Гледиште хришћана о вишим властима

”Нека свака душа буде подложна вишим властима, јер нема власти осим од Бога; постојеће су власти од Бога постављене у свој условни положај“ (РИМЉАНИМА 13:1, NW).

 1, 2. (а) Како је дошло до тога да се Павле нашао као затвореник у Риму? (б) За која питања даје повода његово позивање на Цезара?

АПОСТОЛ Павле је горње речи упутио Римљанима 56. г. н. е. Неколико година после тога он се нашао у Риму као заробљеник. Како је дошло до тога? Кад га је у Јерусалиму напала светина прискочили су му у помоћ римски војници. Одвели су га у Цезареју, где су подигли против њега лажне оптужбе. Али, било му је омогућено да се брани пред римским намесником Феликсом. Пошто се Феликс надао миту, задржао је апостола две године у затвору. На крају је Павле затражио од следећег намесника Феста да његов случај дође пред Цезара (Дела 21:27-32; 24:1 до 25:12).

² Као римски грађанин имао је на то право. Али, да ли је било логично да се Павле позвао на владара тог царства, кад је Исус означио уствари Сатану ’владарем света‘ и кад га је Павле сам назвао ’богом овог система ствари‘? (Јован 14:30; 2. Коринћанима 4:4). Или је римска власт заузимала ’условни положај‘, па је зато било прикладно да Павле замоли ту власт за заштиту својих права? Дозвољавају ли апостолове раније изговорене речи: ”Морамо слушати Бога, као Владара, пре неголи људе“, да хришћани заиста слушају људске владаре ако тиме не би била окрњена послушност према Богу? (Дела 5:29, NW).

 3. Које добро промишљено гледиште изражава Павле и коју улогу игра у томе савест?

³ Својим писмом Римљанима Павле нам помаже да нађемо одговор на та питања; у њему је изражено промишљено гледиште о људским владарима. Према Римљанима 13:1-7 Павле објашњава коју улогу би требало да игра савест хришћанина кад се ради о заузимању уравнотеженог становишта с обзиром на неограничену послушност Највишој власти, Јехови Богу, и с обзиром на условну послушност ”вишим властима“.

Ко су више власти

 4. Које становиште је исправљено 1962. године и која питања се сада постављају?

⁴ Неколико година, до 1962, Јеховини сведоци су заступали становиште да су више власти Јехова Бог и Христ Исус. Али, како је у складу с Пословицама 4:18 светло све јаче светлило, уследила је одговарајућа промена. С тим у вези долази до појаве различитих питања. Да ли је сада исправно означавати вишим властима краљеве, председнике, премијере, градоначелнике, и остале политичке и световне службенике, и рећи да им дугујемо условну подложност?

 5. У ком смислу нам контекст из Римљанима 13:1 помаже да идентификујемо више власти и како тај закључак подупиру различити преводи Библије?

⁵ Иринеј, писац из другог века н. е. извештава да је, према гледишту неких његових савременика, Павле у Римљанима 13:1 говорио ”о властима анђела“ или ”о невидљивим кнежевима“. Али, Иринеј је заступао становиште да су под вишим властима мишљене ”људске“ власти. Из контекста Павлових речи произилази да је Иринеј био у праву. У последњим стиховима 12. поглавља писма Римљанима Павле објашњава како би хришћани требало да се понашају према ’свим људима‘. Чак би према ’непријатељима‘ требало да буду обазриви и пуни љубави (Римљанима 12:17-21). Израз ’сви људи‘ несумњиво се односио на људе изван хришћанске скупштине. Према томе, и ”више власти“ о којима Павле на крају говори, морају се такође налазити изван хришћанске скупштине. Запазимо како је у неким преводима преведен први део Римљанима 13:1: ”Нека се свако покорава владајућим силама“ (Today’s English Version). ”Свако се треба подложити државној власти“ (New International Version). ”Нека се свако подложи властима које владају над њим“ (Филипов New Testament in Modern English).

 6. Како Павлово указивање на плаћање пореза и данка указује да се мора радити о световним властима, кад је реч о вишим властима?

⁶ Павле каже даље да те власти траже порез и данак (Римљанима 13:6, 7). Хришћанска скупштина не тражи никакве порезе нити какав данак; такве захтеве не постављају ни Јехова или Исус, а нити било који други ”невидљиви кнежеви“ (2. Коринћанима 9:7). Порези се плаћају само световним властима. Сагласно томе, грчке речи за ”порез“ и ”данак“ које је Павле употребио у Римљанима 13:7, означавају посебно новац, који се плаћа држави.a

 7, 8. (а) Како је више библијских места сагласно са становиштем да хришћани треба да се покоравају политичким властима у свету? (б) Само када се хришћанин неће сложити с наредбама које долазе од власти?

⁷ Павлова опомена да се треба покоравати вишим властима сагласна је и са Исусовом заповешћу ’вратити цезару цезарово‘, при чему се речју ”цезар“ мисли на световну власт (Матеј 22:21). Такође је то сагласно с Павловим речима које је касније написао Титу: ”Опомињи их да буду покорни поглаварима и властима, да буду послушни и готови за свако добро дело“ (Титу 3:1). Дакле, ако власт позове хришћане да учествују на пословима који служе јавности, они с правом удовољавају том позиву тако дуго док ти послови не представљају замену за неку службу која се противи Писму, односно компромис, или ако на било који начин повређују библијска начела, као на пример оно из Исаије 2:4.

⁸ Петар је такође потврдио да треба да се покоравамо световним вишим властима, рекавши следеће: ”Господа ради будите покорни свакој власти која је међу људима постављена, било краљу као највишему, било намесницима као од њега посланим за кажњавање злочинаца и за хваљење добрих људи!“ (1. Петрова 2:13, 14). Сагласно томе, хришћани уважавају и позив који је Павле упутио Тимотеју: ”Зато напомињем, пре свега, да се управљају мољења, молитве, молбе, захваљивања за све људе, за краљеве и за све оне који су на вишем положају, да бисмо могли наставити да водимо миран и тих живот с потпуном оданошћу Богу и озбиљношћу“ (1. Тимотеју 2:1, 2, NW).b

 9. Зашто не умањује Јеховину част ако се за људске власти говори да су ”више“ власти?

