Наша условна подложност вишим властима
”Зато треба да се покоравате“ (РИМЉАНИМА 13:5).
1. Шта су доживљавали Јеховини сведоци под владавином националсоцијалистичке више власти, и да ли се то догађало зато што су ’чинили зло‘?
ФРАНЦ Рајтер је 7. јануара 1940. био заједно с још пет Аустријанаца погубљен на гиљотини. Били су то Истраживачи Библије, Јеховини сведоци, а умрли су зато што је било неспојиво с њиховом савешћу да узму оружје у руке, како би се борили за Хитлерово царство. Рајтер је био један од хиљада Сведока који су током другог светског рата умрли за своју веру. Многи други провели су више година у концентрационим логорима. Да ли су сви они трпели од ”мача“ националсоцијалистичке више власти зато што су ’чинили зло‘? (Римљанима 13:4). Баш супротно! Ти хришћани су послушали Божју заповест из 13. поглавља Римљанима у складу с даљњим Павловим речима, иако су трпели под тим властима.
2. Који нужан разлог постоји да будемо покорни вишим властима?
2 Према Римљанима 13:5 апостол је написао: ”Зато се треба покоравати не само због страха од казне него и ради савести.“ Један ваљани разлог зашто треба бити покоран власти, је како је то Павле раније навео, у томе што она носи ”мач“. Сада наводи један важнији разлог: савест. Ми тежимо да служимо Богу ”чисте савести“ (2. Тимотеју 1:3). Библија нам заповеда да будемо покорни вишим властима, а ми то слушамо јер желимо да радимо оно што је право у Божјим очима (Јеврејима 5:14). Да, наша библијски школована савест наводи нас да слушамо власт, и онда кад нас не посматра ниједан човек. (Упореди Проповедник 10:20.)
”Зато и порезе дајете“
3, 4. Какав глас прати Јеховине сведоке и зашто хришћани треба да плаћају порезе?
3 Пре неколико година у Нигерији су ради пореза букнули устанци у којима је више особа изгубило животе. Тада је влада ангажовала војску и тако су неки војници дошли у Краљевску дворану баш у време одржавања састанака, па су се интересовали за сврху истог. Кад је официр заповедник сазнао да се ради о састанку Јеховиних сведока на ком се проучава Библија, заповедио је војницима да напусте дворану, додавши: ”Јеховини сведоци не хушкају на неподмирење пореза.“
4 Те Сведоке из Нигерије прати глас да живе у складу с Павловим речима: ”Зато и порезе дајете, јер су званичници слуге Божје, које су за то постављене“ (Римљанима 13:6). Кад је поставио правило: ’Вратите Цезару Цезарово‘, Исус је говорио о плаћању пореза (Матеј 22:21, NW). Световне власти брину о путевима, заштити од стране полиције, библиотекама, средствима јавног превоза, школама, пошти и о много чему другом. И ми се често служимо тим установама и услугама, па је онда правилно и поштено да то плаћамо у облику пореза.
”Подајте свакоме оно што сте му дужни“
5. Шта значе речи: ”Подајте свакоме што сте му дужни“?
5 Павле наставља: ”Подајте свакоме што сте му дужни: коме дакле порезу, порезу; коме данак, данак; коме страх, страх; коме част, част“ (Римљанима 13:7). Реч ”свакоме“ укључује све световне власти, јер су они Божји службеници. Ту не постоји никакав изузетак. Чак ако живимо под политичким системом који нам се лично не свиђа, ми плаћамо порезе. Али, ако су у земљи у којој живимо религиозне заједнице ослобођене плаћања пореза, могу то и скупштине да затраже. Хришћани могу као и сви други грађани да се користе сваким легалним средством да би им се смањио порез. Ипак, ниједан хришћанин не сме на незаконит начин да заобиђе плаћање пореза. (Упореди Матеј 5:41; 17:24-27.)
6, 7. Зашто треба да плаћамо порезе чак и онда ако се тим новцем финансира нешто што ми одбијамо, или ако нас власт прогања?
6 Али, шта ако порез изгледа неправедно затражен или се делом новца од пореза финансира нешто што ми одбијамо, на пример банке крви, абортуси, или програми који се супроте нашем неутралном држању? Ми и у том случају плаћамо своје порезе. Власт сноси одговорност за то како употребљава новац добијен путем плаћања пореза. Ми нисмо овлашћени да јој судимо. Бог је ”судија земље“ и он ће у своје време позвати владе да му положе рачун за начин на који су употребљавале своју моћ (Псалам 94:2; Јеремија 25:31). А док се то не догоди, плаћајмо и даље своје порезе.
