Prva letopisa
17 Kada se David nastanio u svom dvoru, rekao je proroku Natanu:+ „Ja živim u dvoru od kedrovine,+ a kovčeg Jehovinog saveza nalazi se pod šatorom.“+ 2 Tada je Natan rekao Davidu: „Učini sve što ti je u srcu, jer je pravi Bog s tobom.“
3 Te noći Natanu je došla Božja reč: 4 „Idi i reci mom slugi Davidu: ’Ovako kaže Jehova: „Nećeš mi ti sagraditi dom da u njemu prebivam.+ 5 Ja nisam prebivao u domu još od dana kada sam izveo Izrael pa do danas, već sam stalno boravio pod šatorom* i išao od jednog mesta do drugog.+ 6 Dok sam tako išao sa celim Izraelom, da li sam nekom od izraelskih sudija, koje sam postavio za pastire svom narodu, ikada rekao: ’Zašto mi niste sagradili dom od kedrovine?‘ “ ‘
7 „Zato sada ovako kaži mom slugi Davidu: ’Ovako kaže Jehova nad vojskama: „Ja sam te uzeo s pašnjaka, od stada koje si čuvao, i postavio te za vođu svom narodu Izraelu.+ 8 Biću s tobom kud god pođeš+ i istrebiću pred tobom sve tvoje neprijatelje.+ Učiniću da tvoje ime bude slavno kao što su slavna imena velikih ljudi na zemlji.+ 9 Odrediću mesto svom narodu Izraelu i naseliću ga tamo. Oni će tu živeti i niko ih više neće uznemiravati. Zli ljudi ih više neće mučiti kao što su to činili u prošlosti+ 10 i u vreme kada sam postavljao sudije svom narodu Izraelu.+ Pokoriću sve tvoje neprijatelje.+ Javljam ti još i ovo: ’Jehova će utemeljiti tvoju kraljevsku lozu*.‘
11 „’„Nakon što umreš i budeš položen u grob*, učiniću da te nasledi tvoj potomak, jedan od tvojih sinova,+ i utvrdiću njegovu kraljevsku vlast.+ 12 On će mi sagraditi dom,+ a ja ću utvrditi njegov presto za sva vremena.+ 13 Ja ću njemu biti otac, a on će meni biti sin.+ Neću mu uskratiti svoju vernu ljubav+ kao što sam je uskratio onome koji je bio pre tebe.+ 14 Postaviću ga da zauvek sedi na mom prestolu,+ a njegova vlast i kraljevska loza trajaće doveka.“ ‘ “+
15 Natan je preneo Davidu sve te reči i celu viziju.
16 Tada je kralj David seo pred Jehovu, pa je rekao: „Ko sam ja, Jehova Bože, i po čemu je moja porodica značajna da si toliko učinio za mene?+ 17 I kao da to nije dovoljno, Bože, nego još govoriš šta će biti s potomcima tvog sluge u dalekoj budućnosti+ i pogledao si na mene kao na čoveka kog treba još više uzvisiti*, Jehova Bože. 18 Šta bi ti još tvoj sluga David mogao reći o časti koju mi iskazuješ, kad ti tako dobro poznaješ svog slugu?+ 19 Jehova, zato što ti je stalo do tvog sluge i zato što je to bila tvoja volja*, ti si učinio sva ova velika dela i pokazao si koliko si velik.+ 20 Jehova, niko nije kao ti+ i nema Boga osim tebe+ – sve što smo svojim ušima čuli to potvrđuje. 21 Koji je narod na zemlji kao tvoj narod Izrael?+ Njega si, pravi Bože, otkupio da bude tvoj narod.+ Proslavio si svoje ime, učinivši velika dela koja ulivaju strahopoštovanje.+ Oterao si druge narode pred svojim narodom,+ koji si otkupio iz Egipta. 22 Odredio si da tvoj narod Izrael zauvek bude tvoj narod,+ a ti si, Jehova, postao njegov Bog.+ 23 Zato sada, Jehova, neka se ispuni obećanje koje si dao u vezi sa svojim slugom i njegovim potomcima i neka tako bude za sva vremena. Učini sve onako kako si obećao.+ 24 Neka tvoje ime uvek bude dostojno poverenja i neka se zauvek veliča,+ kako bi ljudi govorili: ’Jehova nad vojskama, Izraelov Bog, zaista je Bog nad Izraelom.‘ Neka kraljevska loza tvog sluge Davida bude čvrsto utemeljena pred tobom.+ 25 Jer si ti, Bože moj, otkrio svom slugi da ćeš utemeljiti njegovu kraljevsku lozu. Zato se tvoj sluga usudio da ti uputi ovu molitvu. 26 Zaista, Jehova, ti si pravi Bog i ti si svom slugi obećao sve ove dobre stvari. 27 Molim te, blagoslovi lozu svog sluge i neka ona zauvek ostane pred tobom. Jer ono što ti, Jehova, blagosloviš, biće blagoslovljeno zauvek.“