Jeremija — neomiljeni prorok Božjih presuda
Za nedeljno čitanje Biblije u Teokratskoj školi propovedanja od 18. aprila do 22. avgusta predviđena je knjiga Jeremije. Naredna tri članka su dobra osnova za bolje razumevanje prorokovog pisanja.
„Pre nego te sazdah u utrobi, znah te... za proroka narodima postavih te“ (Jeremija 1:5).
1. a) Kako neki vide Jeremiju? b) Kako je on sam sebe video?
„ČAK u društvu proroka, Jeremija strči kao gigant.“ Ove reči jednog biblijskog naučnika stoje u upadljivoj suprotnosti prema mišljenju koje je sam Jeremija imao o sebi, kada je dobio nalog od Jehove da kao prorok služi narodima i Judi. Njegov odgovor je glasio: „Oh, Suvereni Gospode Jehova! Ja zaista ne znam da govorim, jer sam još dečak.“ Očigledno je Jeremija bio vrlo dobro svestan svoje mladosti pa mu se i zadatak da se suprotstavi neprijateljskim narodima učinio prevelik. Ali Jehova je mislio drugačije (Jeremija 1:6, NS).
2. Kako je Jehova ulio poverenje Jeremiji?
2 Iz razgovora koji je Jehova vodio sa mladim Jeremijom proizlazi da je on bio jedan od retkih ljudi za čije je rođenje Jehova preuzeo odgovornost. I zašto je Jehova bio posebno zainteresovan za Jeremiju od njegovog začeća. Zato što je imao poseban zadatak za njega. Stoga je mogao da kaže: „Pre nego iziđe iz utrobe, posvetih te“ (Jeremija 1:5). Mladiću je zapovedio: „Ne govori: ’još sam dečak’ nego idi k svima kojima te šaljem i govori sve ono što ću ti narediti. Ne boj ih se, jer sam ja s tobom da te izbavim, reč je Jehovina.“ Ovde nije bilo mesta da se ovom zadatku priđe polovičnog srca. Umesto toga, bilo je potrebno mnogo hrabrosti i poverenja u Jehovu (Jeremija 1:7, 8, NS).
3. Zašto je Jeremijin nalog bio priličan izazov?
3 Kako li je bio dirnut i možda zaprepašćen taj mladić kad je od Jehove lično dobio zaduženje! I to kakvo zaduženje! „Vidi, postavljam te danas nad narodima i carstvima da istrebljuješ i obaraš, i da zatireš i raskopavaš, i da gradiš i da sadiš.“ Stanje koje je vladalo u Judeji prilikom ove izjave — sredinom 7. veka pre n. e. — donosilo je ogromnu odgovornost mladom proroku. On je morao da se suprotstavi jednoj ponosnoj i samozadovoljnoj naciji, koja se uzdala u svoj sveti grad Jerusalim i njegov hram kao donosiocu sreće. Do kraja svoje 40-godišnje proročke službe imao je da prenese svoju poruku u toku vladanja pet različitih kraljeva (Josije, Jehonije, Joakima, Joahina i Sedekije). Morao je Jevrejima i vavilonskoj naciji da objavi presudu (Jeremija 1:10; 51:41-64).
Zašto bi Jeremija trebao da nas interesuje?
4, 5. a) Zašto se događaji iz Jeremijinih dana tiču nas? (Rimljanima 15:4). b) Šta je za nas od posebne važnosti?
4 Ipak, mogli bi da se pitamo: Kakve veze imaju sa nama ondašnji događaji kada mi živimo krajem 20. veka? Apostol Pavle u svom pismu skupštini u Korintu odgovara na ovo pitanje osvrćući se na izraelsku istoriju. On piše: „Ove stvari su sada postale primeri za nas, da ne budemo ljudi koji žele štetne stvari, kao što su oni želeli... i napisane su za upozorenje nama, na koje su došli krajevi sastava stvari“ (1. Korinćanima 10:6, 11, NS).
5 To što se dogodilo Izraelu i Judi služi kao upozoravajući primer za pravu hrišćansku skupštinu u današnjem vremenu kraja. Možemo da vidimo takođe paralele i primere koje nam posreduju predstavu o budućim događajima. (Uporedi Jeremija 51:6-8 i Otkrivenje 18:2, 4). Zato je Jeremijina proročanska služba i to što je došlo na Jerusalim, od najveće važnosti za Jehovine današnje svedoke, posebno u pogledu na njihovu delatnost na području hrišćanstva, kao što ćemo videti iz sledećih članaka.