⁹ Да ли ми на било који начин умањујемо част која припада Јехови, ако говоримо о световним властима као о ”вишим“ властима? Не, јер је Јехова више од саме власти. Он је ”суверени Господ“, ”Највиши“ (Псалам 73:28; Данијел 7:18, 22, 25, 27; Откривење 4:11; 6:10). Показивање достојне подложности људским властима ни у ком случају не одвраћа од обожавања сувереног Господа Јехове. У којој мери онда те власти заузимају виши положај? Само с обзиром на друге људе и унутар подручја свог деловања. Њихова дужност је да управљају људским заједницама, да их штите, а у ту сврху издају наредбе којима сређују ствари у јавности.

”Од Бога постављене у свој условни положај“

10. (а) Шта доказује Павлова изјава о ’уредби‘ виших власти у односу на Јеховину власт? (б) Шта је Јехова ’допустио‘ у вези постављања одређених владара и како то представља кушњу за његове слуге?

¹⁰ Јехова Бог као Највиши стоји над световним властима, а то је видљиво и из тога што су оне ”од Бога постављене у свој условни положај“. Али, та изјава даје повод за једно питање. Неколико година након што је Павле написао ове речи уследило је жестоко прогонство хришћана на подстицај римског цара Нерона. Да ли је сам Бог поставио Нерона на његов положај? Никако не. Бог не бира сваког појединог владара, нити га ”Божјом милошћу“ поставља на његов положај, него Сатана понекад маневрише бескрупулозним људима на владајућим положајима, а Јехова то допушта, исто као и кушње које би ти владари могли да проузроче његовим лојалним слугама. (Упореди Јоб 2:2-10.)

11, 12. О којим се случајевима извештава у којима је Јехова тако управљао световним властима да су дошле на свој положај или су биле удаљене с њега?

¹¹ Међутим, Јехова је у интересу својих узвишених намера посредовао у случају одређених владара или владавина. На пример, у време Аврахама Кананеји су смели остати у земљи Канаан. Противно томе, касније их је Јехова истребио, а земљу је дао у посед Аврахамовом семену. Кад су се Израелци задржавали у пустињи, Јехова им није дозволио да пролазе кроз Амон, Моаб и брдо Сеир, али им је заповедио да униште краљевства Сихона и Ога (Постање 15:18-21; 24:37; Излазак 34:11; Деутероном 2:4, 5, 9, 19, 24; 3:1, 2).

¹² Након што су се Израелци населили у Канаану, Јехова је и даље обраћао пуну пажњу властима с којима је његов народ долазио у дотицај. Кад су Израелци грешили он је понекад допуштао да дођу под управу неке паганске власти. Ако су се покајали, истерао је ту силу из земље (Судије 2:11-23). На крају је допустио да Јуда, као и многи други народи, потпадне под владавину Вавилона (Исаија 14:28–19:17; 23:1-12; 39:5-7). Кад се Израел налазио у вавилонском заробљеништву Јехова је прорекао успон и пад светских сила, с којима ће његов народ имати посла од времена Вавилона, па све до нашег времена (Данијел, поглавља 2, 7, 8 и 11).

13. (а) Зашто је Јехова утврдио границе народима, како то произилази из Мојсијеве песме? (б) Зашто је Бог вратио Израелце у њихову земљу?

¹³ Мојсије је опевао Јехову речима: ”Кад Свевишњи разда наслеђе народима, када људске синове раздели, тад постави међе народима по броју синова Израела. Јер део Господњи, то је народ његов, Јаков је део наслеђа његовог“ (Деутероном 32:8, 9; упореди Дела 17:26). Да, Бог је да би остварио своје намере одлучивао које ће више власти остати да постоје, а које ће бити уништене. Тако је Аврахамовим потомцима доделио у наслеђе једну земљу у коју их је касније вратио, да би се тамо коначно могло појавити обећано Семе, као што је и било проречено (Данијел 9:25, 26; Михеј 5:2).

14. У ком смислу поставља Јехова у већини случајева људске власти на њихове условне положаје?

¹⁴ У већини случајева, међутим, Јехова је поставио владаре на њихове условне положаје у том смислу што је допустио да људи дођу на положаје условне власти у међусобним односима, при чему су наравно увек подложни Богу. Зато је Исус, стојећи пред Понтијем Пилатом, рекао следеће: ”Не би имао власти никакве нада мном, кад ти не би било дано одозго“ (Јован 19:11). То не значи да је сам Бог поставио Пилата, него да је он само уз Божје допуштење имао у Исусовом случају моћ одлучивања о животу и смрти.

”Бог овог система ствари“

15. На који начин Сатана влада светом?

¹⁵ А како је с библијском изјавом да је Сатана бог или владар овога света? (Јован 12:31; 2. Коринћанима 4:4). Да, шта рећи за Сатанину хвалисаву изјаву упућену Исусу, кад му је показао сва краљевства света, и рекао: ”Сва власт... је [мени]... предана и дајем је коме хоћу“ (Лука 4:6, NW). Исус се није успротивио Сатаниним хвалисавим речима. Оне су такође сагласне с речима које је Павле упутио Ефешанима: ”Јер се не боримо против крви и меса, него против владавина, против власти, против световних владара ове таме, против злих духовних сила на небеским положајима“ (Ефешанима 6:12, NW). Даље, Сатана је у Откривењу предочен великим змајем који је дао ”своју моћ и своје престоље и велику власт“ симболичној дивљој звери, политичким системима овога света (Откривење 13:2, NW).

16. (а) Из чега је видљиво да је Сатанина власт ограничена? (б) Зашто је Јехова допустио Сатани да влада над човечанством?

¹⁶ Запазимо да из Сатанине изјаве упућене Исусу ”Сва власт... је [мени]... предана“, произилази да и он влада само уз допуштење. Зашто му је Бог дао ту власт? Сатанин пут светског владара започео је у Едену кад је јавно оптужио Бога да лаже и да на неправедан начин спроводи свој суверенитет (Постање 3:1-6). Адам и Ева су следили Сатану, поставши тако непослушни Јехови Богу. Јехова је тада могао уништити Сатану заједно с његова два помагача, што би било у потпуности праведно (Постање 2:16, 17). Али, Сатанине речи су биле уствари лични изазов Јехови. Тако је Бог у својој мудрости оставио Сатану још за неко време на животу, док је Адаму и Еви допустио да пре него што умру, имају децу. На тај начин је Бог дао времена и побринуо се за прилику да буде побијена Сатанина изазовна тврдња (Постање 3:15-19).

