Млади питају

Шта треба да знам о друштвеним мрежама? — 2. део

Поређај следеће ставке по твом реду важности.

․․․․․ приватност

․․․․․ време

․․․․․ репутација

․․․․․ пријатељство

ШТА си ставио на прво место — шта ти је најважније? То подручје твог живота, као и остала три, може бити угрожено уколико користиш друштвене мреже.

Да ли треба да отвориш налог? Ако живиш с родитељима, на њима је да то одлучеa (Пословице 6:20). Као и све друго на интернету, друштвене мреже имају своју добру и лошу страну. Уколико ти родитељи не дозволе да отвориш налог, треба да их послушаш (Ефешанима 6:1).

С друге стране, уколико ти родитељи дозвољавају да будеш на некој друштвеној мрежи, како можеш избећи опасности? У рубрици „Млади питају“, у издању Пробудите се! од јула 2011, било је речи о два подручја на која треба да обратиш пажњу — приватност и време. Сада ћемо говорити о твојој репутацији и пријатељима.

РЕПУТАЦИЈА

Особа која жели да изгради и сачува добру репутацију труди се да другима не даје оправдан разлог да лоше мисле о њој. Да то прикажемо: замисли да имаш нов-новцат аутомобил, без иједне огреботине или улубљења. Зар не би волео да тако и остане? Како би се осећао ако би својом немарношћу изазвао удес и уништио кола?

Нешто слично се може десити с твојом репутацијом на друштвеној мрежи. „Једна недолична слика или непромишљен коментар“, каже девојка по имену Клара, „и твоја репутација може бити уништена.“ На пример, запази како би се на твој добар глас могло одразити следеће:

● Твоје фотографије. Апостол Петар је написао: „Нека ваш живот... буде узоран“ (1. Петрова 2:12). Шта си приметио гледајући фотографије на некој друштвеној мрежи?

„Понекад особе о којима сам имала лепо мишљење поставе фотографије на којима изгледају пијано“ (Ана, 19).

„Знам девојке које на сликама истичу своје тело. Потпуно другачије изгледају на друштвеној мрежи него у стварности“ (Клара, 19).

Шта би закључио о некоме ко на свом профилу има фотографију на којој је (1) изазовно обучен или (2) делује пијано?

 1 ․․․․․

 2 ․․․․․

● Твоји коментари. „Никаква ружна реч да не излази из ваших уста“ пише у Ефешанима 4:29. Неки су приметили да се у разговорима на друштвеним мрежама провлаче непристојне речи, трачеви и неморалне теме.

„Људи су слободнији на мрежи. Речи не звуче толико страшно када их напишеш као када их изговориш. Можда нећеш псовати, али твоје речи могу одавати утисак да волиш да флертујеш, шокираш друге и понашаш се непристојно“ (Данијела, 19).

Шта мислиш, зашто се многи осећају слободније када су на интернету?

․․․․․

Да ли је важно какве фотографије и коментаре постављаш? И те како! „У школи је то честа тема“, каже 19-годишња Јана. „Причали смо о томе да послодавци проверавају профиле на друштвеним мрежама да би проценили каква је особа која се пријавила за посао.“

У књизи Facebook for Parents, др Брајан Фог каже да управо тако поступа кад бира кога ће запослити. „Сматрам то својом дужношћу“, објашњава он. „Уколико имам приступ профилу будућег запосленог и видим да је зависник од нечега, онда нисам одушевљен. Нећу запослити такву особу. Зашто? Јер људи који раде са мном морају бити у стању да одлично просуђују.“

Уколико си побожан, постоји нешто још важније што не треба превидети — како ће оно што стављаш на свој профил утицати на друге, било да припадају твојој религији или не. Апостол Павле је написао: „Ни у чему не дајемо никакав разлог за спотицање“ — никакав разлог да неко одбаци хришћанску веру (2. Коринћанима 6:3; 1. Петрова 3:16).