Jeremijino neustrašivo objavljivanje Božjih presuda
6. Čime je Jeremijin zadatak bio otežan, i koje je ohrabrenje primio?
6 Da bi ojačao Jeremiju za njegov zastrašujući zadatak, Jehova mu je obećao: „Ti dakle opaši se i ustani i govori im sve što ću ti zapovediti; ne boj ih se,... Jer evo ja te postavljam danas kao tvrd grad... svoj ovoj zemlji, carevima Judinijem i knezovima njegovijem i sveštenicima njegovijem i narodu zemaljskom.“ Nesumnjivo je Jeremija morao da bude kao utvrđeni grad da bi se hrabro mogao suprotstaviti vladarima i sveštenicima judejskim. Preneti narodu neomiljenu i izazivajuću vest sigurno nije bio lak zadatak (Jeremija 1:17, 18).
7. Zašto su se judejski vladari suprotstavljali Jeremiji?
7 „I boriće se s tobom“, izjavio je Jehova upozoravajući, „ali te neće nadvladati“ (Jeremija 1:19, NS). Zašto bi se Judejci i njihovi vladari borili protiv ovog proroka? Zato što je njihovo samozadovoljstvo i formalizam njihovog obožavanja njegovom vešću bio napadnut. Jeremija se nije uzdržavao: „Gle, riječ je Jehovina njima ptsmijeh, nije im mila. Jer od maloga do velikoga svi se dadoše na lakomstvo, i prorok i sveštenik (upravo oni koji bi trebali biti čuvari morala i duhovnih vrednosti), svi su varalice“ (Jeremija 6:10, 13).
8. Kako su sveštenici i proroci zaveli narod?
8 Istina, religiozne vođe su vodile narod u prinošenju žrtava i u vršenju pravog obožavanja formalno ali njihovo srce nije bilo u tome. Istovremeno su zavaravali judejski narod da je u sigurnosti, govoreći: „Mir je! Mir je!“, kada mira nije bilo (Jeremija 6:14; 8:11). Da, oni su zaveli narod da veruje, da je u miru sa Bogom. Oni su mislili da nema razloga da se brinu jer su oni od Jehove spašeni narod, koji poseduje sveti grad i hram. Ali da li je Jehova na tu situaciju gledao isto tako?
9. Na šta je Jeremija upozoravao Judejce s obzirom na njihov hram?
9 Jehova je zapovedio Jeremiji da stane na vrata hrama, gde bi ga mogli svi videti, i da onima koji ulaze objavljuje svoju vest. Trebao je da im kaže: „Ne uzdajte se u prevarne reči govoreći: ’Hram je Jehovin! Hram je Jehovin! Hram je Jehovin!’... neće biti ni od kakve koristi.“ Jevreji su hodili po gledanju a ne po veri, jer su se prsili sa svojim hramom. Oni su već zaboravili Jehovine upozoravajuće reči: „Nebesa su presto moj a zemlja je podnožje nogama mojim. Gde je dom koji bi vi za mene mogli sazidati...?“ Jehova, suvereni Gospod neizmernog univerzuma sigurno nije bio zavisan od njegovog hrama, bez obzira koliko on divno izgledao (Jeremija 7:1-8; Isaija 66:1).
10, 11. Koje je duhovno stanje naroda Jeremija osuđivao, i da li je situacija među takozvanim hrišćanima bolja? (2. Timoteju 3:5).
10 Jeremija je nastavio sa svojim oštrim javnim ukorom: „Možete li krasti, ubijati, činiti brakolomstvo, krivo se zaklinjati, paliti tamnjan Valu i ići za drugim bogovima kojih ne znate..., i... reći: ’Sigurno ćemo biti izbavljeni’, uprkos tome što se čine sve te gadosti?“ Kao Božji izabrani narod, Judejci su mislili da će on trpeti svako njihovo ponašanje sve dok oni donose svoje žrtve u hram. Ali ako su ga smatrali kao sentimentalnog oca, koji mazi loše odgojeno i jedino dete, tada ih je očekivalo neprijatno iznenađenje (Jeremija 7:9, 10; 2. Mojsijeva 19:5, 6).