17, 18. (а) Зашто можемо рећи да је Сатана бог овога света? (б) Како то да у свету ”нема власти која није од Бога“?

¹⁷ Догађаји који су уследили од Сатанине изјаве у Едену показали су да су његове оптужбе биле чиста лаж. Адамови потомци нису постали срећни ни под Сатанином, ни под људском владавином (Проповедник 8:9). С друге стране, Божји начин поступања с његовим народом доказао је супериорност божанске владавине (Исаија 33:22). Али, будући да већина Адамових потомака не прихвата Јеховин суверенитет, они свесно или несвесно служе Сатани као свом богу (Псалам 14:1; 1. Јованова 5:19).

¹⁸ Ускоро ће бити разјашњена спорна питања постављена у Едену. Божје Краљевство ће преузети неограничену управу над стварима човечанства, а Сатана ће бити бачен у бездан (Исаија 11:1-5; Откривење 20:1-6). Међутим, до тада је људима преко потребна одређена институција која омогућава сређен живот. Јехова ”није Бог нереда, него мира“ (1. Коринћанима 14:33, NW). Зато је допустио да се ван Едена развију у заједницама структуре власти, и омогућио људима да владају у тој институцији. Тако је дошло до тога да ”нема власти која није од Бога“.

Добронамерне власти

19. Да ли сваки људски владар дозвољава да га води директно Сатана?

¹⁹ Сатана је од Едена имао велику слободу над људима, коју је користио да би управљао догађајима на Земљи, управо како је рекао Исусу својим хвалисавим речима (Јоб 1:7; Матеј 4:1-10). Али то не значи да је сваки владар у свету дозволио да га води директно Сатана. Неки, као на пример Нерон у првом веку и Адолф Хитлер у наше време, заиста су показивали сатански дух. Други пак не. Проконзул Кипра, Сергије Павле био је ’уман човек који је зажелео да чује реч Божју‘ (Дела 13:7). Проконзул Ахаје, Галион није допустио да на њега изврше притисак Јевреји који су оптужили Павла (Дела 18:12-17). И многи други владари су часно и савесно владали. (Упореди Римљанима 2:15.)

20, 21. Који догађаји у 20. веку доказују да људски владари не врше увек Сатанину вољу?

²⁰ У Откривењу је проречено да ће Јехова у ”Господовом дану“ који је почео 1914. тако управљати људским властима да ће бити осујећене Сатанине намере. Тамо се говори о реци прогонстава коју ће Сатана распирити против помазаних хришћана, али ће их ”земља“ прогутати (Откривење 1:10; 12:16). Елементи ”земље“ то јест данашње људско друштво на Земљи заштитиће Јеховин народ од Сатаниног прогонства.

²¹ Да ли се то заиста догодило? Да. На пример, 30-их и 40-их година вршен је јак притисак на Јеховине сведоке у САД; били су извргнути нападима светине, а многи од њих чак неправедно затворени. Ипак, доживели су олакшање кад је Врховни суд САД донео више одлука у вези признавања легалности њиховог деловања. И на другим местима су власти помагале Божјем народу. Пре некако 40 година у Ирској, у граду Корк, светина католика напала је два Сведока. Тада им је притекао у помоћ полицајац, а нападаче је суд прогласио кривим. Прошле године су на острвима Фиџи неке поглавице на високом положају одлучивале о предлогу да се забрани деловање Јеховиних сведока. Један поглавица је одважно говорио у корист Сведока и тада је предлог био без даљњега одбијен.

22. Која ће се питања надаље разматрати?

²² Не, више власти не служе увек интересима Сатане. Хришћани могу бити покорни вишим властима, а да се тиме не покоравају Сатани. Они ће бити подложни тим властима тако дуго док Бог дозвољава да оне постоје. Али, шта значи таква покорност? И шта могу хришћани ради тога да очекују од виших власти? Ова питања биће размотрена у следећим чланцима.

Улога виших власти

”Званичник је слуга Божји за твоје добро. Али ако зло чиниш бој се“ (РИМЉАНИМА 13:4).

 1, 2. На који начин су многи припадници такозваног хришћанства у вези с револуционарним тежњама?

ПРЕ две године у једном уводном чланку часописа New York Post изражено је негодовање поводом једног скупа бискупа у Лондону. Радило се о Lambeth-конференцији на којој је учествовало више од 500 бискупа Англиканске заједнице. Повод негодовању била је резолуција којом је конференција изразила разумевање за људе ”који се након што су исцрпли сва остала средства, одлучују за оружану борбу као за једини пут до праведности.“

² У чланку је писало да је та резолуција практично одобравање тероризма. Али, бискупи су само следили растући тренд. Њихово се држање не разликује од држања католичког свештенства у Гани које препоручује герилски рат као најбрже, најпоузданије и најсигурније средство за ослобођење Африке, ни од бискупа Методистичке цркве у Африци, који се заузима за ”ослободилачки рат до горког свршетка“, такође ни од многих мисионара такозваног хришћанства који се у Азији и Јужној Африци боре заједно с побуњеницима против постојећих владавина.

Прави хришћани се не ’супротстављају властима‘

 3, 4. (а) Која начела повређују такозвани хришћани који заступају револуцију? (б) Шта је у вези Јеховиних сведока утврдио један човек?

³ За своје следбенике у првом веку Исус је рекао: ”Они нису део света као што ни ја нисам део света“ (Јован 17:14, NW). Сваки такозвани хришћанин који заступа револуцију, увелико је део света. Он није Исусов следбеник, нити ”се покорава вишим властима“ (Римљанима 13:1). Такав би учинио добро ако би уважио опомињуће речи апостола Павла: ”Зато, ко се супротстави власти, поставља се насупрот Божјој уредби; они који јој се постављају насупрот примиће суд на себе“ (Римљанима 13:2, NW).