Шта да урадиш

Уколико ти родитељи дозвољавају да будеш на друштвеној мрежи, прегледај своје фотографије и питај се: ’Шта оне говоре о мени? Да ли желим да ме други тако доживе? Да ли би ми било непријатно ако би те слике видели моји родитељи, хришћанске старешине или будући послодавац?‘ Ако је твој одговор на последње питање потврдан, треба нешто да промениш. То је урадила 21-годишња Клаудија. „Један старешина ми је скренуо пажњу на моју фотографију на профилу“, каже она, „и била сам му захвална због тога. Знала сам да је то учинио јер жели да будем на добром гласу.“

Надаље, пажљиво прочитај своје коментаре — као и коментаре које су други поставили на твој профил. Немој толерисати „безуман говор“ или „простачке шале“ (Ефешанима 5:3, 4). „Људи понекад у коментарима користе ружне или двосмислене речи“, каже Јана. „Иако их ниси ти написао, оне стварају лошу слику о теби јер су на твом профилу.“

Када је реч о твојим фотографијама и коментарима на интернету, које границе ћеш поставити да би сачувао добар глас?

․․․․․

ПРИЈАТЕЉИ

Када би имао нов-новцат аутомобил, да ли би у њему возио свакога? Уколико су ти родитељи дозволили да отвориш налог на друштвеној мрежи, треба да одлучиш кога ћеш позвати или прихватити за пријатеља. Колико ћеш бити избирљив?

„Некима је једини циљ да имају пуно пријатеља — што више, то боље. Зато понекад прихватају за пријатеље и непознате особе“ (Наташа, 16).

„Друштвена мрежа ти омогућава да поново будеш у контакту с некима које си раније познавао. Али понекад је најбоље оставити те људе у прошлости“ (Елена, 25).

Шта да урадиш

Предлог: Прегледај и мењај. Прегледај своју листу пријатеља и промени нешто уколико је потребно. У сваком случају се питај:

1. ’Колико добро познајем ову особу мимо друштвене мреже?‘

2. ’Какве фотографије и коментаре поставља?‘

3. ’Да ли позитивно утиче на мене?‘

„Обично једном месечно прегледам ’листу пријатеља‘. Ако ми се неко не свиђа или га не познајем довољно, избришем га са листе“ (Ивана, 17).

Предлог: Постави правила. Као што би и иначе урадио, придржавај се одређених мерила при избору пријатеља на друштвеној мрежи (1. Коринћанима 15:33). На пример, Лена каже: „Држим се овог правила: Ако те не познајем, нећу те прихватити за пријатеља. Ако на твојој страници видим нешто неприкладно, избрисаћу те са своје листе пријатеља и нећу прихватити твоје будуће позиве.“ Други су поставили слична правила.

„Не додајем свакога на листу пријатеља. То би могло водити до проблема“ (Ерика, 21).

„Некадашњи школски другови су ми слали позиве да их прихватим за пријатеље на друштвеној мрежи. Али, док смо ишли у школу, неких сам се клонио, па зашто бих се сада дружио с њима?“ (Александар, 21).

Овде напиши своја правила за избор пријатеља.

․․․․․

Више чланака из серије „Млади питају“ може се наћи на вебсајту www.watchtower.org/ype

[Фуснота]

[Истакнути текст на 10. страни]

Библијска пословица каже: „Боље је изабрати добро име него велико богатство“ (Пословице 22:1)

[Оквир на 12. страни]

ЗАШТО НЕ ПИТАШ РОДИТЕЉЕ?

Осмотри с родитељима овај чланак, као и чланак из рубрике „Млади питају“ у издању Пробудите се! од јула 2011. Разговарајте о томе како у твом случају интернет утиче на (1) приватност, (2) време, (3) репутацију и (4) пријатељства.

