Jeremija

10 Dome Izraelov, čujte reč koju vam govori Jehova! 2 Ovako kaže Jehova: „Ne učite se da idete putem kojim idu narodi+ i ne plašite se nebeskih znakova, jer se njih narodi plaše.+ 3 Običaji koje drže narodi+ samo su dah, jer oni seku drvo+ u šumi i od njega oštrom alatkom prave rukotvorine.+ 4 Ukrašavaju ih srebrom i zlatom.+ Klinovima i čekićem pričvršćuju ih da se ne pomeraju.+ 5 Oni su kao strašilo u polju krastavaca, ne govore.+ Treba ih nositi, jer ne mogu hodati.+ Ne bojte ih se, jer nikakvo zlo ne mogu učiniti, a kamoli nešto dobro.“+

6 Jehova, niko nije kao ti!+ Ti si velik i tvoje ime je veliko i moćno.+ 7 Ko da te se ne boji,+ Kralju nad narodima,+ jer ti to zaslužuješ! Jer među svim mudracima u narodima i u svim njihovim kraljevstvima nema nikog ko je kao ti.+ 8 Svi su oni bezumni i ludi.+ Drvo ih navodi da idu za onim što je ništavno.+ 9 Srebro u pločama donosi se iz Tarsisa,+ a zlato iz Ufaza,+ delo zanatlija, delo zlatarevih ruku. Idolima svojim odeću prave od plavog prediva i vune purpurne boje. Svi su oni delo veštih ljudi.+

10 Ali Jehova je zaista Bog.+ On je živi Bog+ i večni Kralj.+ Od njegovog gneva zemlja će se zatresti,+ narodi neće opstati pred njegovom osudom.+ 11 Ovako im recite: „Bogovi+ koji nisu načinili nebesa i zemlju nestaće sa zemlje+ i ispod nebesa.“ 12 On je svojom silom zemlju načinio,+ mudrošću svojom plodno tlo je učvrstio+ i razumom svojim nebesa razapeo.+ 13 Od njegovog glasa huče vode na nebesima,+ on s kraja zemlje oblake podiže.+ Kiši je brane načinio+ i vetar izvodi iz svojih riznica.+

14 Svaki se čovek ponaša nerazumno, ništa ne shvata.+ Svaki će se zlatar postideti svog rezanog lika,+ jer su njegovi liveni likovi laž,+ nema života* u njima.+ 15 Ništavni su, predmeti podsmeha.+ Propašće u dan kazne.+

16 Ali onaj ko je „Jakovljevo nasledstvo“+ nije kao oni, jer je on Tvorac svega,+ a Izrael je njegova palica, njegovo nasledstvo.+ Ime mu je Jehova nad vojskama.+

17 Pokupi sa zemlje svoje stvari,+ ženo koja živiš u teskobi.+ 18 Jer ovako kaže Jehova: „Ovog puta izbaciću stanovnike ove zemlje+ kao što se kamen baca iz praćke, i pustiću na njih nevolju da shvate.“+

19 Teško meni zbog moje propasti!+ Moja rana je bolna. Ja kažem: „Zaista, ovo je moj bol, ja ću ga podnositi.+ 20 Moj šator je opustošen, pokidana su sva uža mog šatora.+ Moji su sinovi otišli od mene, nema ih više.+ Niko više ne razapinje moj šator i ne podiže moja šatorska krila. 21 Jer su pastiri bezumni+ i ne traže Jehovu.+ Zato ne postupaju razborito* i sva su im se stada razišla.“+

22 Slušajte! Čuje se glas i velika vreva iz severne zemlje+ da Judine gradove pretvori u pustoš, u jazbinu šakala.+

23 Jehova, dobro znam da put zemaljskog čoveka nije u njegovoj vlasti. Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima.+ 24 Prekori me, Jehova, ali pravedno,+ ne u svom gnevu,+ da me ne bi uništio.+ 25 Izlij svoj gnev na narode+ koji se ne obaziru na tebe,+ i na plemena koja ne prizivaju tvoje ime.+ Jer oni su proždrli Jakova.+ Proždrli su ga i istrebili,+ i opustošili su njegovo prebivalište.+