⁴ За разлику од многих припадника такозваног хришћанства, Јеховини сведоци немају ништа с оружаном силом. То је утврдио један човек из Европе, који је писао: ”Кад сам схватио шта су учиниле религија и политика, одлучио сам да уложим сву своју снагу да дође до преврата постојећег друштвеног уређења. Прикључио сам се групи терориста и оспособио се за баратање сваком врстом оружја; учествовао сам у многим тешким разбојничким препадима. Живот ми је био стално у опасности, а временом је постало очигледно да водимо безизлазну борбу. Био сам незадовољан, савладао ме је осећај потпуне безнадежности. Тада је на наша врата покуцала Сведокиња Јехове. Причала ми је о Божјем Краљевству. Пошто сам био уверен да је то за мене губљење времена, предложио сам да је саслуша моја жена. Она је то учинила и тако је започео библијски студиј. Коначно сам и ја пристао да присуствујем том студију. Речима не могу да опишем олакшање које сам осетио када сам схватио ко је погонска снага која наводи човечанство на зло. Дивно обећање о Краљевству дало је мом животу наду и смисао.“

 5. Зашто хришћани остају мирољубиво покорни вишим властима и колико ће то дуго потрајати?

⁵ Хришћани су заступници или опуномоћеници Бога и Христа (Исаија 61:1, 2; 2. Коринћанима 5:20; Ефесцима 6:19, 20). Као такви они остају неутрални према свим сукобима у свету. Ако неки политички системи изгледају успешнији од других у економском погледу, или ако неки системи засигуравају већу слободу, хришћани не унапређују ниједан политички систем, нити дају једноме предност пред другим. Они знају да су сви системи несавршени. ”Божја уредба“ састоји се у томе да ти системи постоје тако дуго док их не одстрани његово Краљевство (Данијел 2:44). Зато хришћани остају мирољубиво покорни вишим властима, унапређујући вечно добро других тиме што им проповедају добру вест о Краљевству (Матеј 24:14; 1. Петрова 3:11, 12).

Слушати закон

 6. Зашто су многи људски закони добри упркос околности ”да је сав свет у власти Злога“?

⁶ Државне владе доносе законе и већина тих закона је добра. Треба ли да нас то изненади с обзиром на околност ”да је сав свет под влашћу лукавога“? (1. Јованова 5:19). Не. Јехова је усадио у нашег праоца Адама савест и тај урођени смисао за правду и неправду одражава се у многом погледу у људским законима (Римљанима 2:13-16). Хамураби, законодавац у старом Вавилону, рекао је у уводу свог законика између осталог следеће: ”У то време су ме именовали да унапређујем добробит људи, ја, Хамураби, побожан, богобојазан кнез, да проузрочим да правда преовлада у земљи, да уништим зле и зло, да моћна сила не угњетава немоћне.“

 7. Ко има право да казни преступника закона и зашто?

⁷ Већина влада рекла би да њени закони следе сличну сврху; унапређивање благостања својих грађана и подржавање реда у друштву. Зато кажњавају поступке непријатељског карактера према друштву, као што су убиство и крађа, и доносе одредбе као што су на пример ограничења брзине и прописи о паркирању. Сви који намерно крше те законе супротстављају се власти и ”примиће суд на себе“. Од кога суд? Не безусловно од Бога. Грчка реч овде преведена са ”суд“ пре би се односила на неки цивилни процес него на Јеховин суд. (Упореди 1. Коринћанима 6:7.) Виша власт има право да казни свакога ко незаконито поступа.

 8. Како ће реаговати скупштина ако њен члан почини тешко кажњиво дело?

⁸ Јеховине сведоке прати добар глас да се не супротстављају људским властима. Ако неки припадник скупштине прекрши закон, скупштина му неће помоћи да избегне законску казну. Онај ко краде, ко почини убиство, ко оговара, ускраћује порезе, вара, ко буде крив за силовање, ко злоупотребљава дрогу или се на било који начин супроти легитимној власти, треба рачунати с озбиљним мерама укора од стране скупштине и тада нека не мисли да је доживео прогонство зато јер је кажњен од световне више власти (1. Коринћанима 5:12, 13; 1. Петрова 2:13-17, 20).

Не треба се бојати

 9. Где могу хришћани с правом да затраже уточиште ако им запрете безакони елементи?

⁹ Павле наставља своје размишљање о вишим властима следећим речима: ”Јер поглавари нису за страх због добрих дела него због злих. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро, и имаћеш хвалу од ње“ (Римљанима 13:3). Казне која би уследила од стране власти, не треба да се боје лојални хришћани него злочинци који ’раде зло‘, криминалне радње. Ако Јеховиним сведоцима запрете ти безаконити елементи, они могу с правом да затраже полицијску или војну заштиту, коју власт засигурава (Дела 23:12-22).

10. Како су Јеховини сведоци примили ”хвалу“ од власти?

¹⁰ Хришћанину који уважава закон више власти, Павле каже: ”И имаћеш хвалу од ње.“ Као пример тога могу да послуже писма која су примили Јеховини сведоци у Бразилу после својих обласних конгреса. Водитељ једног градског спортског уреда писао је: ”Ваше мирољубиво понашање заслужује највећу похвалу. Умирујуће је знати да у данашњем тако измученом свету постоји толико људи који још увек верују у Бога и који му служе.“ Директор једног градског стадиона је изјавио: ”Упркос великом броју присутних, захваљујући беспрекорној организацији није забележен ниједан случај који би био на штету тог догађаја.“ У писму једног уреда градоначелника могло је да се прочита: ”Желимо искористити ову прилику да вам честитамо на вашој уредности и дивној природној дисциплини, и желимо вам много успеха у вашим будућим приредбама.“

11. Зашто се проповедање добре вести не може ни у ком случају означити злим делом?

¹¹ Изразом ”добро“ означени су поступци у којима долази до изражаја послушност према законима више власти. И дело проповедања које није заповедио човек него Бог, није неко зло дело, а ту би околност требало да признају политичке власти. То је служба за јавност која подиже морал оних који пристају на њу. Зато се надамо да ће више власти заштитити наше право да проповедамо. Павле се позвао на власт да би законски утврдио проповедање добре вести (Дела 16:35-40; 25:8-12; Филипљанима 1:7). На исти начин су у последње време Јеховини сведоци затражили и постигли законско признање свог дела у ДДР, Мађарској, Пољској, Румунији, Бенину и у Мианмару (Бурма).

”Она служи Богу“

12-14. Како су више власти служиле као Божје слуге (а) у библијска времена, (б) у ново време?

¹² У вези више власти Павле наставља: ”Јер она служи Богу за твоје добро. Али чиниш ли зло, бој се, јер не носи узалуд мача. Она, наиме, служи Богу да казни онога који чини зло“ (Римљанима 13:4, Ст).

