је ојачана кроз кушње помоћи ће нам да издржимо будуће испите.

 6. Како „устрајност треба да доврши своје дело“, и који практични кораци могу да се предузму кад смо у кушњи?

⁶ „Али“, каже Јаков, „устрајност треба да доврши своје дело.“ Ако дозволимо кушњи да тече својим током, не покушавајући да је брзо окончамо на неки небиблијски начин, устрајност ће обавити „дело“ у том смислу да ћемо постати потпуни као хришћани, и да нам неће фалити вере. Наравно, ако кушња открије неку слабост, треба да тражимо Јеховину помоћ да је надвладамо. Шта ако је кушња у облику искушења да се упустимо у сексуални неморал? Молимо се у вези с тим проблемом и затим поступајмо у складу с нашим молитвама. Можда треба да променимо радно место или да предузмемо неке друге кораке да бисмо сачували интегритет према Богу (Постање 39:7-9; 1. Коринћанима 10:13).

Потрага за мудрошћу

 7. Како можемо добити помоћ да се суочимо с кушњама?

⁷ Јаков нам показује шта да радимо ако не знамо како да поступимо у некој кушњи (Јаков 1:5-8). Јехова нам неће пребацити ако нам недостаје мудрости и ако се молимо за њу с вером. Он ће нам помоћи да исправно гледамо на кушњу и да је издржимо. На Писмо нам могу скренути пажњу суверници или то може да се догоди током библијског студија. Догађаји који су вођени Божјом провидношћу могу нам омогућити да видимо шта треба да радимо. Може нас водити Божји дух (Лука 11:13). Да бисмо имали те користи, нормално је да се морамо чврсто држати Бога и његовог народа (Пословице 18:1, NW).

 8. Зашто сумњичавац неће добити ништа од Јехове?

⁸ Јехова нам даје мудрост да се суочимо с кушњама ако ’иштемо с вером, ни мало не сумњајући‘. Сумњичавац је „као што су морски валови, које ветрови подижу и размећу“ непредвидиво. Ако бисмо у духовном погледу били тако нестабилни, ’не треба да мислимо да ћемо нешто примити од Бога‘. Немојмо бити „неодлучни“ и „непостојани“ у молитви или на друге начине. Уместо тога, имајмо веру у Јехову, Извор мудрости (Пословице 3:5, 6).

И богати и сиромашни могу да се хвале

 9. Зашто имамо разлог да се хвалимо као Јеховини обожаваоци?

⁹ Чак и ако је једна од наших кушњи сиромаштво, задржимо на уму да и богати и сиромашни хришћани могу да се хвале (Јаков 1:9-11). Пре него што су постали Исусови следбеници, већина помазаника имала је мало у материјалном погледу и свет их је презирао (1. Коринћанима 1:26). Али они су могли да се хвале својим „узвисивањем“ на положај наследника Краљевства (Римљанима 8:16, 17). Насупрот томе, богати људи који су некада добијали част доживљавају ’понижење‘ као Христови следбеници зато што их свет презире (Јован 7:47-52; 12:42, 43). Међутим, као Јеховине слуге, сви ми можемо да се хвалимо зато што светско богатство и висок положај нису ништа у поређењу с духовним богатством које имамо. И како смо само захвални што међу нама нема места поносу због социјалног статуса! (Пословице 10:22; Дела апостолска 10:34, 35).

10. Како хришћанин треба да гледа на материјално богатство?

¹⁰ Јаков нам помаже да видимо да наш живот не зависи од богатства и светског достигнућа. Као што лепота цвета не може учинити да цвет не увене на ’топлини‘ сунца, тако ни богатство не може да продужи живот богаташу (Псалам 49:7-10; Матеј 6:27). Он може да умре док тежи за својим „путевима живота“ (NW), можда за бизнисом. Дакле, важна ствар је бити „богат у Бога“ и чинити све што можемо на унапређивању интереса Краљевства (Лука 12:13-21; Матеј 6:33; 1. Тимотеју 6:17-19).

Благо онима који претрпе кушњу

11. Какви су изгледи за оне који се држе своје вере упркос кушњама?

¹¹ Било да смо богати или сиромашни, можемо бити срећни само ако претрпимо наше кушње (Јаков 1:12-15). Ако претрпимо кушње а да наша вера остане нетакнута, можемо бити проглашени срећнима, јер је радост у вршењу онога што је исправно у Божјим очима. Тиме што се држе своје вере до саме смрти, духом рођени хришћани примају „венац живота“, бесмртност на небу (Откривење 2:10; 1. Коринћанима 15:50). Ако имамо земаљску наду и сачувамо своју веру у Бога, можемо очекивати вечни живот на рајској земљи (Лука 23:43; Римљанима 6:23). Како је Јехова само добар свима који показују веру у њега!

12. Кад доживљавамо невољу, зашто не треба да кажемо: „Бог ме искушава“?

