Jeremija

9 O, da se moja glava pretvori u vodu, a moje oči u izvor suza,+ tada bih danju i noću plakao za pobijenim sinovima kćeri mog naroda!+

2 O, kada bih u pustinji imao prenoćište za putnike,+ tada bih ostavio svoj narod i otišao od njih, jer su svi preljubnici,+ zbor varalica!+ 3 Kao luk napinju svoj jezik da bi lagali,+ a po vernosti nisu poznati na zemlji.

„Jer iz zla u zlo idu, a na mene se ne obaziru“,+ govori Jehova.

4 „Neka se svako pazi svog prijatelja,+ nijednom bratu ne verujte.+ Jer svaki brat nastoji da izgura drugoga,+ i prijatelj protiv prijatelja klevete širi,+ 5 svako vara svog prijatelja,+ niko ne govori istinu. Svoj jezik navikli su na laž.+ Umorili su se čineći zlo.+

6 „Ti živiš usred prevare.+ Zbog prevare ne žele da znaju za mene“,+ govori Jehova.

7 Zato ovako kaže Jehova nad vojskama: „Pretopiću ih i ispitaću ih,+ jer šta drugo da učinim kćeri mog naroda?+ 8 Njihov je jezik smrtonosna strela,+ prevaru govori. Svojim ustima čovek miroljubivo govori sa svojim prijateljem, a u sebi zasedu mu sprema.“+

9 „Zar mi neće odgovarati za to?“, govori Jehova. „Zar se moja duša neće osvetiti takvom narodu?“+ 10 Zaplakaću i naricaću nad gorama,+ naricaću nad pašnjacima u pustoj zemlji, jer će biti spaljeni+ i niko neće prolaziti njima niti će se tamo čuti stoka.+ Ptice nebeske i zveri pobeći će, otići će.+ 11 Jerusalim ću pretvoriti u gomilu kamenja,+ u jazbinu šakala.+ Judine gradove pretvoriću u pustoš u kojoj niko ne živi.+

12 „Ko je mudar, pa da to razume? Kome su Jehovina usta govorila, pa da to objavi?+ Zašto će zemlja propasti, zašto će kao pustinja izgoreti i niko njom neće prolaziti?“+

13 Jehova je rekao: „Jer su ostavili moj zakon koji sam stavio pred njih, nisu slušali moj glas i nisu živeli* po mom zakonu,+ 14 nego su sledili svoje tvrdokorno srce+ i išli su za likovima Vala,+ kako su ih njihovi očevi naučili.+ 15 Zato ovako kaže Jehova nad vojskama, Izraelov Bog: ’Nahraniću ovaj narod pelenom+ i napojiću ga zatrovanom vodom.+ 16 Rasejaću ih među narode koje ni oni ni njihovi očevi nisu poznavali,+ i poslaću na njih mač da ih istrebim.‘+

17 „Ovako kaže Jehova nad vojskama: ’Budite razboriti i pozovite žene koje nariču.+ Pošaljite po žene vešte u naricanju, neka dođu.+ 18 Neka požure i neka nariču nad nama. Neka iz naših očiju suze poteku, neka s naših veđa vode poteku.+ 19 Jer se sa Siona čuje naricanje:+ „Opustošeni smo!+ Strašno smo posramljeni! Ostavljamo ovu zemlju, uništeni su domovi naši.“+ 20 Zato čujte, žene, Jehovinu reč, neka vaše uho primi reč iz njegovih usta. Naučite svoje kćeri naricanju,+ učite jedna drugu naricaljkama.+ 21 Smrt se penje kroz naše prozore, ulazi u naše utvrđene dvore da istrebi decu s ulica i mladiće s trgova.‘+

22 „Reci: ’Ovako govori Jehova: „Mrtva ljudska tela ležaće kao đubrivo po njivi i kao žito koje je žetelac tek požnjeo, a nema ko da ga sakupi.“‘“+

23 Ovako kaže Jehova: „Neka se mudar čovek ne hvali svojom mudrošću.+ Neka se snažan čovek ne hvali svojom snagom.+ Neka se bogat čovek ne hvali svojim bogatstvom.“+

24 „Ko se hvali, neka se hvali time što je razborit*+ i što mene poznaje, što zna da sam ja Jehova+ i da pokazujem dobrotu,* pravdu i pravednost na zemlji,+ jer u tome ja uživam“,+ govori Jehova.

25 „Evo, dolaze dani“, govori Jehova, „kada ću pozvati na odgovornost sve koji su obrezani, ali su ipak u neobrezanju:+ 26 Egipat,+ Judu,+ Edom,+ Amonove sinove,+ Moav+ i sve koji šišaju kosu na slepoočnicama i žive u pustinji.+ Jer su svi ti narodi neobrezani i ceo je Izraelov dom neobrezanog srca.“+