¹³ Државна власт је понекад на посебан начин служила Богу. Односило се то на Кира кад је позвао Јевреје да се из Вавилона врате у Јерусалим, како би поновно саградили дом Божји (Езра 1:1-4; Исаија 44:28). И Артаксеркс је био Божји слуга кад је послао Езру с прилогом за поновну изградњу његовог дома, и касније кад је опуномоћио Нехемију да поново сагради зидине Јерусалима (Езра 7:11-26; 8:25-30; Нехемија 2:1-8). Римска власт је послужила на тај начин кад је заштитила Павла од светине у Јерусалиму, кад му је понудила заштиту приликом једног бродолома и кад се побринула да у Риму има властиту кућу (Дела 21:31, 32; 28:7-10, 30, 31).

¹⁴ Исто тако су више власти служиле као Божји слуге у ново време. На пример, 1959. Врховни суд Канаде одлучио је да прогласи недужним Јеховиног сведока који је у Квебеку био оптужен за објављивање неког бунтовничког погрдног списа. То је деловало, противно предрасуди тадашњег премијера Квебека, Мориса Дуплесиса.

15. На који општи начин служе више власти као Божје слуге и какво им право то даје?

¹⁵ Даље, државне владе делују уопште као Божје слуге тиме што одржавају јавни ред, док тај задатак не преузме Божје Краљевство. У ту сврху власт ”носи“, према Павловим речима, ”мач“, који симболизује њено право да осуђује на казну. При том се обично ради о новчаној казни или казни затвора. У неким земљама се томе могу прибројити и смртне казне,a док су за разлику од тога многе друге државе укинуле смртну казну што је такође њихово право.

16. (а) Шта су неке Божје слуге сматрале исправним, будући да је власт Божји слуга? (б) Које запослење не би хришћанин прихватио и зашто не?

¹⁶ Околност да више власти могу да служе као Божје слуге објашњава зашто су Данијел, три Хебреја, Нехемија и Мардохеј могли заузимати одговорне положаје у време вавилонске и персијске владавине. Тако су били у могућности да апелују на државну власт у корист Божјег народа (Нехемија 1:11; Естер 10:3; Данијел 2:48, 49; 6:1, 2). И данас су неки хришћани запослени у државним службама. Али, будући да су они одељени од света, нити приступају некој политичкој партији, нити теже за политичким положајем. Такође не заузимају никакве положаје у политичким организацијама које креирају политику.

Потребна је вера

17. Које би околности могле навести нехришћане да се супротставе властима?

¹⁷ А шта, ако власт допушта корупцију или чак тлачење? Треба ли хришћани да покушају да замене ту власт неком наизглед бољом? Па неправда и корупција нису нове појаве у владалачким круговима. У првом веку је Римско Царство одобравало неправду као што је било ропство. Оно је подносило и подмитљиве службенике. У Библији се говори о варљивим порезницима, о једном неправедном судији и о намеснику који је очекивао мито (Лука 3:12, 13; 18:2-5; Дела 24:26, 27).

18, 19. (а) Како реагују хришћани ако владини службеници злоупотребљавају свој положај или су подмитљиви? (б) Како су хришћани побољшавали живот појединаца, што потврђују речи једног историчара, као и уоквирени текст?

¹⁸ Хришћани су тада могли покушати да учине крај таквој злоупотреби, али они то нису учинили. На пример, Павле није тражио укидање ропства, нити је упутио хришћанске робовласнике да ослободе своје робове, него је заповедио и робовима и робовласницима да у међусобном опхођењу показују хришћанско саосећање (1. Коринћанима 7:20-24; Ефесцима 6:1-9; Филемону 10-16; види такође 1. Петрова 2:18). Једноставно, хришћани се нису упуштали ни у револуционарна настојања. Били су марљиво запослени проповедањем ”добре вести мира“ (Дела 10:36). Године 66. н. е. римска војска је опколила Јерусалим, али се одједном повукла. Уместо да сада остану у граду заједно с бунтовним браниоцима, хебрејски хришћани су послушали Исусово упутство и ’побегли у горе‘ (Лука 21:20, 21).

¹⁹ Хришћани раног доба живели су у датим околностима, покушавајући да побољшају живот појединаца тиме што су им помагали да се држе библијских начела. Историчар Џон Лорд написао је у својој књизи The Old Roman World (Стари римски свет): ”Права победа хришћанства видљива је по томе што је оно пре учинило добре људе од оних који су се обраћали на његово веровање, него спољашње популарне институције, или владу, или законе.“ Треба ли хришћани данас другачије да се понашају?

Кад држава не помогне

20, 21. (а) Како световна власт није у једном случају деловала као Божји слуга за добро? (б) Како треба да реагују Јеховини сведоци ако буду прогањани уз помоћ државе?

²⁰ Септембра 1972. уследило је жестоко прогањање Јеховиних сведока у једној земљи централне Африке. Хиљадама су отети сви њихови поседи, окрутно се поступало с њима, тукли су их, злостављали, неки су били чак убијени. Да ли је виша власт испунила своју обавезу да заштити Сведоке? Не, напротив, унапређивала је насиље и тако присилила те безазлене хришћане да из разлога сигурности побегну у суседне земље.

²¹ Зар не треба да се Јеховини сведоци гневно подигну против таквих мучитеља? Не, хришћани треба да стрпљиво подносе такво понижавајуће понашање и понизно да се понашају као Исус: ”Кад је трпео није претио, него се и даље поверавао ономе који праведно суди“ (1. Петрова 2:23, NW). Они се сећају да је Исус приликом свог хапшења у Гетсеманском врту укорио једног ученика који је хтео да га одбрани мачем, и да је касније рекао Понтију Пилату: ”Моје краљевство није део овог света. Кад би моје краљевство било део овог света, моји би се слуге борили да не будем предан Јеврејима. Али моје краљевство није одатле“ (Јован 18:36, NW; Матеј 26:52; Лука 22:50, 51).

22. Који су одличан пример дали Сведоци из Африке кад су били жестоко прогањани?

²² Пошто су ти афрички Сведоци задржали на уму Исусов пример, имали су храбрости да следе Павлов позив: ”Никоме не враћајте зло за зло. Брините се за оно што је узорно у очима свих људи. Ако је могуће, колико од вас зависи, будите мирољубиви са свим људима. Не освећујте се љубљени, него дајте места срџби; јер је писано: ’Освета је моја; ја ћу платити, каже Јехова‘“ (Римљанима 12:17-19, NW; упореди Јеврејима 10:32-34). Какав су опонашања вредан пример дала наша браћа у Африци свима нама данас! Прави хришћани се држе библијских начела чак и онда кад власти одбијају да часно поступају.

