Izlazak

16 Kasnije su otišli iz Elima+ i na kraju je ceo zbor Izraelovih sinova došao u pustinju Sin,+ koja je između Elima i Sinaja, petnaestog dana drugog meseca nakon izlaska iz egipatske zemlje.

2 Ceo zbor Izraelovih sinova počeo je da gunđa u pustinji protiv Mojsija i Arona.+ 3 Izraelovi sinovi su im govorili: „Što nismo pomrli+ od Jehovine ruke u egipatskoj zemlji dok smo sedeli kod lonaca s mesom,+ dok smo jeli hleb koliko smo hteli, a vi ste nas doveli u ovu pustinju da ceo ovaj zbor pomorite glađu.“+

4 Tada je Jehova rekao Mojsiju: „Evo, učiniću da vam s nebesa pada hleb.+ Neka narod izlazi i neka svako sebi skupi koliko mu treba za svaki dan,+ da ih iskušam i da vidim hoće li živeti* po mom zakonu ili neće.+ 5 A šestog dana+ neka pripreme ono što budu doneli, i biće dvaput više od onog što skupe svaki dan.“+

6 Tako su Mojsije i Aron rekli svim Izraelovim sinovima: „Večeras ćete spoznati da je Jehova taj koji vas je izveo iz egipatske zemlje.+ 7 A ujutru ćete videti Jehovinu slavu,+ jer je Jehova čuo kako gunđate protiv njega. Šta smo mi da gunđate protiv nas?“ 8 Mojsije još reče: „Večeras će vam Jehova dati mesa da jedete, a ujutru hleba dok se ne nasitite, jer je Jehova čuo kako gunđate protiv njega. A šta smo mi? Ne gunđate vi protiv nas, već protiv Jehove.“+

9 Mojsije zatim reče Aronu: „Reci celom zboru Izraelovih sinova: ’Pristupite pred Jehovu, jer je čuo vaše gunđanje.‘“+ 10 Kad je Aron to rekao celom zboru Izraelovih sinova, oni su se okrenuli licem prema pustinji, i gle, Jehovina slava pojavila se u oblaku.+

11 Jehova reče Mojsiju: 12 „Čuo sam gunđanje Izraelovih sinova.+ Ovako im reci: ’U suton* ćete jesti mesa i ujutru ćete se nasititi hleba.+ I znaćete da sam ja Jehova, vaš Bog.‘“+

13 Tako su uveče doletele prepelice+ i prekrile logor, a ujutru je svuda oko logora bila rosa.+ 14 Kad je rosa nestala, po pustinji je ležalo nešto fino poput pahuljica,+ fino kao inje+ po zemlji. 15 Kad su Izraelovi sinovi to videli, pitali su jedan drugog: „Šta je ovo?“ Jer nisu znali šta je. A Mojsije im je rekao: „To je hleb koji vam Jehova daje za hranu.+ 16 Ovo je zapovest koju vam daje Jehova: ’Nakupite toga koliko kome treba za jelo. Uzmite omer*+ po osobi, svaki prema broju duša koje ima u svom šatoru.‘“ 17 Izraelovi sinovi su uradili tako. Neki su nakupili mnogo, a neki malo. 18 Kad su to izmerili na omer, onaj ko je nakupio mnogo nije imao previše, a onaj ko je nakupio malo nije imao premalo.+ Svako je nakupio koliko mu je trebalo za jelo.

19 Tada im je Mojsije rekao: „Niko da ne ostavlja ništa od toga do jutra.“+ 20 Ali oni nisu poslušali Mojsija. Neki su ostavili nešto od toga do jutra, i to se ucrvalo i usmrdelo.+ Zato se Mojsije razgnevio na njih.+ 21 Tako su to sakupljali svakog jutra,+ koliko je kome trebalo za jelo. Kad bi sunce ogrejalo, to bi se rastopilo.

22 A šestog dana nakupili su dvaput više hleba,+ dva omera po osobi. Svi poglavari zbora došli su i javili to Mojsiju. 23 Tada im je on rekao: „Ovako je kazao Jehova. Sutra će biti sabatni praznik, sveti sabat* posvećen Jehovi.+ Šta želite da pečete, ispecite i šta želite da skuvate, skuvajte,+ a sav višak ostavite kod sebe i čuvajte za ujutru.“ 24 Tako su to ostavili za ujutru, kao što je Mojsije zapovedio. I nije se usmrdelo niti su se u tome pojavili crvi.+ 25 Tada je Mojsije rekao: „Jedite to danas, jer je danas sabat posvećen Jehovi.+ Danas toga nećete naći u polju. 26 Šest dana ćete to skupljati, a sedmi dan je sabat.+ Tada toga neće biti.“ 27 Ali sedmog dana neki iz naroda izašli su da kupe, ali ništa nisu našli.

28 Zato je Jehova rekao Mojsiju: „Dokle ćete odbijati da se držite mojih zapovesti i mojih zakona?+ 29 Ne zaboravite da vam je Jehova dao sabat.+ Zato vam šestog dana daje hleba za dva dana. Neka svako ostane na svom mestu.+ Sedmog dana niko da ne odlazi sa svog mesta.“ 30 I narod je držao sabat sedmog dana.+

31 Izraelov dom je tu hranu nazvao „mana“.* Ona je bila bela kao seme korijandera, a imala je ukus kolača od meda.+ 32 Tada je Mojsije rekao: „Ovo je zapovest koju je dao Jehova: ’Uzmi omer toga kao nešto što treba da se čuva iz naraštaja u naraštaj,+ da vaši potomci vide hleb kojim sam vas hranio u pustinji kad sam vas izveo iz egipatske zemlje.‘“+ 33 Tako Mojsije reče Aronu: „Uzmi krčag, stavi u njega omer mane i ostavi ga pred Jehovom kao nešto što treba da se čuva iz naraštaja u naraštaj.“+ 34 Kao što je Jehova zapovedio Mojsiju, Aron je to stavio pred Svedočanstvo*+ kao nešto što treba da se čuva. 35 Izraelovi sinovi jeli su manu četrdeset godina,+ sve dok nisu došli u naseljenu zemlju.+ Manu su jeli dok nisu došli na granicu hananske zemlje.+ 36 Omer je desetina efe.*