Isaija
49 Čujte me, ostrva,*+ slušajte, daleki narodi.+ Jehova me je pozvao+ dok sam bio u majčinoj utrobi.+ Pre nego što me je majka rodila, spomenuo je moje ime.+ 2 Učinio je da moja usta budu kao oštar mač.+ Zaklonio me je u senci+ svoje ruke.+ Učinio je da budem naoštrena strela. Sakrio me je u svom tulu. 3 I rekao mi je: „Ti si moj sluga, Izraele,+ na tebi ću pokazati svoju lepotu.“+
4 A ja sam rekao: „Uzalud sam se trudio.+ Ni za šta i u prazno trošio sam svoju snagu.+ Jehova je taj koji mi sudi,+ i Bog je taj koji mi daje platu.“+ 5 A sada mi Jehova, onaj koji me je još u majčinoj utrobi oblikovao da mu budem sluga,+ govori da mu dovedem nazad Jakova,+ da bi se Izrael skupio k njemu.+ Ja ću se proslaviti u Jehovinim očima, moj Bog biće moja snaga. 6 Rekao je: „Nije malo to što si moj sluga koji će podići Jakovljeva plemena i dovesti nazad sačuvane Izraelove sinove.+ Postavio sam te i za svetlost narodima,+ da moje spasenje dopre do kraja zemlje.“+
7 Ovako Jehova, Izraelov Otkupitelj,+ Sveti Bog njegov, kaže onome koga duboko preziru,+ koji je odvratan narodu+ i koji je sluga vladarima:+ „Zbog onoga što će videti, ustaće kraljevi+ i knezovi, i pokloniće se, zbog Jehove, koji je veran,+ zbog Svetog Boga Izraelovog, koji te je izabrao.“+
8 Ovako kaže Jehova: „U vreme svoje milosti* uslišio sam te,+ u dan spasenja pomogao sam ti.+ Čuvao sam te da bih te postavio za savez narodu,+ da se obnovi zemlja,+ da se ponovo podele opustela nasledstva,+ 9 da se zatvorenicima+ kaže: ’Izađite!‘,+ a onima koji su u tami:+ ’Pokažite se!‘+ Oni će pored puteva pašu nalaziti, i pašnjaci će im biti na svim utabanim stazama.+ 10 Neće biti ni gladni+ ni žedni,+ neće ih mučiti žega ni sunce,+ jer će ih voditi onaj koji ima milosti prema njima,+ on će ih voditi na izvore vode.+ 11 Sve svoje gore pretvoriću u puteve, i puteve ću svoje izdignuti.+ 12 Gle, jedni će doći izdaleka,+ jedni sa severa+ i sa zapada,+ a jedni iz zemlje Sinim.“
13 Kličite nebesa,+ raduj se zemljo.+ Veselite se, gore, i kličite radosno.+ Jer je Jehova utešio svoj narod,+ smilovao se svojim nevoljnicima.+
14 Sion je govorio: „Jehova me je ostavio,+ Jehova me je zaboravio.“+ 15 Može li žena zaboraviti dete koje je dojila i ne smilovati se sinu utrobe svoje?+ A ako bi ga ona i zaboravila,+ ja tebe neću zaboraviti.+ 16 Gle, urezao sam te na svojim dlanovima.+ Tvoje su mi zidine stalno pred očima.+ 17 Žure se tvoji sinovi. Oni koji te ruše i pustoše otići će od tebe. 18 Podigni oči i pogledaj unaokolo. Svi su se oni skupili+ i dolaze k tebi. „Tako ja bio živ“, govori Jehova,+ „svima ćeš se njima okititi kao nakitom i ukrasićeš se njima kao nevesta.+ 19 Iako su tvoja naselja opljačkana i opustošena i iako ti je zemlja u ruševinama,+ u tebi je već sada toliko stanovnika da je pretesno za stanovanje — jer su daleko oni koji su te proždirali+ — 20 a ipak će sve više sinova dolaziti k tebi, koja si bila bez dece+ i na tvoje će uši govoriti: ’Tesno nam je ovo mesto.+ Pomerite se da se i mi nastanimo.‘+ 21 A ti ćeš reći u svom srcu: ’Ko je njihov otac? Jer ja sam žena bez dece i neplodna, prognana i zatvorena.+ Ko ih je podigao?+ Eto, ostala sam sama,+ a gde su oni bili?‘“+
22 Ovako kaže Suvereni Gospod Jehova: „Evo, podignuću narodima svoju ruku,+ podignuću narodima svoj znak za zbor.+ I doneće tvoje sinove u naručju, na ramenima će nositi tvoje kćeri.+ 23 Kraljevi će biti tvoji hranitelji,+ a njihove kneginje biće ti dadilje. Klanjaće ti se licem do zemlje+ i lizaće prašinu s tvojih nogu.+ Tada ćeš znati da sam ja Jehova i da se neće postideti oni koji se u mene uzdaju.“*+
24 Mogu li se od silnika oteti oni koje je on oteo,+ mogu li zarobljenici pobeći od tlačitelja?+ 25 Ali ovako kaže Jehova: „Od silnika će se oteti njegovi zarobljenici,+ pobeći će od nasilnika oni koje je oteo.+ Ja ću se suprotstaviti onome ko se tebi suprotstavlja,+ i ja ću tvoje sinove spasti.+ 26 Učiniću da oni koji te muče jedu svoje meso i da se svojom krvlju opijaju kao vinom.* Tada će svi ljudi znati da sam ja, Jehova,+ tvoj Spasitelj+ i tvoj Otkupitelj,+ Jakovljev Silni Bog.“+