23. Која још питања остају за разматрање?

²³ Међутим, шта могу више власти да очекују од хришћана? Да ли су захтевима које би они могли да поставе хришћанима, постављене било какве границе? О томе ће бити речи у следећем чланку.

[Фуснота]

Можеш ли да објасниш?

◻ Како би се неко могао супротставити вишим властима?

◻ Шта је ”Божја уредба“ обзиром на власт која влада?

◻ У ком смислу ’се треба бојати‘ власти?

◻ Како служе људске владавине као ”Божји слуге“

[Оквир на 72. страни]

Писмо једног шефа полиције

ПОДРУЖНИЦА Watch Tower Society у Бразилу примила је писмо од ”Servico Publico do Estado das Minas Gerais“ (Јавна служба државе Минас Жераис). Писмо је потицало од шефа полиције града Конквиста. Да ли је он имао какав приговор? Нека нам писмо само одговори. Оно гласи:

”Врло поштована господо!

Радо користим прилику да вам се представим овим писмом. Ја сам тек три године шеф полиције града Конквиста (Минас Жераис). У својој служби се, додуше, увек трудим да будем савестан, али обично имам проблема с очувањем мира у затвору. Иако су они који се у њима налазе разних струка, стално стварају немир.

Пре неколико месеци дошао је у наш град господин О— и представио се као Јеховин сведок. Проповедао је различитим затвореницима, учио их да читају и пишу, показивао им основне ствари у вези хигијене и међуљудских односа, такође их је учио из Библије. Деловање тог проповедника откривало је предање, љубав и пожртвованост. Врло брзо се видљиво поправило понашање затвореника, што су посматрачи задивљено и захвално узели на знање.

На основу онога што се догодило у нашем затвору желим Watch Tower Bible and Tract Society јавно да изразим нашу захвалност за изврстан посао који је у нашој општини обавио тај поштовања вредан проповедник.“

Апостол Павле је рекао у вези државне власти: ”Чини добро, и имаћеш хвалу од ње“ (Римљанима 13:3). То се сигурно односи и на горе наведени случај. Какво сведочанство за преображавајућу моћ Речи Божје, ако добра вест може у само неколико месеци да учини оно што казненом систему није успело годинама! (Псалам 19:7-9).

Наша условна подложност вишим властима

”Зато треба да се покоравате“ (РИМЉАНИМА 13:5).

 1. Шта су доживљавали Јеховини сведоци под владавином националсоцијалистичке више власти, и да ли се то догађало зато што су ’чинили зло‘?

ФРАНЦ Рајтер је 7. јануара 1940. био заједно с још пет Аустријанаца погубљен на гиљотини. Били су то Истраживачи Библије, Јеховини сведоци, а умрли су зато што је било неспојиво с њиховом савешћу да узму оружје у руке, како би се борили за Хитлерово царство. Рајтер је био један од хиљада Сведока који су током другог светског рата умрли за своју веру. Многи други провели су више година у концентрационим логорима. Да ли су сви они трпели од ”мача“ националсоцијалистичке више власти зато што су ’чинили зло‘? (Римљанима 13:4). Баш супротно! Ти хришћани су послушали Божју заповест из 13. поглавља Римљанима у складу с даљњим Павловим речима, иако су трпели под тим властима.

 2. Који нужан разлог постоји да будемо покорни вишим властима?

² Према Римљанима 13:5 апостол је написао: ”Зато се треба покоравати не само због страха од казне него и ради савести.“ Један ваљани разлог зашто треба бити покоран власти, је како је то Павле раније навео, у томе што она носи ”мач“. Сада наводи један важнији разлог: савест. Ми тежимо да служимо Богу ”чисте савести“ (2. Тимотеју 1:3). Библија нам заповеда да будемо покорни вишим властима, а ми то слушамо јер желимо да радимо оно што је право у Божјим очима (Јеврејима 5:14). Да, наша библијски школована савест наводи нас да слушамо власт, и онда кад нас не посматра ниједан човек. (Упореди Проповедник 10:20.)

”Зато и порезе дајете“

 3, 4. Какав глас прати Јеховине сведоке и зашто хришћани треба да плаћају порезе?

³ Пре неколико година у Нигерији су ради пореза букнули устанци у којима је више особа изгубило животе. Тада је влада ангажовала војску и тако су неки војници дошли у Краљевску дворану баш у време одржавања састанака, па су се интересовали за сврху истог. Кад је официр заповедник сазнао да се ради о састанку Јеховиних сведока на ком се проучава Библија, заповедио је војницима да напусте дворану, додавши: ”Јеховини сведоци не хушкају на неподмирење пореза.“

⁴ Те Сведоке из Нигерије прати глас да живе у складу с Павловим речима: ”Зато и порезе дајете, јер су званичници слуге Божје, које су за то постављене“ (Римљанима 13:6). Кад је поставио правило: ’Вратите Цезару Цезарово‘, Исус је говорио о плаћању пореза (Матеј 22:21, NW). Световне власти брину о путевима, заштити од стране полиције, библиотекама, средствима јавног превоза, школама, пошти и о много чему другом. И ми се често служимо тим установама и услугама, па је онда правилно и поштено да то плаћамо у облику пореза.

”Подајте свакоме оно што сте му дужни“

 5. Шта значе речи: ”Подајте свакоме што сте му дужни“?

⁵ Павле наставља: ”Подајте свакоме што сте му дужни: коме дакле порезу, порезу; коме данак, данак; коме страх, страх; коме част, част“ (Римљанима 13:7). Реч ”свакоме“ укључује све световне власти, јер су они Божји службеници. Ту не постоји никакав изузетак. Чак ако живимо под политичким системом који нам се лично не свиђа, ми плаћамо порезе. Али, ако су у земљи у којој живимо религиозне заједнице ослобођене плаћања пореза, могу то и скупштине да затраже. Хришћани могу као и сви други грађани да се користе сваким легалним средством да би им се смањио порез. Ипак, ниједан хришћанин не сме на незаконит начин да заобиђе плаћање пореза. (Упореди Матеј 5:41; 17:24-27.)

 6, 7. Зашто треба да плаћамо порезе чак и онда ако се тим новцем финансира нешто што ми одбијамо, или ако нас власт прогања?

