Jovan
5 Posle toga bio je judejski praznik+ i Isus je otišao u Jerusalim. 2 A u Jerusalimu se kod Ovčijih vrata+ nalazi jezerce koje se hebrejski zove Vitzata, a ima pet tremova. 3 U njima je ležalo mnoštvo bolesnih, slepih, hromih i onih sa usahlim udovima. 4 * —— 5 Tamo je bio i jedan čovek koji je od svoje bolesti bolovao trideset i osam godina. 6 Videvši ga kako leži, a znajući da je već dugo bolestan,+ Isus ga je upitao: „Želiš li da ozdraviš?“+ 7 Bolestan čovek mu je odgovorio: „Gospodine, nemam nikoga da me spusti u jezerce kad se voda uzburka, pa dok ja dođem, drugi već siđe pre mene.“ 8 A Isus mu reče: „Ustani, uzmi svoja nosila i hodaj.“+ 9 I čovek je odmah ozdravio, uzeo svoja nosila i počeo da hoda.
A tog dana bio je sabat.*+ 10 Zato su Judejci govorili čoveku koji je bio izlečen: „Sabat je i nije ti dozvoljeno+ da nosiš nosila.“ 11 A on im je odgovorio: „Onaj koji me je izlečio rekao mi je: ’Uzmi svoja nosila i hodaj.‘“ 12 Tada su ga upitali: „Ko je taj čovek koji ti je rekao: ’Uzmi ih i hodaj‘?“ 13 Ali čovek koji je bio izlečen nije znao ko je taj, jer se Isus sklonio zbog mnoštva koje se tamo nalazilo.
14 Posle toga Isus ga je našao u hramu i rekao mu: „Eto, ozdravio si. Više nemoj da grešiš, da ti se nešto gore ne dogodi.“ 15 I čovek je otišao i rekao Judejcima da je Isus taj koji ga je izlečio. 16 Judejci su zbog toga počeli da optužuju+ Isusa, jer je tako nešto činio na sabat. 17 A on im je rekao: „Moj Otac radi sve do sada, pa radim i ja.“+ 18 Zato su Judejci još više tražili priliku da ga ubiju,+ jer ne samo da je kršio sabat nego je i Boga nazivao svojim Ocem,+ izjednačavajući+ se s Bogom.
19 Isus im je na to rekao: „Zaista, zaista, kažem vam, Sin ne može ništa da učini sam od sebe, nego samo ono što vidi da Otac čini.+ Jer što god On čini, to i Sin čini na isti način. 20 Jer Otac voli Sina+ i pokazuje mu sve što sam čini. Pokazaće mu i veća dela od ovih, da biste se vi divili.+ 21 Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljava ih,+ tako i Sin oživljava one koje hoće.+ 22 Jer Otac ne sudi nikome, nego je sav sud poverio Sinu,+ 23 da bi svi poštovali Sina+ kao što poštuju Oca. Ko ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslao.+ 24 Zaista, zaista, kažem vam, ko čuje moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima večni život+ i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.+
25 „Zaista, zaista, kažem vam, dolazi čas, i već je tu, kad će mrtvi+ čuti glas+ Sina Božjeg, i koji poslušaju, živeće.+ 26 Jer kao što Otac ima život u sebi,+ tako je i Sinu dao da ima život u sebi.+ 27 I dao mu je vlast da sudi,+ jer je Sin čovečji.+ 28 Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima*+ čuti njegov glas 29 i izaći će — oni koji su činili dobro u uskrsenje života,+ a oni koji su činili zlo u uskrsenje osude.+ 30 Ja ne mogu ništa da učinim sam od sebe — kako čujem onako sudim. Moj sud je pravedan,+ jer ne vršim svoju volju, nego volju+ onoga koji me je poslao.
31 „Ako samo ja svedočim+ o sebi, moje svedočanstvo nije istinito.+ 32 Ima drugi koji svedoči o meni, i znam da je istinito svedočanstvo kojim on svedoči o meni.+ 33 Vi ste poslali ljude k Jovanu i on je posvedočio za istinu.+ 34 Ali meni nije potrebno svedočanstvo od čoveka, nego govorim ovo da biste se vi spasli.+ 35 Jovan je bio svetiljka koja gori i sija, a vi ste samo načas hteli da se radujete njegovoj svetlosti.+ 36 Ali ja imam svedočanstvo veće od Jovanovog, jer dela koja mi je Otac dao da izvršim, sama ta dela koja činim,+ svedoče o meni da me je Otac poslao. 37 I Otac koji me je poslao sam je posvedočio o meni.+ Vi nikada niste čuli njegov glas niti ste videli njegov lik,+ 38 a ni njegova reč ne ostaje u vama, jer ne verujete onome koga je on poslao.
39 „Vi istražujete Pisma,+ jer mislite da ćete pomoću njih imati večni život, a upravo ona svedoče o meni.+ 40 A vi ne želite da dođete k meni da biste imali život.+ 41 Ja ne prihvatam slavu od ljudi,+ 42 nego dobro znam da vi u sebi nemate ljubavi prema Bogu.+ 43 Ja sam došao u ime svog Oca,+ ali vi me ne primate. Kad bi neko drugi došao u svoje ime, njega biste primili. 44 Kako biste mogli verovati, kad prihvatate slavu+ jedan od drugoga, a ne tražite slavu koja dolazi od jedinog Boga?+ 45 Ne mislite da ću vas ja optužiti pred Ocem. Ima ko vas optužuje, Mojsije,+ u koga se vi uzdate. 46 Jer kad biste verovali Mojsiju, verovali biste i meni, jer je on pisao o meni.+ 47 Ali ako ne verujete njegovim spisima,+ kako ćete verovati mojim rečima?“