Народ слободан али одговоран
„Познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (ЈОВАН 8:32, NW).
1, 2. (а) Какву је улогу слобода имала у људској историји? (б) Ко је једино истински слободан? Објасни.
СЛОБОДА. Како је то само снажна реч! Човечанство је претрпело небројене ратове и револуције, као и бројне друштвене немире због жеље људи да буду слободни. Није чудо што Encyclopedia Americana каже: ’У еволуцији цивилизације, ниједан концепт није одиграо важнију улогу од слободе.‘
2 Међутим, колико је људи заиста слободно? Колико их уопште зна шта је слобода? The World Book Encyclopedia каже: „Да би људи имали потпуну слободу, не сме бити ограничења у томе како размишљају, говоре или поступају. Морају бити свесни својих избора и морају имати моћ да одлуче између тих избора.“ С обзиром на то, да ли познајеш икога ко је заиста слободан? Ко може рећи да ’нема ограничења у томе како размишља, говори или поступа‘? Заиста, једна једина особа у целом свемиру одговара том опису — Јехова Бог. Једино он има апсолутну слободу. Само он може начинити сваки избор који жели и затим га спровести у дело упркос свим препрекама. Он је „Свемоћни“ (Откривење 1:8, NW; Исаија 55:11).
3. Под којим условом људи обично уживају слободу?
3 За незнатне људе, слобода може бити само релативна. Обично је додељује или јемчи нека власт и повезана је са нашом подложношћу тој власти. Заиста, у готово сваком случају, особа може бити слободна само онда ако признаје власт онога ко јемчи њену слободу. На пример, појединци који живе у „слободном свету“ уживају многе погодности, као што је слобода кретања, слобода говора и слобода религије. Шта јемчи те слободе? Закон земље. А појединац их може уживати само док је послушан том закону. Ако злоупотреби своју слободу и прекрши закон, власти га сматрају одговорним, а његова слобода може бити драстично смањена затворском казном (Римљанима 13:1-4).
Божанска слобода — уз одговорност
4, 5. Коју слободу уживају обожаваоци Јехове, и за шта ће их он сматрати одговорним?
4 Исус је у првом веку говорио о слободи. Јеврејима је рекао: „Ако останете у мојој речи, заиста сте моји ученици, и познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:31, 32, NW). Он није говорио о слободи говора или слободи религије. Он засигурно није говорио о ослобађању из римског јарма, за чиме су чезнули многи Јевреји. Не, то је било нешто много драгоценије, слобода коју нису доделили људски закони или хир неког људског владара, већ врховни Суверен свемира, Јехова. Била је то слобода од празноверја, слобода од религиозног незнања и много, много више. Слобода коју додељује Јехова је истинска слобода и она ће трајати током целе вечности.
5 Апостол Павле је рекао: „Јехова је Дух; а где је дух Јеховин, тамо је слобода“ (2. Коринћанима 3:17, NW). Јехова је кроз векове с човечанством поступао тако да ће верни коначно уживати најлепшу и највећу врсту људске слободе, „славну слободу деце Божје“ (Римљанима 8:21, NW). У међувремену, Јехова нам додељује меру слободе посредством библијске истине, и сматра нас одговорним ако злоупотребимо ту слободу. Апостол Павле је писао: „Нема створења које није очито његовом погледу, него је све голо и отворено изложено очима онога с ким имамо разрачунавање“ (Хебрејима 4:13, NW).
6-8. (а) Које су слободе уживали Адам и Ева, и под којим условом су могли задржати те слободе? (б) Шта су Адам и Ева изгубили за себе и своје потомство?
6 Одговорност Јехови била је истакнута кад су наши људски прародитељи, Адам и Ева, били на животу. Јехова их је створио са драгоценим даром слободне воље. Све док су ту слободну вољу користили одговорно, уживали су друге благослове, као што је слобода од страха, слобода од болести, слобода од смрти и слобода да свом небеском Оцу приступају са чистом савешћу. Али, кад су злоупотребили своју слободну вољу, све се то променило.
