Upravitelju, za jedutun. Asafov psalam.+ Pesma.
77 Glasom svojim zavapiću Bogu,+
Glasom svojim zavapiću Bogu, i on će uho svoje k meni prignuti.+
2 U dan nevolje svoje Jehovu tražim.+
Noću ruke neumorno pružam,
Duša moja ne da se utešiti.+
3 Spominjaću Boga, i biću pun nemira;+
Zamisliću se i klonuću duhom.+ (Sela).
4 Ti ne daš da se spuste kapci moji,+
Uznemiren sam, da govorim ne mogu.+
5 Razmišljam o danima davnim,+
O godinama prošlosti daleke.
6 Setiću se muzike struna svojih u noći,+
U srcu svome razmišljaću,+
U misli će duh moj utonuti.
7 Zar će nas Jehova doveka odbacivati,+
I zar mu nikada više po volji nećemo biti?+
8 Zar je zauvek nestala ljubav njegova?+
Zar je reč njegova propala+ za sve buduće naraštaje?
9 Zar je Bog zaboravio milostiv biti?+
Zar je u gnevu uskratio milosrđe svoje?+ (Sela)
10 Zar ću govoriti: „To me probada,+
To što se promenila desnica Svevišnjega?“+
11 Sećaću se dela koja je Jah činio,+
Sećaću se čudesnih dela tvojih iz davnina.+
12 Duboko ću razmišljati o svim delima tvojim,+
Promišljaću o postupcima tvojim.+
13 Put se tvoj, Bože, na svetom mestu nalazi.+
Koji je bog velik kao naš Bog?+
14 Ti si istiniti Bog koji čudesna dela činiš.+
Snagu si svoju obznanio među narodima.+
15 Mišicom svojom narod si svoj izbavio,+
Sinove Jakovljeve i Josifove. (Sela)
16 Vode su te videle, Bože,
Vode su te videle i teške su ih boli obuzele.+
I bezdani su se vodeni uzburkali.+
17 Oblaci su gromoglasno vodu izlili,+
Nebeski su oblaci glas pustili.
I strele su tvoje na sve strane letele.+
18 Gromovi su tvoji tutnjali poput točkova bojnih kola,+
Munje su obasjale zemaljsko tlo,+
Zemlja se uzdrmala i zatresla.+
19 Kroz more je išao put tvoj,+
Kroz mnoge vode prolazila je staza tvoja,
I trag se tvoj nije poznavao.
20 Narod svoj si kao stado vodio,+
Rukom Mojsijevom i Aronovom.+