Postanak

42 Jakov je čuo da u Egiptu ima žita,+ pa je rekao svojim sinovima: „Zašto samo gledate jedan u drugog i ništa ne preduzimate?“ 2 I još je rekao: „Čuo sam da u Egiptu ima žita. Idite tamo i kupite žita za nas, da ostanemo živi i da ne pomremo od gladi.“+ 3 Tako su desetorica Josifove braće+ otišla u Egipat da kupe žita. 4 Ali Jakov nije poslao Josifovog brata Venijamina+ s drugom braćom. Rekao im je: „Bojim se da ga ne zadesi neko zlo, pa da pogine.“+

5 Tako su Izraelovi sinovi došli u Egipat zajedno s drugima koji su dolazili da kupuju hranu, jer je i u hananskoj zemlji zavladala glad.+ 6 Josif je bio upravitelj u zemlji+ i prodavao je žito ljudima koji su dolazili sa svih strana.+ Tako su došla i Josifova braća i poklonila mu se licem do zemlje.+ 7 Kad je Josif ugledao svoju braću, odmah ih je prepoznao, ali nije hteo da im otkrije ko je on.+ Zato ih je grubo upitao: „Odakle dolazite?“ Oni su odgovorili: „Došli smo iz hananske zemlje da kupimo hranu.“+

8 Josif je prepoznao svoju braću, ali oni njega nisu prepoznali. 9 Josif se odmah setio snova koje je sanjao o njima,+ pa im je rekao: „Vi ste uhode! Došli ste da vidite gde je zemlja nezaštićena!“ 10 A oni su mu odgovorili: „Ne, gospodaru. Tvoje sluge su došle da kupe hranu. 11 Svi smo mi sinovi jednog čoveka. Mi smo pošteni ljudi. Tvoje sluge nisu uhode.“ 12 Ali on im je rekao: „Nije istina! Došli ste da vidite gde je zemlja nezaštićena!“ 13 Oni su tada rekli: „Nas je bilo 12 braće,+ tvojih slugu. Svi smo mi sinovi jednog čoveka+ koji živi u hananskoj zemlji. Najmlađi je ostao s našim ocem,+ a jednog više nema.“+

14 Ali Josif im je rekao: „Kažem vam: ’Vi ste uhode!‘ 15 Ovako ću proveriti da li govorite istinu: zaklinjem se faraonovim životom, nećete otići odavde dok vaš najmlađi brat ne dođe ovamo.+ 16 Pošaljite jednog od vas da dovede vašeg brata, a vi ćete dotle ostati u zatvoru. Tako ću videti da li govorite istinu. Zaklinjem se faraonovim životom, ako ste me slagali, smatraću da ste uhode.“ 17 Zatim ih je sve zajedno bacio u zatvor i držao ih tamo tri dana.

18 Trećeg dana Josif im je rekao: „Učinite ono što ću vam reći i ostaćete živi, jer se ja bojim Boga. 19 Ako ste pošteni, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a vi ostali idite i uzmite žita za svoje porodice da ne bi gladovale.+ 20 Onda mi dovedite svog najmlađeg brata i tako ćete dokazati da govorite istinu, pa nećete umreti.“ I oni su pristali da tako učine.

21 Tada su rekli jedan drugom: „Sigurno nas je stigla kazna zbog našeg brata,+ jer smo gledali kako nas je u očaju preklinjao za milost, a nismo se sažalili na njega. Zato nas je snašla ova nevolja.“ 22 Tada im je Ruvim rekao: „Zar vam nisam govorio: ’Nemojte nauditi detetu‘?* Ali vi niste slušali.+ Sad moramo da položimo račun za njegovu krv.“+ 23 Ali nisu znali da ih Josif razume, jer je s njima razgovarao preko tumača. 24 Zato se udaljio od njih i zaplakao.+ Onda se vratio i ponovo razgovarao s njima, a zatim je izdvojio Simeona+ i vezao ga pred njima.+ 25 Tada je Josif zapovedio slugama da im napune džakove žitom, da svakom od njih u džak stave njegov novac i da im daju hranu za put. Tako je i učinjeno.

26 Oni su natovarili žito na svoje magarce i krenuli odande. 27 Kad su se zaustavili da prenoće i kad je jedan od njih otvorio svoj džak da nahrani magarca, ugledao je svoj novac odozgo u džaku. 28 Tada je svojoj braći rekao: „Meni je novac vraćen, evo ga u mom džaku!“ Tada su pretrnuli od straha, pa su drhteći govorili jedan drugom: „Šta nam je to Bog učinio?“

29 Kad su došli kod svog oca Jakova u hanansku zemlju, ispričali su mu šta im se sve dogodilo. Rekli su: 30 „Čovek koji je gospodar one zemlje oštro je razgovarao s nama+ i optužio nas da smo uhode koje su došle da izvide zemlju. 31 Ali mi smo mu rekli: ’Pošteni smo ljudi. Nismo uhode.+ 32 Nas je bilo 12 braće,+ sinova jednog oca. Jednog više nema,+ a najmlađi je ostao sa ocem u hananskoj zemlji.‘+ 33 Ali čovek koji je gospodar one zemlje rekao nam je: ’Ovako ću znati da li ste pošteni: neka jedan od vas ostane ovde kod mene,+ a vi uzmite nešto hrane za svoje porodice da ne bi gladovale, pa idite.+ 34 Dovedite mi svog najmlađeg brata. Tako ću znati da niste uhode, nego da ste pošteni ljudi. Onda ću vam vratiti vašeg brata, a vi ćete moći slobodno da kupujete žito u ovoj zemlji.‘ “

35 Kad su praznili džakove, svako je u svom džaku našao vreću s novcem. Oni i njihov otac videli su vreće s novcem i uplašili su se. 36 Tada je njihov otac Jakov uzviknuo: „Zbog vas ću ostati bez dece!+ Josifa više nema,+ nema ni Simeona,+ a i Venijamina hoćete da mi uzmete! Sve su se nevolje svalile na mene!“ 37 Ruvim je na to rekao svom ocu: „Neka moja dva sina plate životom ako ti ga ne vratim.+ Poveri ga meni, ja ću paziti na njega i vratiću ti ga.“+ 38 Ali on je odgovorio: „Moj sin neće ići s vama, jer mu je brat mrtav i samo je još on ostao.+ Ako bi poginuo na putu na koji idete, poslali biste me* u grob*,+ jer bih umro od tuge.“+