7 Јехова је сместио Адама и Еву у Еденски врт, те им је за њихово уживање дао плодове свег дрвећа у врту — осим једног. То дрво је задржао за себе; било је то ’дрво познања добра и зла‘ (Постање 2:16, 17). Уздржавањем од једења плода тог дрвета Адам и Ева би признали да је само Јехова био слободан да постави мерило за оно што је добро а шта зло. Да су поступали одговорно и да су се уздржали од једења забрањеног плода, Јехова би наставио да им осигурава њихове друге слободе.
8 Нажалост, Ева је послушала подмукли наговор Змије да она сама треба да ’позна шта је добро и зло‘ (Постање 3:1-5). Најпре је она јела од забрањеног плода, а затим је то учинио и Адам. Због тога су, кад је Јехова Бог дошао да говори с њима у Еденском врту, били посрамљени и сакрили су се (Постање 3:8, 9). Сада су били грешници који су изгубили осећање слободе да приступе Богу које долази из чисте савести. Због тога су изгубили и слободу од болести и смрти, како за себе тако и за своје потомство. Павле је рекао: „Као што је кроз једног човека [Адама] грех ушао у свет и смрт кроз грех, и тако се смрт проширила на све људе, јер су сви сагрешили“ (Римљанима 5:12, NW; Постање 3:16, 19).
9. Ко је познат по добром коришћењу мере слободе коју су уживали?
9 Међутим, човечанство је још увек имало слободну вољу коју су, током времена, неки несавршени људи користили на одговоран начин да служе Јехови. Имена неких од њих била су од древних времена сачувана за нас. Људи као што су Авељ, Енох, Ноје, Аврахам, Исак и Јаков (назван и Израел) примери су појединаца који су користили меру слободе коју су још увек уживали да врше Божју вољу. А због тога им је било добро (Јеврејима 11:4-21).
Слобода Божјег изабраног народа
10. Који су били услови савеза који је Јехова склопио са својим посебним народом?
10 У време Мојсија, Јехова је ослободио синове Израела — којих је тада било на милионе — из ропства у Египту, те је с њима склопио савез којим су постали његов посебан народ. Под тим савезом, Израелци су имали свештенство и систем животињских жртава које су на симболичан начин покривале њихове грехе. Тиме су имали слободу да приступе Богу у обожавању. Имали су и систем закона̂ и прописа који су их држали одвојене од празноверних поступака и неисправног обожавања. Касније би добили Обећану земљу као наслеђе, уз јемство божанске помоћи против својих непријатеља. Њихов део у савезу захтевао је од Израелаца да држе Јеховин Закон. Израелци су спремно прихватили тај услов, говорећи: „Све што је Јехова говорио спремни смо да чинимо“ (2. Мојсијева 19:3-8, NW; Деутероном 11:22-25).
11. Шта је била последица пропуштања Израела да држи своју страну савеза с Јеховом?
11 Израелци су више од 1 500 година били у том посебном односу с Јеховом. Али, они су увек изнова пропуштали да држе савез. Криво обожавање их је више пута завело, па су доспели у ропство идолопоклонству и празноверју, тако да је Бог дозволио да их њихови непријатељи дословно подјарме (Судије 2:11-19). Уместо да се радују благословима ослобођења који су наступали из држања савеза, били су кажњени због његовог преступања (Деутероном 28:1, 2, 15). Коначно је Јехова 607. пре н. е. дозволио да та нација буде одведена у ропство у Вавилон (2. Летописа 36:15-21).
12. Шта је коначно постало очигледно с обзиром на савез Мојсијевог закона?
12 Била је то тешка лекција. Из тога је требало да науче колико је важно држати Закон. Међутим, кад су се Израелци након 70 година вратили у своју земљу, још увек су пропуштали да исправно држе савез Закона. Готово стотину година након њиховог повратка, Јехова је рекао израелским свештеницима: „Али сте ви зашли с пута, ви сте од закона многима спотицање учинили и Левијев сте савез покварили“ (Малахија 2:8). Заиста, чак ни најискренији међу Израелцима нису могли удовољити савршеном Закону. Уместо да буде благослов, он је постао, како каже апостол Павле, ’проклетство‘ (Галаћанима 3:13, Ст). Сасвим је јасно да је било потребно нешто више од савеза Мојсијевог закона да несавршене, верне људе доведе до славне слободе деце Божје.
