Jeremija
17 „Greh Judinog naroda zapisan je gvozdenom pisaljkom.
Dijamantskim vrhom urezan je na ploču njihovog srca
i na rogove njihovih oltara.
2 Njihovi sinovi pamte te oltare i obredna debla*+
koji su bili pored svakog razgranatog drveta, na visokim brdima,+
3 na gorama koje se uzdižu iznad ravnica.
Daću da se opljačka sve tvoje bogatstvo i sve tvoje blago.+
Daću da se opljačkaju i tvoje obredne uzvišice zbog greha koji se čini po celoj tvojoj zemlji.+
4 Sam ćeš ostaviti nasledstvo koje sam ti dao.+
Učiniću da služiš svojim neprijateljima u zemlji koju ne poznaješ,+
Zauvek će goreti.“
5 Ovako kaže Jehova:
„Proklet da je čovek koji se uzda u ljude,+
koji se oslanja na ljudsku snagu,+
a srce mu je daleko od Jehove.
6 On će biti kao usamljeno drvo u pustinji.
Neće doživeti blagostanje,
nego će prebivati u sasušenim mestima u pustinji,
u slanoj zemlji gde niko ne može živeti.
8 On će biti kao drvo posađeno pored vode,
koje pušta korenje pored potoka.
Neće osetiti žegu kada dođe,
nego će mu lišće ostati zeleno.+
U sušnoj godini neće se brinuti
i neće prestati da donosi rod.
9 Srce je varljivije* od svega i na sve je spremno*.+
Ko može proniknuti u njega?
10 Ja, Jehova, istražujem srce+
i ispitujem najskrivenije misli*,
da bih svakome dao prema njegovim delima,
11 Kao jarebica što leži na jajima koja nije snela,
S vremenom* će ostati bez njega
i na kraju će se pokazati da je bio bezuman.“
13 Jehova, nado Izraelova,
svi koji te ostave osramotiće se.
14 Izleči me, Jehova, i biću izlečen.
Spasi me, i biću spasen,+
jer ja tebe hvalim!
15 Neki mi govore:
„Gde je Jehovina reč?+
Hajde, neka se ispuni!“
16 A ja kao pastir nisam prestao da te sledim
i nisam čeznuo za danom nevolje.
Ti dobro znaš sve što izlazi iz mojih usta,
sve se to odigrava pred tvojim licem!
17 Nemoj me plašiti.
Ti si moje utočište u dan nevolje.
Neka njih obuzme strah,
ali ne daj da mene obuzme strah.
19 Ovako mi je rekao Jehova: „Idi i stani kod glavnih vrata* na koja ulaze i izlaze Judini kraljevi, a zatim i kod svih drugih jerusalimskih vrata.+ 20 I reci: ’Čujte Jehovinu reč, Judini kraljevi, sav Judin narode i svi stanovnici Jerusalima, koji ulazite na ova vrata. 21 Ovako kaže Jehova: „Pazite da ne nosite nikakav teret na sabatni dan i da ga ne unosite na jerusalimska vrata. + 22 Na sabatni dan ne iznosite iz kuće nikakav teret i ne radite nikakav posao.+ Neka vam sabatni dan bude svet, kao što sam zapovedio vašim precima.+ 23 Ali oni nisu slušali niti su se obazirali na ono što su čuli*, nego su bili tvrdoglavi* i nisu hteli da poslušaju niti da prihvate pouku*.“ ‘+
24 „’„Ali ako mi budete u potpunosti poslušni“, kaže Jehova, „i ako na sabatni dan ne budete unosili teret na vrata ovog grada niti radili ikakav posao, nego vam sabatni dan bude svet,+ 25 tada će kraljevi i knezovi koji sede na Davidovom prestolu+ ulaziti na vrata ovog grada, vozeći se na kolima i jašući na konjima. Ulaziće kraljevi i knezovi, Judejci i stanovnici Jerusalima.+ Ovaj grad će biti doveka nastanjen. 26 Dolaziće ljudi iz Judinih gradova, iz okoline Jerusalima, iz Venijaminove zemlje,+ iz ravnice,+ iz brdovitog kraja i iz Negeva* i donosiće u Jehovin dom žrtve paljenice,+ druge žrtve,+ prinose od žita,+ tamjan i žrtve zahvalnice.+
27 „’„Ali ako mi ne budete poslušni – ako vam sabatni dan ne bude svet i ako na sabatni dan budete nosili terete i ulazili s njima na jerusalimska vrata – tada ću zapaliti gradska vrata i vatra će progutati jerusalimske tvrđave+ i neće se ugasiti.“ ‘ “+