7 Како је у случају ако нас власт прогања? Ми ипак плаћамо порезе за свакодневне услуге које обавља и за нас. О Јеховиним сведоцима који су били прогањани у једној афричкој земљи, писало је у једним америчким новинама: ”Могу да се означе као примерни грађани. Они редовно плаћају своје порезе, негују болесне, боре се против неписмености“ (San Francisco Examiner). Да, ти прогоњени Сведоци плаћали су порезе.
”Страх“ и ”част“
8. Шта је ”страх“ који дугујемо властима?
8 ”Страх“ споменут у Римљанима 13:7 није кукавичлук него поштовање пред световним властима, то је страх да се не преступају њихови закони. То се поштовање исказује ради дотичног положаја, а не увек и ради особе која заузима тај положај. У Библији се пророчански говори о римском цару Тиберију, који је означен као ’нитков‘ (Данијел 11:21). Али, он је био цар, а хришћанин му је као таквом дуговао страх и част.
9. Које су неке од могућности исказивања поштовања људским властима?
9 Што се тиче части ми се држимо Исусове заповести да никога не ословљавамо религиозним титулама (Матеј 23:8-10). Али, кад се ради о вишим властима, за потребе ословљавања радо користимо сваку титулу која је можда потребна за исказивање поштовања. Кад је Павле разговарао с римским намесником ословио га је са ”ваша ексцеленцијо“ (Дела 26:25). Данијел се обратио Набукаднезару с ”господару“ (Данијел 4:19). Хришћани могу данас да се служе изразима као што су ”ваше господство“ или ”ваше величанство“. Могу устати кад судија улази у судску дворану или се из поштовања поклонити пред неким владарем, ако је то обичај.
Релативна подложност
10. Како је Исус показао да су захтевима људских власти у односу на хришћане, постављене границе?
10 Ако су Јеховини сведоци подложни људским властима, зашто су онда Франц Рајтер и толики многи морали тако да трпе? Зато што је наша подложност релативна (условна), а власт није увек спремна да призна да Библија поставља границе њеним захтевима. Ако власт тражи нешто што се противи хришћански школованој савести, она прекорачује од Бога јој постављене границе. На то је указао Исус речима: ”Вратите, дакле, Цезару Цезарово, а Богу Божје“ (Матеј 22:21, NW). Ако цезар тражи нешто што припада Богу, ми морамо да схватимо да Божји захтев има предност.
11. Које се начело надалеко признаје, а које доказује да су захтевима човечије власти постављене границе?
11 Да ли је такво становиште превратничко или неискрено? Никако не. Оно у стварности представља проширење начела прихваћеног од већине културних народа. У 15. веку био је Петер фон Хагенбах предан суду, јер је ширио страховладу. Кад се у одбрани изговарао да је само извршавао заповести свог господара, војводе од Бургунда, био је одбијен. Отада се увек изнова наглашавало да неко није одговоран за недела ако их је починио на захтев власти — најпознатији је случај нацистичких ратних злочинаца пред Међународним војним судом у Нирнбергу. Али, тај захтев је обично био одбачен. У осуди међународног војног суда стајало је: ”Појединци имају међународне обавезе које надилазе обавезу националне послушности наметнуте од дотичне државе.“
12. Који су неки од библијских примера Божјих слугу, који су одбили да одговоре на неразумне захтеве власти?
12 Божје слуге су одувек признавале да су подложности коју у складу са својом савешћу дугују вишим властима, постављене границе. У време Мојсијевог рођења у Египту, фараон је заповедио двема хебрејским бабицама да убију све новорођене хебрејске дечаке. Али, бабице су остављале бебе на животу. Да ли су поступале неисправно, тиме што нису послушале фараона? Не, оне су следиле глас од Бога им дате савести, а Бог их је ради тога наградио (Излазак 1:15-20). Кад су се Израелци налазили у вавилонском заробљеништву, заповедио је Набукаднезар својим службеницима, међу којима су били такође Шадрак, Мешак и Абед-Него, да се поклоне кипу који је наредио да се постави у долини Дури. Три Хебреја су одбила да то учине. Да ли су неисправно поступили? Не, јер следити краљеву заповест значило би бити непослушан Божјем закону (Излазак 20:4, 5; Данијел 3:1-18).
’Слушати Бога, Владара‘
13. Који су пример дали рани хришћани с обзиром на релативну подложност вишим властима?
