Nemija
4 Kad je Sanavalat+ čuo da obnavljamo zidine, razgnevio se i mnogo se naljutio, pa je počeo da se ruga Judejcima. 2 Tada je pred svojom braćom i pred samarijskom vojskom rekao: „Šta to rade ti jadni Judejci? Zar misle da mogu sve sami da obnove? Hoće li prinositi žrtve? Hoće li sve za jedan dan završiti? Hoće li iz gomile ruševina uzeti čađavo kamenje i vratiti ga u život?“+
3 Do njega je stajao Tovija+ Amonac,+ koji je rekao: „Da se lisica popne na njihov kameni zid, srušila bi ga.“
4 Čuj, Bože naš, kako nas preziru!+ Okreni njihovo ruganje protiv njih samih*+ i učini da postanu zarobljenici u tuđoj zemlji. 5 Nemoj zatvoriti oči pred njihovim prestupom i njihov greh nemoj izbrisati pred sobom,+ jer vređaju graditelje.
6 Tako smo nastavili da gradimo zidine i ubrzo su bile dovršene do pola njihove visine. Narod je i dalje radio svim srcem.
7 Kad su Sanavalat, Tovija,+ Arapi,+ Amonci i stanovnici Azota+ čuli da obnova jerusalimskih zidina napreduje i da se popravljaju srušeni delovi zidina, veoma su se razgnevili. 8 Skovali su zaveru da dođu i bore se protiv Jerusalima i da u njemu stvore pometnju. 9 A mi smo se molili svom Bogu i zbog njih smo postavljali stražu i danju i noću.
10 Ali ljudi iz Jude su govorili: „Radnike* izdaje snaga, a ruševina ima mnogo. Nećemo uspeti da dovršimo zidine.“
11 A naši neprijatelji su govorili: „Doći ćemo među njih pre nego što išta saznaju ili nas primete, pa ćemo ih pobiti i prekinuti njihov posao.“
12 Kad god bi dolazili Judejci koji su živeli blizu naših neprijatelja, uvek iznova* bi nam govorili: „Napašće nas sa svih strana.“
13 Zato sam postavio ljude na najniža mesta iza zidina, na mesta koja su izložena napadu. Postavio sam ih po njihovim porodicama, s mačevima, kopljima i lukovima. 14 Kad sam video da su se uplašili, odmah sam ustao i rekao velikašima,+ upraviteljima i ostalom narodu: „Ne bojte ih se.+ Mislite na Jehovu, velikog Boga koji uliva strahopoštovanje,+ i borite se za svoju braću, za svoje sinove i ćerke, za svoje žene i svoje domove.“
15 Naši neprijatelji su čuli da smo saznali šta nameravaju da urade i da je pravi Bog osujetio njihovu nameru, a mi smo nastavili da obnavljamo zidine. 16 Od tog dana je polovina mojih ljudi radila,+ a polovina nosila koplja, štitove, lukove i oklope. Knezovi+ su pružali podršku svim ljudima iz Judinog plemena* 17 koji su gradili zidine. Oni koji su nosili teret radili su jednom rukom, a drugom su držali oružje*. 18 Svaki graditelj je imao mač pripasan uz bok dok je gradio, a onaj koji je duvao u rog+ stajao je pored mene.
19 Ja sam rekao velikašima, upraviteljima i ostalom narodu: „Radovi su veliki i obimni, a mi smo se raširili po zidinama, daleko jedan od drugog. 20 Kad čujete zvuk roga, okupite se oko nas. Naš Bog će se boriti za nas.“+
21 Tako smo nastavili da radimo dok je druga polovina držala koplja, od rane zore pa dok se nisu pojavile zvezde. 22 Tada sam rekao narodu: „Neka svaki sa svojim slugom tokom noći ostaje u Jerusalimu. Noću će nam čuvati stražu, a danju će raditi.“ 23 Ni ja ni moja braća, kao ni moje sluge+ ni stražari koji su me pratili, nismo skidali svoju odeću, i svako od nas držao je oružje u desnoj ruci.