Природа хришћанске слободе
13. Који је бољи темељ за слободу коначно пружен?
13 То нешто више била је откупна жртва Исуса Христа. Павле је око 50. н. е. писао скупштини помазаних хришћана у Галатији. Он је описао како их је Јехова ослободио из ропства савезу Закона и затим је рекао: „За такву слободу Христ нас је ослободио. Зато чврсто стојте и не дајте да се поново упрегнете у јарам ропства“ (Галатима 5:1, NW). На које је начине Исус ослободио људе?
14, 15. На које је дивне начине Исус ослободио вернике Јевреје и нејевреје?
14 Након Исусове смрти, Јевреји који су га прихватили као Месију и који су постали његови ученици дошли су под нови савез који је заменио стари савез Закона (Јеремија 31:31-34; Јеврејима 8:7-13). Под тим новим савезом, они — и нејеврејски верници који су им се касније придружили — постали су део нове, духовне нације која је заменила телесни Израел као Божји посебан народ (Римљанима 9:25, 26; Галатима 6:16). Као такви, уживали су слободу коју је Исус обећао кад је рекао: „Истина ће вас ослободити.“ Осим што их је ослободила проклетства Мојсијевог закона, истина је ослободила јеврејске хришћане од свих тегобних традиција које су им наметнуле религиозне вође. А нејеврејске хришћане је ослободила од идолопоклонства и празноверја̂ њиховог пређашњег обожавања (Матеј 15:3, 6; 23:4; Дела апостола 14:11-13; 17:16). А то није било све.
15 Кад је говорио о истини која ослобађа, Исус је рекао: „У истину, у истину вам кажем да је сваки који се подаје греху, роб греху“ (Јован 8:34). Будући да су Адам и Ева сагрешили, сваки појединац који је икад живео био је грешник и стога роб греху. Једини изузетак био је сам Исус, а Исусова жртва ослободила је вернике из тог ропства. Истина, они су по природи још увек били несавршени и грешни. Али, сада су се могли покајати за своје грехе и молити за опроштење на темељу Исусове жртве, уверени да ће њихове молбе бити услишене (1. Јованова 2:1, 2). На темељу Исусове откупне жртве, Бог их је прогласио праведним, те су му се могли приближити с очишћеном савешћу (Римљанима 8:33). Осим тога, будући да је откупнина отворила изглед за ускрсење у бескрајни живот, истина их је ослободила и страха од смрти (Матеј 10:28; Јеврејима 2:15).
16. Како је хришћанска слобода била обухватнија од било које слободе коју нуди свет?
16 Хришћанска слобода је, људски говорећи, на диван начин учињена доступном мужевима и женама без обзира на њихов положај. Сиромашни људи, затвореници, чак и робови, могли су бити слободни. С друге стране, поносни из нација који су одбацили поруку о Христу још увек су били у ропству празноверју, греху и страху од смрти. Никад не би требало да престанемо захваљивати Јехови за ту слободу коју уживамо. Ништа што нуди свет не може се ни приближно изједначити с њом.
Слободни али одговорни
17. (а) Како су неки у првом веку изгубили хришћанску слободу? (б) Зашто не бисмо смели бити заведени привидном слободом Сатаниног света?
17 У првом веку, вероватно се већина помазаних хришћана радовала у својој слободи и одржала своју беспрекорност без обзира на цену. Нажалост, неки су окусили хришћанску слободу са свим њеним благословима, а затим су је ипак одбацили, враћајући се ропству у свету. Зашто се то догодило? Вера многих је без сумње ослабила, те су једноставно били „одвучени“ (Хебрејима 2:1, NW). Други су ’одбацили веру и добру савест и доживели су бродолом с обзиром на своју веру‘ (1. Тимотеју 1:19, NW). Можда су пали на материјализам или неморалан начин живота. Како је само важно да чувамо своју веру и да је изграђујемо, остајући запослени у личном проучавању, дружењу, молитви и хришћанским активностима! (2. Петрова 1:5-8). Немојмо никада престати да ценимо хришћанску слободу! Истина, неки су можда искушани попустљивошћу коју виде изван скупштине, мислећи да су они у свету слободнији од нас. Ипак, оно што у свету изгледа као слобода обично је само неодговорност. Ако нисмо Божји робови, робови смо греха, а то ропство узима горки данак (Римљанима 6:23; Галатима 6:7, 8).