[Оквир на 13. страни]

САВЕТ РОДИТЕЉИМА

Ваша деца можда знају више о интернету од вас. Али немају вашу способност просуђивања (Пословице 1:4; 2:1-6). То је у складу са оним што је рекла Пари Афтаб, стручњак за безбедност на интернету: „Деца знају више о техници. Родитељи знају више о животу.“

У протеклих неколико година, друштвене мреже су стекле велику популарност. Да ли је ваше дете довољно одговорно да би их могло користити? На вама је да то одлучите. Попут вожње аута, коришћења рачуна у банци или кредитних картица, друштвене мреже крију извесне опасности. На шта треба обратити пажњу?

ПРИВАТНОСТ. Многи млади не разумеју колико је опасно ставити превише личних података на интернет. Откривање информација о томе где живе, у коју школу иду, кад су код куће а кад нису, може угрозити безбедност целе породице.

Шта да урадите. Када су вам деца била млађа, учили сте их да погледају и лево и десно да би безбедно прешла улицу. Сада су старија и треба да их поучите како да се безбедно крећу интернетом. Прочитајте савете о приватности који се налазе у претходном издању, у рубрици „Млади питају“. Такође погледајте уводне чланке у издању Пробудите се! од октобра 2008, на странама 3-9. Затим разговарајте о томе са својом децом. Помозите им да стекну „мудрост и способност просуђивања“ када се ради о безбедности на интернету (Пословице 3:21).

ВРЕМЕ. Друштвене мреже могу створити зависност. „Отворио сам налог и после само неколико дана нисам могао да се одвојим од њега“, каже 23-годишњи Роберт. „Сатима сам прегледао слике и поруке.“

Шта да урадите. Прочитајте са својом децом чланак „Млади питају — да ли сам зависан од електронских медија?“, у издању Пробудите се! од јануара 2011. Затим разговарајте о томе и посебно обратите пажњу на оквир „Била сам зависна од друштвене мреже“ на 26. страни. Помозите свом тинејџеру да буде „умерен у свему“ и да се придржава времена које сте одредили за коришћење интернета (1. Тимотеју 3:2). Подсетите га да постоји и нешто што се зове стваран живот.

РЕПУТАЦИЈА. „Дете делима својим показује да ли ће дело његово бити чисто и право“, каже библијска пословица (Пословице 20:11). То је свакако случај на друштвеној мрежи! Осим тога, пошто је друштвена мрежа вид јавне комуникације, оно што ваша деца поставе на њу утиче и на њихову, и на репутацију целе породице.

Шта да урадите. Тинејџери треба да знају да оно што ставе на интернет показује какве су особе. Такође треба да буду свесни чињенице: Све што се догоди на интернету, остаје на интернету. „Деци је можда тешко да схвате да је на интернету све трајно, али важно је да то науче“, пише др Гвен Шургин О’Киф у својој књизи CyberSafe. „Када је реч о интернету, могли бисте поучити децу да на мрежи не откривају информације које иначе не би никоме лично рекла.“

ПРИЈАТЕЉИ. „Многи тинејџери желе да у очима других буду популарни“, каже 23-годишња Тања, „зато ће бити спремнији да прихвате за ’пријатеља‘ неког незнанца или непоштену особу.“

Шта да урадите. Помозите сину или ћерци да постави правила при избору пријатеља. На пример, 22-годишња Алиса обично не додаје пријатеље пријатеља на своју листу. Она каже: „Ако не знам ко си или се нисмо лично упознали, нећу те додати на листу само зато што имамо заједничке пријатеље.“

Тодор и Јована су отворили налог да би били у току с ким се дружи и шта поставља њихова ћерка. „Тражили смо да нас стави на своју листу пријатеља“, каже Јована. „Желимо да знамо ко су људи с којима контактира јер је то као да их је позвала у нашу дневну собу.“

[Слика на 11. страни]

Као што ауто можеш уништити немарном вожњом, тако и своју репутацију можеш нарушити недоличним фотографијама и коментарима на интернету

[Слика на 12. страни]

Да ли би примио у кола неког незнанца само зато што му је потребан превоз? Зашто би онда непознату особу прихватио за пријатеља на друштвеној мрежи?