⁶ Али, шта ако порез изгледа неправедно затражен или се делом новца од пореза финансира нешто што ми одбијамо, на пример банке крви, абортуси, или програми који се супроте нашем неутралном држању? Ми и у том случају плаћамо своје порезе. Власт сноси одговорност за то како употребљава новац добијен путем плаћања пореза. Ми нисмо овлашћени да јој судимо. Бог је ”судија земље“ и он ће у своје време позвати владе да му положе рачун за начин на који су употребљавале своју моћ (Псалам 94:2; Јеремија 25:31). А док се то не догоди, плаћајмо и даље своје порезе.

⁷ Како је у случају ако нас власт прогања? Ми ипак плаћамо порезе за свакодневне услуге које обавља и за нас. О Јеховиним сведоцима који су били прогањани у једној афричкој земљи, писало је у једним америчким новинама: ”Могу да се означе као примерни грађани. Они редовно плаћају своје порезе, негују болесне, боре се против неписмености“ (San Francisco Examiner). Да, ти прогоњени Сведоци плаћали су порезе.

”Страх“ и ”част“

 8. Шта је ”страх“ који дугујемо властима?

⁸ ”Страх“ споменут у Римљанима 13:7 није кукавичлук него поштовање пред световним властима, то је страх да се не преступају њихови закони. То се поштовање исказује ради дотичног положаја, а не увек и ради особе која заузима тај положај. У Библији се пророчански говори о римском цару Тиберију, који је означен као ’нитков‘ (Данијел 11:21). Али, он је био цар, а хришћанин му је као таквом дуговао страх и част.

 9. Које су неке од могућности исказивања поштовања људским властима?

⁹ Што се тиче части ми се држимо Исусове заповести да никога не ословљавамо религиозним титулама (Матеј 23:8-10). Али, кад се ради о вишим властима, за потребе ословљавања радо користимо сваку титулу која је можда потребна за исказивање поштовања. Кад је Павле разговарао с римским намесником ословио га је са ”ваша ексцеленцијо“ (Дела 26:25). Данијел се обратио Набукаднезару с ”господару“ (Данијел 4:19). Хришћани могу данас да се служе изразима као што су ”ваше господство“ или ”ваше величанство“. Могу устати кад судија улази у судску дворану или се из поштовања поклонити пред неким владарем, ако је то обичај.

Релативна подложност

10. Како је Исус показао да су захтевима људских власти у односу на хришћане, постављене границе?

¹⁰ Ако су Јеховини сведоци подложни људским властима, зашто су онда Франц Рајтер и толики многи морали тако да трпе? Зато што је наша подложност релативна (условна), а власт није увек спремна да призна да Библија поставља границе њеним захтевима. Ако власт тражи нешто што се противи хришћански школованој савести, она прекорачује од Бога јој постављене границе. На то је указао Исус речима: ”Вратите, дакле, Цезару Цезарово, а Богу Божје“ (Матеј 22:21, NW). Ако цезар тражи нешто што припада Богу, ми морамо да схватимо да Божји захтев има предност.

11. Које се начело надалеко признаје, а које доказује да су захтевима човечије власти постављене границе?

¹¹ Да ли је такво становиште превратничко или неискрено? Никако не. Оно у стварности представља проширење начела прихваћеног од већине културних народа. У 15. веку био је Петер фон Хагенбах предан суду, јер је ширио страховладу. Кад се у одбрани изговарао да је само извршавао заповести свог господара, војводе од Бургунда, био је одбијен. Отада се увек изнова наглашавало да неко није одговоран за недела ако их је починио на захтев власти — најпознатији је случај нацистичких ратних злочинаца пред Међународним војним судом у Нирнбергу. Али, тај захтев је обично био одбачен. У осуди међународног војног суда стајало је: ”Појединци имају међународне обавезе које надилазе обавезу националне послушности наметнуте од дотичне државе.“

12. Који су неки од библијских примера Божјих слугу, који су одбили да одговоре на неразумне захтеве власти?

¹² Божје слуге су одувек признавале да су подложности коју у складу са својом савешћу дугују вишим властима, постављене границе. У време Мојсијевог рођења у Египту, фараон је заповедио двема хебрејским бабицама да убију све новорођене хебрејске дечаке. Али, бабице су остављале бебе на животу. Да ли су поступале неисправно, тиме што нису послушале фараона? Не, оне су следиле глас од Бога им дате савести, а Бог их је ради тога наградио (Излазак 1:15-20). Кад су се Израелци налазили у вавилонском заробљеништву, заповедио је Набукаднезар својим службеницима, међу којима су били такође Шадрак, Мешак и Абед-Него, да се поклоне кипу који је наредио да се постави у долини Дури. Три Хебреја су одбила да то учине. Да ли су неисправно поступили? Не, јер следити краљеву заповест значило би бити непослушан Божјем закону (Излазак 20:4, 5; Данијел 3:1-18).

’Слушати Бога, Владара‘

13. Који су пример дали рани хришћани с обзиром на релативну подложност вишим властима?

¹³ Слично се догодило кад је јеврејска власт забранила Петру и Јовану да проповедају о Исусу. Апостоли су одговорили: ”Просудите сами: ’Да ли је у Божјим очима праведно пре вас слушати него Бога‘“ (Дела 4:19, NW; 5:29). Они нису могли да ћуте. У часопису The Christian Century је указано на то које су становиште на основу своје савести заузимали рани хришћани: ”Први хришћани нису служили војску. Роланд Беинтон пише како од свршетка новозаветног доба па све до декаде од 170-180 после Христа, баш ништа не наводи на закључак да су хришћани служили војску (Christian Attitudes Toward War and Peace [Abingdon, 1960], стр. 67, 68)... Свифт каже како је за Јустина мученика било само по себи разумљиво да су хришћани стајали далеко од насиља.“

14, 15. Која су нека од библијских начела која су управљала релативном подложношћу раних хришћана људским властима?

¹⁴ Зашто хришћани раног доба нису служили као војници? Несумњиво се сваки од њих потанко бавио Божјим заповестима и његовом Речју и тако је на основу библијски школоване савести донео властиту одлуку. Они су се држали неутрално и ’нису били део света‘; њихова им је неутралност бранила да учествују у световним сукобима (Јован 17:16; 18:36). Осим тога, они су припадали Богу (2. Тимотеју 2:19). Положити живот за државу значило би да су Цезару дали оно што припада Богу. Даље, они су били део љубављу повезаног међународног братства (Јован 13:34, 35; Колошанима 3:14; 1. Петрова 4:8; 5:9). Они нису могли мирне савести да узму оружје у руке, имајући у виду могућност да убију сухришћане.