18-20. (а) Како су неки постали „непријатељи... мученичког стуба“? (б) Како су неки ’своју слободу држали као изговор за зло‘?
18 Надаље, у свом писму Филипљанима, Павле је писао: „Многи су, често сам их спомињао али их и сада спомињем уз плач, који ходе као непријатељи мученичког стуба Христовог“ (Филипљанима 3:18, NW). Да, било је некадашњих хришћана који су постали непријатељи вере, можда постајући отпадници. Како је само важно да не следимо њихов пут! Петар је надаље писао: „Будите као слободни људи, али не да своју слободу држите као изговор за зло, него као робови Божји“ (1. Петрова 2:16, NW). Како појединац може своју слободу држати као изговор за зло? Чинећи озбиљне грехе — можда тајно — истовремено се дружећи са скупштином.
19 Сетимо се Диотрефа. Јован је о њему рекао: „Диотреф, који [у скупштини] радо има прво место, ништа од нас не прима с поштовањем... Сам не прима браћу с поштовањем, и оне који их желе примити покушава спречити и избацити из скупштине“ (3. Јованова 9, 10, NW). Диотреф је користио своју слободу као изговор за властиту себичну амбицију.
20 Ученик Јуда је писао: „Ушуњали [су се] неки људи који су већ одавно по Писмима одређени за овај суд, безбожни људи, који незаслужену доброхотност нашег Бога претварају у изговор за распуштено владање и показују се лажни према нашем једином Власнику и Господу, Исусу Христу“ (Јуда 4, NW). Док су се дружили са скупштином, ти појединци су деловали искварујуће (Јуда 8-10, 16). У Откривењу читамо да је у скупштинама у Пергаму и Тијатири било секташтва, идолопоклонства и неморала (Откривење 2:14, 15, 20-23). Каква злоупотреба хришћанске слободе!
21. Шта чека оне који злоупотребљавају своју хришћанску слободу?
21 Шта чека оне који на тај начин злоупотребљавају своју хришћанску слободу? Сетимо се шта се догодило Израелу. Израел је био Божја изабрана нација, али ју је Јехова коначно одбацио. Зашто? Зато што су Израелци свој однос с Богом користили као изговор за зло. Хвалили су се да су Аврахамови синови али су одбацили Исуса, Аврахамово Семе и Јеховиног изабраног Месију (Матеј 23:37-39: Јован 8:39-47; Дела апостола 2:36; Галатима 3:16). ’Израел Божји‘ као целина неће се на сличан начин показати неверним (Галатима 6:16). Али, сваки поједини хришћанин који проузрокује духовно или морално загађење коначно ће се суочити са укором, чак и са неповољном пресудом. Сви смо одговорни за то како користимо своју хришћанску слободу.
22. Која радост долази онима који своју хришћанску слободу користе да робују Богу?
22 Колико је само боље робовати Богу и стога бити истински слободан. Само Јехова додељује слободу која заиста вреди. Пословица каже: „Буди мудар, сине мој, и обрадуј ми срце, да могу одговорити ономе који ми се руга“ (Пословице 27:11, NW). Користимо своју хришћанску слободу на Јеховино оправдање. Ако то чинимо, наш ће живот имати смисао, развеселићемо нашег небеског Оца, те ћемо коначно бити међу онима који уживају славну слободу синова Божјих.
Можеш ли објаснити?
◻ Ко је једино истински слободан?
◻ Које су слободе уживали Адам и Ева, и зашто су их изгубили?
◻ Које су слободе уживали Израелци кад су држали свој савез с Јеховом?
◻ Које су слободе дошле онима који су прихватили Исуса?
◻ Како су неки у првом веку изгубили или злоупотребили своју хришћанску слободу?
[Слика на 13. страни]
Слобода коју је дао Исус много је боља од било које слободе коју може доделити човек