¹² Да ли је могуће да нас сам Јехова искушава невољом? Не, не треба да кажемо: „Бог ме искушава.“ Јехова не покушава да нас наведе да починимо грех, него ће нам сигурно помоћи и пружити снагу која нам је потребна да претрпимо кушње ако останемо постојани у вери (Филипљанима 4:13). Бог је свет, тако да нас он не доводи у околности које би ослабиле наш отпор према неисправном поступању. Ако се сами уплетемо у неку безбожну ситуацију и починимо неки грех, не треба да кривимо њега, „јер се Бог не може злом искушати, и он никога не искушава“. Премда Јехова може дозволити неку кушњу да би нас дисциплиновао за нашу корист, он нас не искушава са злом намером (Јеврејима 12:7-11). Сотона нас може искушати да учинимо нешто неисправно, али Бог нас може избавити од тог злога (Матеј 6:13, Александар Бирвиш).

13. Шта се може догодити ако не одбацимо неисправну жудњу?

¹³ Треба да будемо постојани у молитви зато што извесна ситуација може изазвати погрешну жудњу која би могла да нас наведе на грех. Јаков каже: „Свакога искушава његова жудња, кад га она вуче и мами.“ Не можемо кривити Бога за наш грех ако смо дозволили да нам се у срцу задржава грешна жудња. Ако не одбацимо неку погрешну жудњу, ’она затрудни‘, потхрањује се у нашем срцу, и „рађа грех“. Кад се грех почини, он „рађа смрт“. Очигледно је да треба да чувамо срце и да се одупиремо грешним нагињањима (Пословице 4:23). Кајин је био упозорен да грех само што га није савладао, али он се није одупирао (Постање 4:4-8). Дакле, шта ако почињемо да идемо неким небиблијским путем? Сигурно треба да будемо захвални ако хришћанске старешине настоје да нас исправе тако да не грешимо против Бога (Галатима 6:1).

Бог — извор добрих ствари

14. У ком смислу се може рећи да су Божји дарови ’савршени‘?

¹⁴ Треба да упамтимо да је Јехова Извор, не кушњи, већ добрих ствари (Јаков 1:16-18). Јаков се обраћа суверницима као ’љубљеној браћи‘ и показује да је Бог Давалац ’сваког доброг дара и сваког савршеног поклона‘. Јеховини духовни и материјални дарови су ’савршени‘, то јест потпуни, ништа им не недостаје. Они долазе „одозго“, из Божјег боравишта које је на небесима (1. Краљевима 8:39). Јехова је ’Отац светлости‘ — Сунца, Месеца и звезда. Он нам такође даје духовно светло и истину (Псалам 43:3; Јеремија 31:35; 2. Коринћанима 4:6). За разлику од Сунца које мења сенке док се креће и у зениту је само у подне, Бог је увек на врхунцу што се тиче обезбеђивања онога што је добро. Он ће нас сигурно опремити да се суочимо с кушњама ако у потпуности искористимо његове духовне припреме обезбеђене преко његове Речи и ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45, NW).

15. Који је један од Јеховиних најдивнијих дарова?

¹⁵ Који је био један од Божјих најдивнијих дарова? Рођење духовних синова помоћу светог духа, што је у повезаности с добром вешћу, то јест „речју истине“. Они који доживљавају духовно рођење су „првине“, изабрани из човечанства да буду небеско ’краљевство и свештеници‘ (Откривење 5:10; Ефесцима 1:13, 14). Јаков је можда мислио на првине јечма које су се приносиле 16. нисана што је био дан кад је Исус био ускрснут, и на принос два пшенична хлеба на дан Педесетнице, кад је био изливен свети дух (Левитска 23:4-11, 15-17). У том случају, Исус би био првина а његови сунаследници „првине“. Шта ако имамо земаљску наду? Па, ако то стално имамо на уму, то ће нам помоћи да се држимо наше вере у Даваоца ’сваког доброг дара‘, који је омогућио вечни живот под владавином Краљевства.

Буди ’испунитељ речи‘

16. Зашто треба да будемо ’готови да слушамо а спори да говоримо и да се срдимо‘?

¹⁶ Било да доживљавамо кушње наше вере управо сада или не, морамо бити „испунитељи речи“ (Јаков 1:19-25). Треба да будемо ’готови да слушамо‘ Божју реч, постајући тако њени послушни испунитељи (Јован 8:47). С друге стране, будимо ’спори да говоримо‘, пажљиво премеравајући своје речи (Пословице 15:28; 16:23). Јаков нас можда подстиче да не будемо брзи да кажемо да наше кушње потичу од Бога. Такође смо саветовани да будемо ’спори да се срдимо; јер срдња човечја не испуњава правду Божју‘. Ако се разљутимо због онога што неко каже, ’смиримо се‘ како бисмо избегли неки осветољубив одговор (Ефесцима 4:26, 27). Срдит дух који може да нам донесе проблеме и постане кушња за друге не може дати оно што вера у нашег праведног Бога захтева од нас. Осим тога, ако имамо ’добар разум‘, бићемо ’спори на гнев‘, а наша браћа и сестре биће привучени нама (Пословице 14:29).

