Ко је створио законе који управљају васионом?

„ПОЗНАЈЕШ ли законе небеске?“ (Јов 38:33). Поставивши то питање свом забринутом слуги Јову, Бог му је помогао да разуме колико је људско знање ограничено у поређењу с безграничном Створитељевом мудрошћу. Шта ви мислите о тој разлици?

Људи су доста сазнали о законима који управљају васионом, али већина научника ће спремно признати да има још много тога да се научи. Увек изнова су због нових открића морали да преиспитују своје теорије о процесима који се одигравају у свемиру. Да ли је због тих открића питање које је Бог поставио Јову застарело? Или напредак у науци заправо потврђује да је Јехова Творац небеских закона?

У Библији се налазе занимљиве изјаве које нам могу помоћи да одговоримо на та питања. Истина, Библија не тврди да је научна књига. Међутим, када говори о звезданом небу, она је изненађујуће тачна и често је далеко испред свог времена.

Кратак осврт на историју

Да бисмо стекли мало потпунију слику, вратимо се у четврти век пре наше ере, око сто година након што је завршено писање Старог завета — хебрејског дела Библије. У то време је грчки филозоф Аристотел своје закључке о небеским појавама преносио тадашњим водећим стручњацима. Он се и данас сврстава међу најутицајније научнике који су икада живели. (Видети оквир на страни 25.) Према делу Encyclopædia Britannica, „Аристотел је био први прави научник у историји... Сваки други научник је његов дужник“.

Аристотел је пажљиво осмислио модел васионе. Представио је систем у ком је Земља у центру свемира сачињеног од преко 50 концентричних кристалних сфера. Звезде су причвршћене на последњу сферу, а планете на сфере ближе центру. Све ван Земље било је вечно и непроменљиво. Иако нам овакве идеје данас можда делују чудновато, оне су знатно утицале на научнике читавих 2 000 година.

Међутим, како се Аристотелова учења разликују од библијских? Која од њих су положила испит времена? Осмотримо три питања о законима који управљају васионом. Одговори ће нам помоћи да развијемо веру у Аутора Библије, Законодавца који је поставио „законе небеске“ (Јов 38:33).

1. Да ли је свемир непроменљив?

Аристотел је тврдио да су небеске сфере непроменљиве. Сфера на којој су се налазиле звезде, као и остале, није се могла ни скупљати ни ширити.

Да ли Библија износи слично гледиште? Не, она не говори ништа догматично о овој теми. Међутим, запазите следећи интересантан опис: „Он борави над кругом земаљским, чији су му становници као скакавци. Он разастире небеса као вео, разапиње их као шатор за становање“ (Исаија 40:22).a

Шта је данас прихватљивије — Аристотелов модел или библијски приказ? Како савремена космологија описује свемир? Астрономи XX века били су задивљени сазнањем да васиона уопште није статична. Заправо, изгледа да се галаксије великом брзином удаљавају једна од друге. Научници нису могли ни претпоставити да се свемир тако брзо шири. Данашњи космолози углавном верују да је свемир првобитно био веома збијен и да се отада непрестано шири. У светлу данашње науке, Аристотелов модел је постао застарео.

А шта је с библијским описом? Није нам тешко да замислимо човека као што је пророк Исаија како гледа у звездано небо елегантно разастрто над њим и примећује изузетну сличност са разапетим шатором.b Можда је чак запазио сличност између галаксије Млечни пут и ’вела‘, то јест ’танког платна‘ (Бакотић).

Надаље, Исаијине речи нам помажу да створимо слику о томе. Можемо себи представити шатор из библијских времена; можда замишљамо мали завежљај непропустљивог материјала како се отвара, размотава и шири пре него што се постави на колце и постане заклон. Слично томе, можемо замислити трговца како узима замотуљак танког платна и разастире га да би га муштерија погледала. У оба случаја, нешто збијено се шири и постаје веће пред нашим очима.

Наравно, не кажемо да је овај поетски опис шатора и танког платна написан с циљем да се укаже на ширење свемира. Па ипак, зар није фасцинантно што се у Библији налази опис васионе који се тако добро слаже са савременом науком? Исаија је живео више од три стотине година пре Аристотела и преко две хиљаде година пре него што је наука пронашла одговарајуће доказе о томе. Па ипак, опис који је забележио овај скроман јеврејски пророк не мора да се преправља, као што је то случај с генијалним Аристотеловим моделом васионе.

2. Шта небеска тела држи на свом месту?

