Matej

22 Isus im je opet govorio u poređenjima:+ 2 „S nebeskim kraljevstvom je kao s čovekom, kraljem, koji je priredio svadbu+ svom sinu. 3 I poslao je svoje robove da pozovu zvanice na svadbu,+ ali oni nisu hteli da dođu.+ 4 Opet je poslao druge robove,+ govoreći: ’Recite zvanicama: „Spremio sam obrok,+ poklani su moji junci i druga utovljena stoka i sve je spremno. Dođite na svadbu.“‘+ 5 Ali oni nisu marili za to, nego su otišli — jedan na svoju njivu, drugi u svoju trgovinu.+ 6 A ostali su uhvatili njegove robove, zlostavljali ih i ubili.+

7 „Kralj se razgnevio, i poslao je svoju vojsku i pogubio te ubice i spalio njihov grad.+ 8 Tada je rekao svojim robovima: ’Svadba je pripremljena, ali zvanice nisu bile dostojne.+ 9 Zato idite na puteve koji vode iz grada i koga god nađete pozovite na svadbu.‘+ 10 I robovi su izašli na puteve i skupili sve koje su našli, i zle i dobre.+ I svadbena dvorana se napunila gostima.*+

11 „Kad je kralj ušao da vidi goste, ugledao je tamo čoveka koji nije bio odeven u svadbenu odeću.+ 12 I rekao mu je: ’Prijatelju, kako si ušao ovamo kad nemaš na sebi svadbenu odeću?‘+ A on je zanemeo. 13 Tada je kralj rekao svojim slugama: ’Svežite mu ruke i noge i izbacite ga napolje u tamu. Tamo će plakati i škrgutati zubima.‘+

14 „Jer mnogo je pozvanih, ali malo izabranih.“+

15 Tada su fariseji otišli i dogovorili se da ga uhvate u reči.+ 16 Poslali su mu svoje učenike zajedno s Irodovim+ pristalicama da ga upitaju: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš Božjem putu, i da nisi pristran, jer ne gledaš ko je ko.+ 17 Reci nam, dakle, šta misliš: Da li je dozvoljeno da se caru* plaća porez ili nije?“+ 18 Znajući njihovu zloću, Isus im reče: „Zašto me iskušavate, licemeri?+ 19 Pokažite mi novac kojim se plaća porez.“ A oni su mu doneli denar.* 20 On im reče: „Čiji je ovo lik i natpis?“+ 21 Odgovorili su: „Carev.“ Tada im reče: „Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Božje.“+ 22 Kad su to čuli, zadivili su se, pa su ga ostavili i otišli.+

23 Tog dana prišli su mu sadukeji, koji kažu da nema uskrsenja, i upitali ga:+ 24 „Učitelju, Mojsije je rekao: ’Ako neko umre bez dece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom i neka podigne potomstvo svom bratu.‘+ 25 Tako je kod nas bilo sedmoro braće. Prvi se oženio i umro, a pošto nije imao potomstvo, ostavio je svoju ženu svom bratu.+ 26 Tako je bilo i s drugim i s trećim, sve do sedmog.+ 27 Poslednja od svih umrla je žena. 28 Dakle, kad bude uskrsenje, kome će od te sedmorice biti žena? Jer su je svi imali.“+

29 Isus im je na to rekao: „Vi ste u zabludi, jer ne poznajete ni Pisma ni Božju moć.+ 30 Jer nakon uskrsenja niti će se ženiti niti udavati,+ nego će biti kao anđeli na nebu. 31 A za uskrsenje mrtvih, zar niste čitali šta vam je rekao Bog:+ 32 ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev‘?+ A on nije Bog mrtvih, nego živih.“+ 33 Kad je to čuo, narod je bio zadivljen njegovim učenjem.+

34 Kad su fariseji čuli da je ućutkao sadukeje, udružili su se s njima. 35 A jedan od njih, poznavalac Zakona,+ upitao ga je da bi ga iskušao: 36 „Učitelju, koja je najveća zapovest u Zakonu?“+ 37 On mu reče: „’Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom.‘+ 38 To je najveća i prva zapovest. 39 Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe.‘+ 40 Na ovim dvema zapovestima temelji se sav Zakon i Proroci.“+

41 Kad su se fariseji skupili, Isus ih je upitao:+ 42 „Šta mislite o Hristu?* Čiji je on sin?“ Odgovorili su mu: „Davidov.“+ 43 A on im je rekao: „Kako ga onda David pod nadahnućem+ naziva ’Gospodom‘ kad kaže: 44 ’Jehova je rekao mom Gospodu: „Sedi meni s desne strane, dok ne položim neprijatelje tvoje pod noge tvoje“‘?+ 45 Ako ga, dakle, David naziva ’Gospodom‘, kako mu je onda sin?“+ 46 I niko nije mogao da mu odgovori ni reč, i od tog dana niko se više nije usudio da ga išta pita.+