13 Слично се догодило кад је јеврејска власт забранила Петру и Јовану да проповедају о Исусу. Апостоли су одговорили: ”Просудите сами: ’Да ли је у Божјим очима праведно пре вас слушати него Бога‘“ (Дела 4:19, NW; 5:29). Они нису могли да ћуте. У часопису The Christian Century је указано на то које су становиште на основу своје савести заузимали рани хришћани: ”Први хришћани нису служили војску. Роланд Беинтон пише како од свршетка новозаветног доба па све до декаде од 170-180 после Христа, баш ништа не наводи на закључак да су хришћани служили војску (Christian Attitudes Toward War and Peace [Abingdon, 1960], стр. 67, 68)... Свифт каже како је за Јустина мученика било само по себи разумљиво да су хришћани стајали далеко од насиља.“
14, 15. Која су нека од библијских начела која су управљала релативном подложношћу раних хришћана људским властима?
14 Зашто хришћани раног доба нису служили као војници? Несумњиво се сваки од њих потанко бавио Божјим заповестима и његовом Речју и тако је на основу библијски школоване савести донео властиту одлуку. Они су се држали неутрално и ’нису били део света‘; њихова им је неутралност бранила да учествују у световним сукобима (Јован 17:16; 18:36). Осим тога, они су припадали Богу (2. Тимотеју 2:19). Положити живот за државу значило би да су Цезару дали оно што припада Богу. Даље, они су били део љубављу повезаног међународног братства (Јован 13:34, 35; Колошанима 3:14; 1. Петрова 4:8; 5:9). Они нису могли мирне савести да узму оружје у руке, имајући у виду могућност да убију сухришћане.
15 Хришћани нису такође могли учествовати у религиозном чину обожавања, као што је било обожавање цара. А то је имало за последицу да су их сматрали ”чудним и опасним људима, па је остало становништво гледало на њих с неповерењем“ (W. A. Smart, Still the Bible Speaks). Иако је Павле писао да хришћани треба да одају страх ономе коме припада страх, ипак нису заборавили на још значајнији страх, на поштовање Јехове (Римљанима 13:7; Псалам 86:11). Сам Исус је рекао: ”И не бојте се оних који убијају тело, али не могу убити душу; него се радије бојте онога који може и душу и тело уништити у Гехени“ (Матеј 10:28, NW).
16. (а) На којим подручјима морају хришћани савесно да одвагну своју покорност вишим властима? (б) Шта показује искуство у уоквиреном тексту?
16 Као хришћани, ми смо данас суочени са сличним изазовима. Ми не можемо учествовати у било ком облику нововременог идолопоклонства, без обзира радило се о гестама помоћу којих се обожавају слике или симболи, или пак о приписивању спасења некој особи или организацији (1. Коринћанима 10:14; 1. Јованова 5:21). Исто као хришћани раног доба ни ми не можемо чинити компромисе обзиром на нашу хришћанску неутралност. (Упореди 2. Коринћанима 10:4.)
”Благо и с поштовањем“
17. Шта је Петар писао онима који су трпели за вољу савести?
17 Апостол Петар је написао у вези нашег становишта усклађеног са савешћу: ”Јер је то милост подносити жалости ради савести пред Богом, трпећи на правди“ (1. Петрова 2:19). Да, Богу је угодно ако хришћанин истраје упркос прогонству, а он ужива додатну корист, јер се тиме јача и прочишћава његова вера (Јаков 1:2-4; 1. Петрова 1:6, 7; 5:8-10). Петар је такође написао: ”Штовише, благо вама ако бисте и трпјели због праведности! ’Немојте се од њихове пријетње ни застрашити ни збунити!‘ Напротив, штујте у својим срцима Криста као Господина, увијек спремни на одговор свакому ко вам затражи разлог наде која је у вама. Али нека то буде благо и с поштовањем“ (1. Петрова 3:14, 15, 16а, Ст). Заиста користан савет!
18, 19. Како може дубоко поштовање и разборитост бити од помоћи, када власт ограничи нашу слободу обожавања?
18 Ако уследи прогонство зато што је власт криво схватила хришћанско становиште или зато што су религиозне вође такозваног хришћанства властима криво приказали Јеховине сведоке, могао би исправак пред властима имати за последицу да тај притисак попусти. Хришћанин показује благост и дубоко поштовање, он се не бори дословно против својих прогонилаца. Ипак, за одбрану своје вере, користи се свим правним средствима која му стоје на располагању, а затим препушта ту ствар Јехови (Филипљанима 1:7; Колошанима 4:5, 6).