Према Аристотелу свемир је био потпуно испуњен. Он је сматрао да су Земља и њена атмосфера сачињене од четири елемента — земље, воде, ваздуха и ватре. Васиона је сачињена од кристалних сфера испуњених вечном материјом коју је назвао етар. Небеска тела су причвршћена за невидљиве сфере. Аристотелова теорија дуго је била прихватљива већини научника, јер је изгледало да се слаже са следећом основном претпоставком: Предмет мора да почива на нечему или да буде причвршћен за нешто како не би пао.

А шта Библија каже о тој теми? У њој су забележене речи верног човека Јова, који је о Јехови рекао следеће: „Земљу је обесио ни на чем“ (Јов 26:7). Таква идеја би се Аристотелу сигурно чинила бесмисленом.

У XVII веку наше ере, око 3 000 година након Јовових дана, према важећим научним схватањима свемир је био испуњен, не кристалним сферама већ неком врстом течности. Међутим, касније у том истом веку, физичар сер Исак Њутн изложио је сасвим другачију теорију. Он је рекао да гравитација ствара привлачну силу између небеских тела. Њутн је отишао корак даље ка разумевању да Земља и друга небеска тела заиста лебде у празном простору, што из људског угла изгледа као да су обешена „ни на чем“.

Њутнова теорија о гравитацији наишла је на велико противљење. Многим научно оријентисаним људима још увек је било тешко да замисле да не постоји ништа чврсто што звезде и друга небеска тела држи на свом месту. Како би наша масивна планета или небеска тела могла једноставно да лебде у свемиру? Та идеја је за неке била равна нечем натприродном. Од Аристотеловог времена, многи научници су веровали да свемир мора бити испуњен нечим.

Наравно, Јов није знао ништа о невидљивим силама које држе Земљу на утврђеној путањи око Сунца. Шта га је онда навело да каже да је наша планета ’обешена ни на чем‘?

Поред тога, замисао да Земља нема чврст ослонац покреће још једно питање: Шта нашу планету и друга небеска тела држи на утврђеној путањи? Запазите фасцинантне речи којима се Бог једном приликом обратио Јову: „Можеш ли свезати сазвежђе Кима, или раздрешити ужа сазвежђу Кесил?“ (Јов 38:31). Јов је током свог дугог живота из ноћи у ноћ посматрао како се та позната сазвежђа појављују на небу и затим нестају.c Али како то да су изгледала исто, годину за годином, деценију за деценијом? Какве су свезе држале звезде и сва друга небеска тела на окупу? Сигурно је размишљање о томе Јова испуњавало страхопоштовањем.

Да су звезде једноставно причвршћене за небеске сфере, не би било потребе за таквим свезама. Тек су око две хиљаде година касније научници сазнали више о невидљивим ’свезама‘ и ’ужима‘ која држе небеска тела заједно у њиховом дугом, лаганом плесу по мрачном пространству. Исак Њутн и касније Алберт Ајнштајн постали су чувени по својим открићима на овом пољу. Наравно, Јов није знао ништа о силама које Бог користи како би небеска тела држао на окупу. Међутим, надахнуте речи забележене у Књизи о Јову положиле су испит времена много боље него идеје ученог Аристотела. Ко би могао пружити такав увид осим Законодавца?

3. Вечно или подложно распадању?

Аристотел је веровао да постоји огромна разлика између неба и Земље. Говорио је да је Земља подложна промени и распадању, док је етар од ког је сачињено звездано небо непроменљив и вечан. Аристотелове кристалне сфере и небеска тела причвршћена за њих не могу се променити, истрошити нити нестати.

Да ли то и Библија говори? У Псалму 102:25-27 стоји: „Давно си положио темеље земљи, и небеса су дело руку твојих. Они ће пропасти, а ти ћеш остати, и све ће се то као хаљина похабати. Као одећу заменићеш их, и доћи ће крају своме. А ти си увек исти, и годинама твојим краја нема.“

Запазите да псалмиста који је писао око два века пре Аристотела не прави разлику између Земље и звезданог неба, као да је Земља подложна распадању док су небеса вечна. Он упоређује с једне стране небо и земљу и с друге стране Бога, моћно духовно биће које је управљало њиховим стварањем.d У овом псалму се указује на то да су и звезде подложне распадању као и све што је на Земљи. А до којих је открића дошла савремена наука?

Геологија се слаже и с Библијом и са Аристотелом будући да потврђује да је Земља подложна распадању. Заправо, стене на нашој планети непрестано се разграђују путем ерозије и обнављају захваљујући вулканској активности и другим геолошким процесима.