17. Шта се постиже уклањањем злоће из срца и ума?

¹⁷ Сигурно је да треба да будемо без ’икакве нечистоте‘ — свега што је Богу одвратно и што унапређује срдитост. Осим тога, морамо ’одбацити остатак злоће‘ (Ча). Сви ми треба да очистимо из свог живота сваку нечистоту тела или духа (2. Коринћанима 7:1; 1. Петрова 1:14-16; 1. Јованова 1:9). Уклањање злоће из срца и ума помогло нам је да ’с благошћу примимо реч истине која је у нама усађена‘. (Дела апостолска 17:11, 12). Без обзира на то колико смо дуго хришћани, морамо стално дозвољавати да се даљње библијске истине усађују у нас. Зашто? Зато што посредством Божјег духа, усађена реч ствара ’нову личност‘ која постиже спасење (Ефесцима 4:20-24, NW).

18. Како се онај ко је само слушач речи разликује од онога који је и њен испунитељ?

¹⁸ Како показујемо да је та реч наш водич? Тако што смо послушни „испунитељи речи, а не само слушачи“ (Лука 11:28). „Испунитељи“ имају веру која доноси дела као што су ревна активност у хришћанској служби и редовно учествовање на састанцима Божјег народа (Римљанима 10:14, 15; Јеврејима 10:24, 25). Онај ко је само слушач речи јесте „као човек који гледа лице своје телесно у огледалу“. Он се погледа, а затим одлази и заборави на оно што је можда потребно да би поправио свој изглед. Као „испунитељи речи“, ми пажљиво проучавамо и слушамо Божји „закон савршени“, који укључује све што Бог захтева од нас. Слобода коју на тај начин уживамо сасвим је супротна ропству греху и смрти, јер води у живот. Зато ’останимо у савршеном закону‘, стално га претражујући и бивајући му послушни. И помисли само! Као ’испунитељи дела, а не само заборавни слушачи‘, ми имамо радост која произлази из Божје наклоности (Псалам 19:8-12).

Много више од формалних обожавалаца

19, 20. (а) Према Јакову 1:26, 27, шта чисто обожавање захтева од нас? (б) Који су неки примери неокаљаног обожавања?

¹⁹ Ако желимо да се радујемо божанској наклоности, треба да задржимо на уму да право обожавање није пука формалност (Јаков 1:26, 27). Можда мислимо да смо прихватљиви ’формални обожаваоци‘ (NW) Јехове, али важно је како он процењује свакога од нас (1. Коринћанима 4:4). Једна озбиљна мана може бити пропуст да ’зауздавамо језик‘. Заваравали бисмо себе ако бисмо мислили да се Богу допада наше обожавање ако клевећемо друге, говоримо лажи или на друге начине злоупотребљавамо језик (Левитска 19:16; Ефесцима 4:25). Сигурно је да не желимо да наш „облик обожавања“ (NW) из било ког разлога буде ’узалудан‘ и неприхватљив Богу.

²⁰ Премда Јаков не наводи сваки аспект чистог обожавања, он каже да оно укључује и ’обилажење сиротих и удовица у њиховим невољама‘ (Галатима 2:10; 6:10; 1. Јованова 3:18). Хришћанска скупштина показује посебан интерес за збрињавање удовица (Дела апостолска 6:1-6; 1. Тимотеју 5:8-10). Пошто је Бог Заштитник удовица и сирочади, сарађујмо с њим тако што чинимо оно што можемо да им помажемо духовно и материјално (Поновљени закони 10:17, 18). Чисто обожавање такође значи „чувати се од поганства света“, неправедног људског друштва које лежи у власти Сотоне (Јован 17:16; 1. Јованова 5:19). Зато останимо чисти од безбожног понашања света како бисмо могли да славимо Јехову и будемо корисни у његовој служби (2. Тимотеју 2:20-22).

21. Која даљња питања, у повезаности с Јаковљевом посланицом, заслужују наше осматрање?

²¹ Јаковљев савет који смо до сада осматрали треба да нам помогне да претрпимо кушње и да се држимо наше вере. Он треба да повећа наше цењење према Даваоцу добрих дарова пуном љубави. Јаковљеве речи нам помажу и да практикујемо чисто обожавање. На шта нам он још скреће пажњу? Које даљње кораке можемо предузети да бисмо доказали да имамо праву веру у Јехову?

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Шта ће нам помоћи да претрпимо кушње?

◻ Зашто хришћани могу да се хвале упркос кушњама?

◻ Како можемо бити испунитељи речи?

◻ Шта укључује чисто обожавање?

[Слика на 9. страни]

Кад си у кушњи, показуј веру у Јеховину моћ да услиши молитве

[Слике на 10. страни]

„Испунитељи речи“ објављују Божје Краљевство широм света