Jov
21 Tada je Jov rekao:
2 „Slušajte dobro šta ću vam reći,
to neka mi bude uteha od vas.
4 Zar je moja pritužba upućena čoveku?
Da jeste, zar ne bih* izgubio strpljenje?
5 Pogledajte me i čudite se,
stavite ruku na svoja usta.
6 Kad razmišljam o tome, uznemirim se,
i celo telo mi zadrhti.
8 Njihova deca su uvek s njima,
a dočekaju da vide i njihove potomke.
10 Njihovi bikovi uvek uspevaju da oplode krave,
a one se tele i ne pobacuju.
11 Njihovi sinovi bezbrižno trčkaraju kao stado,
njihova deca poskakuju unaokolo.
14 A pravom Bogu govore: ’Pusti nas na miru!
Ne želimo da upoznamo tvoje puteve.+
15 Ko je Svemoćni da mu služimo?+
Kakvu korist imamo od toga da ga upoznamo?‘+
16 Ali znam da njihovo blagostanje nije u njihovim rukama.+
Daleko su od mene razmišljanja* zlih.+
17 Da li se svetiljka zlih ikada gasi?+
Da li ih ikada snalazi nevolja?
Da li ih Bog ikada uništi u svom gnevu?
18 Postaju li ikada kao slama na vetru,
kao pleva koju olujni vetar raznosi?
19 Bog će čovekovu kaznu čuvati za njegove sinove,
ali neka Bog kazni i njega tako da i sam to oseti.+
21 Da li mu je važno šta će biti s njegovim potomcima posle njega
23 Jedan čovek umre u punoj snazi,+
bez ikakvih briga i u miru,+
24 bokova punih sala
i jakih kostiju*.
29 Zar nikad niste pitali putnike?
Zar ne razmišljate o njihovim zapažanjima,
30 da zli biva pošteđen u dan nevolje
i izbavljen u dan gneva?
31 Ko će ga prekoriti za njegova dela?
Ko će ga kazniti za ono što je učinio?
32 Kad ga odnesu na groblje,
postaviće stražu nad njegovim grobom.
34 Zašto je vaša uteha tako isprazna?+
Vaše su reči samo prazna prevara!“