Jeremija
7 Ovo je reč koju je Jehova uputio Jeremiji: 2 „Stani na vrata Jehovinog doma i objavi ovu poruku: ’Čujte Jehovinu reč, svi Judejci koji ulazite na ova vrata da se poklonite Jehovi. 3 Ovako kaže Jehova nad vojskama, Izraelov Bog: „Promenite svoj način života i svoja dela, pa ću vam dozvoliti da živite u ovoj zemlji.+ 4 Ne uzdajte se u lažne reči i ne govorite: ’Ovo je* Jehovin hram, Jehovin hram, Jehovin hram!‘+ 5 Jer ako zaista promenite svoj način života i svoja dela, ako zaista budete sudili pravedno između čoveka i njegovog bližnjeg,+ 6 ako ne budete okrutni prema strancima, siročićima* i udovicama,+ ako u ovoj zemlji ne budete prolivali krv nedužnih ljudi i ako ne budete služili drugim bogovima, na svoju štetu,+ 7 tada ću vam dozvoliti da živite u ovoj zemlji, koju sam dao vašim precima za sva vremena*.“ ‘ “
8 „Ali vi se uzdate u lažne reči+ – od toga nema nikakve koristi. 9 Zar možete krasti,+ ubijati, činiti preljubu, lažno se zaklinjati,+ prinositi žrtve* Valu+ i služiti drugim bogovima koje niste poznavali, 10 a onda doći i stati pred mene u ovom domu koji nosi moje ime i reći: ’Izbavićemo se‘, iako činite sve te gadosti? 11 Zar je ovaj dom koji nosi moje ime postao razbojnička pećina u vašim očima?+ Znajte da ja sve to vidim“, kaže Jehova.
12 „’Ali pođite u moje svetilište u Silomu,+ koje sam u početku izabrao da se tu slavi* moje ime,+ i pogledajte šta sam od tog mesta učinio zbog zlih dela svog naroda Izraela.+ 13 A vi ste i dalje činili sva ta nedela‘, kaže Jehova, ’i iako sam vas uvek iznova opominjao*, vi niste slušali.+ Dozivao sam vas, ali vi se niste odazvali.+ 14 Zato ću od ovog doma koji nosi moje ime,+ a u koji se vi uzdate,+ i od mesta koje sam dao vama i vašim precima učiniti isto što sam učinio i Silomu.+ 15 Odbaciću vas od sebe*, kao što sam odbacio svu vašu braću, sve Jefremove potomke.‘+
16 „A ti se nemoj moliti za ovaj narod. Nemoj vapiti k meni, nemoj mi se moliti niti me preklinjati za njih,+ jer te neću uslišiti.+ 17 Zar ne vidiš šta čine po Judinim gradovima i po jerusalimskim ulicama? 18 Sinovi sakupljaju drva, očevi pale vatru, a žene mese testo i prave kolače da ih prinesu Kraljici neba*.+ Oni izlivaju prinose od vina* drugim bogovima da bi me vređali.+ 19 ’Zar time mene vređaju*?‘, kaže Jehova. ’Zar ne vređaju sami sebe, nanoseći sebi sramotu?‘+ 20 Zato ovako kaže Svevišnji Gospod Jehova: ’Evo, iskaliću svoj gnev i svoju jarost na ovoj zemlji,+ na ljudima i na stoci, na voćkama i na plodovima zemlje. Moj gnev će goreti i neće se ugasiti.‘+
21 „Ovako kaže Jehova nad vojskama, Izraelov Bog: ’Samo vi dodajte svoje žrtve paljenice drugim žrtvama i jedite meso.+ 22 Jer onog dana kad sam izveo vaše pretke iz Egipta, ništa im nisam rekao niti zapovedio za žrtve paljenice i druge žrtve.+ 23 Ali dao sam im ovu zapovest: „Slušajte me i biću vaš Bog, a vi ćete biti moj narod.+ U svemu postupajte onako kako sam vam zapovedio da bi vam bilo dobro.“ ‘+ 24 Ali oni nisu slušali i nisu se obazirali na ono što sam govorio*,+ nego su se vodili svojim zamislima, tvrdoglavo su sledili svoje zlo srce,+ pa su nazadovali umesto da su napredovali, 25 od dana kad su vaši preci izašli iz Egipta pa sve do danas.+ A ja sam vam slao sve svoje sluge, proroke. Slao sam ih svaki dan, uvek iznova.*+ 26 Ali ovaj narod me nije slušao i nisu se obazirali na ono što sam govorio*,+ nego su bili tvrdoglavi* i postupali su gore od svojih predaka!
27 „Govorićeš im sve ove reči,+ ali oni te neće slušati. Dozivaćeš ih, ali oni ti se neće odazvati. 28 Reći ćeš im: ’Ovo je narod koji ne sluša Jehovu, svog Boga, i ne prihvata pouku*. Nestalo je vernosti, više se i ne spominje*.‘+
29 „Ošišaj* svoju dugu* kosu i baci je, pa zapevaj naricaljku na ogoljenim brdima, jer je Jehova odbacio ovaj naraštaj na koji se razgnevio i ostaviće ga. 30 ’Jer Judejci čine ono što je zlo u mojim očima‘, kaže Jehova. ’Postavili su svoje odvratne idole u domu koji nosi moje ime da bi ga oskrnavili.+ 31 Sagradili su obredne uzvišice u Tofetu, u dolini Enomovog sina*,+ da bi spaljivali svoje sinove i ćerke,+ što im nikad nisam zapovedio niti mi je ikad došlo u misli*.‘+
32 „’Zato dolaze dani‘, kaže Jehova, ’kad se to mesto više neće zvati Tofet i dolina Enomovog sina*, nego Dolina pokolja. U Tofetu će se sahranjivati mrtvi, sve dok tamo ne ponestane mesta.+ 33 Mrtva tela ovog naroda biće hrana pticama i zverima, a neće biti nikoga da ih otera.+ 34 Učiniću da u Judinim gradovima i na jerusalimskim ulicama nestanu zvuci radosti i veselja, glas mladoženje i glas neveste,+ jer će ova zemlja postati pustoš.‘ “+