19 Дубоко поштовање наводи хришћанина да у послушности властима иде до границе која допушта да не повреди своју савест. Кад су на пример забрањени скупштински састанци, хришћани траже мање упадљиву прилику да се и надаље прехрањују с Јеховиног стола. Највиша власт, Јехова Бог поручује преко Павла: ”Пазимо једни на друге да се подстичемо на љубав и добра дела, и не остављајмо своје састанке, као што неки имају обичај“ (Хебрејима 10:24, 25, NW). Састанци могу да се одржавају на неупадљив начин. Чак ако је само неколицина присутних, можемо бити сигурни да Бог благосиља такве припреме (Упореди Матеј 18:20.).
20. Како могу хришћани да поступају, ако је забрањено јавно проповедање добре вести?
20 Неке више власти такође су забраниле јавно проповедање добре вести. Али, хришћани који живе под тим владавинама знају да је највиша власт рекла преко Исуса: ”Најпре се мора у свим народима проповедати добра вест“ (Матеј 13:10, NW). Зато они слушају ту највишу власт по сваку цену. Апостоли су, ако је то било могуће, проповедали јавно од куће до куће. Али, има и других могућности да се достигну људи, на пример путем неформалног сведочења (Јован 4:7-15; Дела 5:42; 20:20). Власт често не предузима нешто против дела проповедања ако се користи само Библија — што свим Сведоцима представља потребу да се добро оспособе за вођење разговора на темељу Писма. (Упореди Дела 17:2, 17.) Ако су храбри, али пуни поштовања, хришћани могу често да пронађу могућност да слушају Јехову, не изазивајући гнев виших власти (Титу 3:1, 2).
21. За шта се хришћани морају одлучити, ако их цезар немилосрдно прогања?
21 Али, власти понекад немилосрдно прогањају хришћане. Под таквим околностима можемо да сачувамо чисту савест само ако радимо оно што је право. Млади Франц Рајтер је стајао пред избором да напусти своју веру или да умре. Пошто није могао да престане да обожава Бога и служи му, храбро је кренуо у смрт. У ноћи пре своје смрти, Франц је написао својој мајци: ”Осуђен сам на смрт... и сутра рано ујутро биће извршена осуда. Примио сам снагу од Бога, како се то удувек догађало сваком правом хришћанину у прошлости... Ако будете сви остали постојани до смрти, моћи ћемо се приликом ускрсења поново видети.“
22. Коју наду имамо и како да се до тада понашамо?
22 Једног дана ће читаво човечанство бити подложно само једном једином закону: Јеховином закону. А до тада морамо добре савести да уважавамо Божју уредбу и да се релативно покоравамо вишим властима, слушајући истовремено у свим стварима Јехову, нашег Сувереног господара (Филипљанима 4:5-7).
Можеш ли да се присетиш?
◻ У чему се састоји важан разлог да се покоравамо вишим властима?
◻ Зашто не смемо да оклевамо с плаћањем пореза које утврђује цезар?
◻ Коју врсту части треба да исказујемо властима?
◻ Зашто је наша покорност Цезару само релативна?
◻ Како треба да реагујемо ако будемо прогоњени зато што цезар тражи оно што припада Богу?
[Оквир на 78. страни]
Поштовање, а не обожавање
Једног је јутра Тера, млада Сведокиња Јехове из Канаде, приметила како учитељ напушта за неколико минута разред с једном од њених школских другарица. Убрзо после тога учитељ је тихо позвао Теру да пође с њим у ректорат.
Кад су дошли у ректорат Тера је угледала на ректоровом писаћем столу распрострту канадску заставу. Учитељ је затражио да она пљуне на заставу! Мислио је да с обзиром на то да она не пева националну химну и не поздравља заставу, нема разлога да не пљуне на њу. Тера је одбила да то учини, објаснивши да Јеховини сведоци, додуше, не обожавају заставу, али је ипак поштују.
Кад се вратио у разред, учитељ је испричао како је управо учинио један тест. Са две ученице је, са сваком одвојено, отишао у ректорат и од њих затражио да пљуну на заставу. Иако је прва ученица учествовала у патриотским церемонијама, пљунула је на заставу кад је била позвана да то учини. За разлику од ње Тера, додуше, не пева националну химну, нити поздравља заставу, али је одбила да обешчасти заставу. Учитељ је рекао да је Тера та која је исказала достојно поштовање застави. (1990. Yearbook of Jehovah’s Witnesses [Годишњак Јеховиних сведока].)
[Извори слика на 74. страни]
French Embassy Press & Information Division
USSR Mission to the UN