А како је са звездама? Да ли су оне подложне распадању, као што Библија указује, или су по својој природи вечне, као што је Аристотел сматрао? Европски астрономи почели су да сумњају у Аристотелову теорију о вечној природи звезда у XVI веку наше ере када су први пут угледали супернову, спектакуларну експлозију звезде. Од тада су научници сазнали да неке звезде нестају у снажној експлозији, неке се полако гасе, а неке се чак сажимају и умиру. Међутим, астрономи су такође посматрали формирање нових звезда у ’звезданим породилиштима‘, гасним облацима који су обогаћени материјалом од експлозије старих звезда. Дакле, сасвим је на месту библијско поређење о хабању и замењивању одеће.e Заиста је изузетно што је писац псалма из древног времена записао речи које се тако добро уклапају у савремена открића!

Па ипак, можда се питате: ’Да ли Библија тврди да ће Земља и звездано небо једног дана у потпуности нестати и да ће морати бити замењени?‘ Не, Библија обећава да ће вечно трајати (Псалам 104:5; 119:90). Али то се неће догодити зато што су по својој природи вечни, већ зато што Бог, који их је створио, обећава да ће их подржавати (Псалам 148:4-6). Он не каже како ће то чинити, али зар није логично да онај ко је створио свемир има моћ и да га подржава? На сличан начин, један вешт градитељ ће се с љубављу бринути о одржавању куће коју је саградио за себе и своју породицу.

Коме припада слава и част?

Осматрање само неколико небеских закона на изванредан начин пружа одговор на то питање. Зар нисмо испуњени страхопоштовањем када размишљамо о ономе ко је безбројне звезде расуо по огромном пространству, ко их свезама гравитације држи на окупу и ко их подржава у сву вечност?

Разлози за такво страхопоштовање вероватно су најбоље описани у Исаији 40:26: „Подигните очи и гледајте! Ко је све то створио? Онај који војску њихову изводи на број, и све их по имену зове.“ Звезде су упоређене с многобројном војском. Без заповедника, она би била само неорганизована маса људи. Без Јеховиних закона, планете, звезде и галаксије не би се кретале по утврђеним путањама и све би било у хаосу. Насупрот томе, замислимо војску која броји на милијарде војника са Заповедником који не само што усмерава кретање својих трупа већ и зна име сваког појединца, као и његов положај и тренутно стање!

Небески закони пружају само мали увид у безгранични ум тог Заповедника. Ко би још могао осмислити такве законе и надахнути људе да запишу чињенице о њима вековима и чак хиљадама година пре него што су их научници разумели? Без сумње, имамо све разлоге да дамо Јехови „славу, част и моћ“ (Откривење 4:11).

[Фусноте]

[Оквир/Слике на странама 24, 25]

Снажан утицај

„Аристотел је био највећи филозоф и научник древног света“, каже се у књизи The 100 — A Ranking of the Most Influential Persons in History. Није тешко схватити разлог за такве изјаве о овом необичном човеку. Аристотел (384-322. пре н. е.) био је ученик чувеног филозофа Платона и касније учитељ принца који је постао познат као Александар Велики. Према древним списима, Аристотелов плодан стваралачки рад обухватао је око 170 књига, од којих је сачувано 47. Доста је писао о астрономији, биологији, хемији, зоологији, физици, геологији и психологији. Неки детаљи које је забележио о живим бићима нису се посматрали ни изучавали вековима након њега. „Аристотелов утицај на целокупну западну мисао био је огроман“, запажа се у књизи The 100. Међутим, додаје се и следеће: „Дивљење према Аристотелу било је тако велико да је у касно средњовековно доба постало скоро равно идолопоклонству.“

[Извори]

Royal Astronomical Society / Photo Researchers, Inc.

From the book A General History for Colleges and High Schools, 1900

[Слика на странама 26, 27]

Гравитација држи небеска тела на окупу

[Извор]

NASA and The Hubble Heritage Team (AURA/STScl)

[Слика на странама 26, 27]

Звездано јато Плејаде

[Слика на 28. страни]

Неке звезде умиру као супернове

[Извор]

ESA/Hubble

[Слика на 28. страни]

Нове звезде се рађају у маглинама

[Извор]

J. Hester and P. Scowen (AZ State Univ.), NASA

[Извор слике на 24. страни]

© Peter Arnold, Inc./Alamy