¹⁵ Хришћани нису такође могли учествовати у религиозном чину обожавања, као што је било обожавање цара. А то је имало за последицу да су их сматрали ”чудним и опасним људима, па је остало становништво гледало на њих с неповерењем“ (W. A. Smart, Still the Bible Speaks). Иако је Павле писао да хришћани треба да одају страх ономе коме припада страх, ипак нису заборавили на још значајнији страх, на поштовање Јехове (Римљанима 13:7; Псалам 86:11). Сам Исус је рекао: ”И не бојте се оних који убијају тело, али не могу убити душу; него се радије бојте онога који може и душу и тело уништити у Гехени“ (Матеј 10:28, NW).

16. (а) На којим подручјима морају хришћани савесно да одвагну своју покорност вишим властима? (б) Шта показује искуство у уоквиреном тексту?

¹⁶ Као хришћани, ми смо данас суочени са сличним изазовима. Ми не можемо учествовати у било ком облику нововременог идолопоклонства, без обзира радило се о гестама помоћу којих се обожавају слике или симболи, или пак о приписивању спасења некој особи или организацији (1. Коринћанима 10:14; 1. Јованова 5:21). Исто као хришћани раног доба ни ми не можемо чинити компромисе обзиром на нашу хришћанску неутралност. (Упореди 2. Коринћанима 10:4.)

”Благо и с поштовањем“

17. Шта је Петар писао онима који су трпели за вољу савести?

¹⁷ Апостол Петар је написао у вези нашег становишта усклађеног са савешћу: ”Јер је то милост подносити жалости ради савести пред Богом, трпећи на правди“ (1. Петрова 2:19). Да, Богу је угодно ако хришћанин истраје упркос прогонству, а он ужива додатну корист, јер се тиме јача и прочишћава његова вера (Јаков 1:2-4; 1. Петрова 1:6, 7; 5:8-10). Петар је такође написао: ”Штовише, благо вама ако бисте и трпјели због праведности! ’Немојте се од њихове пријетње ни застрашити ни збунити!‘ Напротив, штујте у својим срцима Криста као Господина, увијек спремни на одговор свакому ко вам затражи разлог наде која је у вама. Али нека то буде благо и с поштовањем“ (1. Петрова 3:14, 15, 16а, Ст). Заиста користан савет!

18, 19. Како може дубоко поштовање и разборитост бити од помоћи, када власт ограничи нашу слободу обожавања?

¹⁸ Ако уследи прогонство зато што је власт криво схватила хришћанско становиште или зато што су религиозне вође такозваног хришћанства властима криво приказали Јеховине сведоке, могао би исправак пред властима имати за последицу да тај притисак попусти. Хришћанин показује благост и дубоко поштовање, он се не бори дословно против својих прогонилаца. Ипак, за одбрану своје вере, користи се свим правним средствима која му стоје на располагању, а затим препушта ту ствар Јехови (Филипљанима 1:7; Колошанима 4:5, 6).

¹⁹ Дубоко поштовање наводи хришћанина да у послушности властима иде до границе која допушта да не повреди своју савест. Кад су на пример забрањени скупштински састанци, хришћани траже мање упадљиву прилику да се и надаље прехрањују с Јеховиног стола. Највиша власт, Јехова Бог поручује преко Павла: ”Пазимо једни на друге да се подстичемо на љубав и добра дела, и не остављајмо своје састанке, као што неки имају обичај“ (Хебрејима 10:24, 25, NW). Састанци могу да се одржавају на неупадљив начин. Чак ако је само неколицина присутних, можемо бити сигурни да Бог благосиља такве припреме (Упореди Матеј 18:20.).

20. Како могу хришћани да поступају, ако је забрањено јавно проповедање добре вести?

²⁰ Неке више власти такође су забраниле јавно проповедање добре вести. Али, хришћани који живе под тим владавинама знају да је највиша власт рекла преко Исуса: ”Најпре се мора у свим народима проповедати добра вест“ (Матеј 13:10, NW). Зато они слушају ту највишу власт по сваку цену. Апостоли су, ако је то било могуће, проповедали јавно од куће до куће. Али, има и других могућности да се достигну људи, на пример путем неформалног сведочења (Јован 4:7-15; Дела 5:42; 20:20). Власт често не предузима нешто против дела проповедања ако се користи само Библија — што свим Сведоцима представља потребу да се добро оспособе за вођење разговора на темељу Писма. (Упореди Дела 17:2, 17.) Ако су храбри, али пуни поштовања, хришћани могу често да пронађу могућност да слушају Јехову, не изазивајући гнев виших власти (Титу 3:1, 2).

21. За шта се хришћани морају одлучити, ако их цезар немилосрдно прогања?

²¹ Али, власти понекад немилосрдно прогањају хришћане. Под таквим околностима можемо да сачувамо чисту савест само ако радимо оно што је право. Млади Франц Рајтер је стајао пред избором да напусти своју веру или да умре. Пошто није могао да престане да обожава Бога и служи му, храбро је кренуо у смрт. У ноћи пре своје смрти, Франц је написао својој мајци: ”Осуђен сам на смрт... и сутра рано ујутро биће извршена осуда. Примио сам снагу од Бога, како се то удувек догађало сваком правом хришћанину у прошлости... Ако будете сви остали постојани до смрти, моћи ћемо се приликом ускрсења поново видети.“

22. Коју наду имамо и како да се до тада понашамо?

²² Једног дана ће читаво човечанство бити подложно само једном једином закону: Јеховином закону. А до тада морамо добре савести да уважавамо Божју уредбу и да се релативно покоравамо вишим властима, слушајући истовремено у свим стварима Јехову, нашег Сувереног господара (Филипљанима 4:5-7).

Можеш ли да се присетиш?

◻ У чему се састоји важан разлог да се покоравамо вишим властима?

◻ Зашто не смемо да оклевамо с плаћањем пореза које утврђује цезар?

◻ Коју врсту части треба да исказујемо властима?

◻ Зашто је наша покорност Цезару само релативна?

◻ Како треба да реагујемо ако будемо прогоњени зато што цезар тражи оно што припада Богу?