11 Judino obožavanje je gledano sa Jehovinog stanovišta dostiglo takvo nisko stanje da je on sa neodobravanjem postavio pitanje: „Je li ovaj dom, koji se zove mojim imenom, u vašim očima pećina hajdučka?“ Skoro 700 godina kasnije stanje za Judejce nije bilo ništa bolje, jer je Isus, prorok veći od Jeremije upotrebio iste reči da osudi iskorišćavanje i trgovački duh koji se mogao videti u njegovo vreme u ponovo izgrađenom hramu. I današnja situacija među hrišćanima takođe nije bolja (Jeremija 7:11; Matej 16:14; Marko 11:15-17).
Stražar ignorisan, nesreća predskazana
12. Kako su Judejci reagovali na proroke koje im je Jehova slao?
12 Jeremija ni u kom slučaju nije bio prvi prorok kojim se Jehova poslužio da upozori Izrael i Judu od njihovog neispravnog načina ponašanja. U prethodnih okruglo sto godina on je slao proroke Isaiju, Miheja, Osiju i Odida kao stražare da upozori Izrael (Isaija 1:1; Mihej 1:1; Osija 1:1; 2. Dnevnika 28:6-9). Kako je većina naroda reagovala? „I postavih vam stražare govoreći: pazite na glas trubni. A oni rekoše: nećemo da pazimo“ (Jeremija 6:17; 7:13, 25, 26). Judejci su odbijali da slušaju Jeremiju. Umesto toga progonili su ga i pokušali su da ga ućutkaju. Zato je Jehova odlučio da plate cenu za svoju oholost i neverstvo (Jeremija 20:1, 2; 26:8, 11; 37:15; 38:6).
13. Na čemu se zasnivala Božja presuda za narod?
13 Kao reakcija na odbojno držanje naroda prema njegovom glasniku Jehova je u izvesnoj meri uputio poziv zemaljskim narodima: „Čuj, zemljo! evo ja ću pustiti zlo na ovaj narod, plod misli njihovijeh, jer ne paze na moje riječi, i odbaciše zakon moj.“ Zašto bi došla nesreća na Judejce? Radi njihovih neispravnih postupaka, koji su počivali na krivom načinu mišljenja. Oni su odbili Jehovine reči i njegov zakon i išli su za sebičnim, telesnim naginjanjima (Jeremija 6:18, 19; Isaija 55:8, 9; 59:7).
14. Dokle je išlo njihovo krivo obožavanje? (Uporedi 2. Dnevnika 33:1-9).
14 I kakvo je ponašanje u Judi izazvala Jehovina srdnja? Judejci su pekli kolače „carici nebeskoj“. Nalivali su piće kao žrtvu za druge bogove u nameri da draže Jehovu. Zato je Jehova postavio pitanje: „Draže li oni mene zaista... ne čine li to štaviše sebi, na svoju vlastitu sramotu?“ (Jeremija 7:18, 19, Nova jerusalimska Biblija). Ali u svojim bogohulničkim nedelima propadali su još dublje: u kuću koja je nosila ime Jehovino postavljali su odvratne idole. U dolini Hinom, izvan Jerusalima, gradili su oltare „da sažižu sinove svoje i kćeri svoje ognjem“. Koju će cenu morati da plate za svoje preziranje pravog obožavanja? (Jeremija 7:30, 31).
Juda plaća cenu
15. Koju lošu vest je Jeremija imao za Judu?
15 Oko 632. godine pre n. e. Asirija je napala Haldejce i Medijane, i Egipat je bio sveden na neznatnu silu na jugu Jude. Stvarna opasnost je pretila Judi invazijom sa severa. Zato je Jeremija svojim judejskim zemljacima morao da posreduje lošu vest. „Evo narod će doći iz zemlje severne... žestoki će biti i nemilostivi... spremni kao junaci da se biju s tobom, kćeri Sionska.“ Rastuća svetska sila tog vremena je bio Vavilon. Ona je trebala da bude Božji alat za kažnjavanje neverne Jude (Jeremija 6:22, 23; 25:8, 9).
16. Zašto nije imalo smisla da se Jeremija zauzme za narod?
16 Da li je imalo svrhe da se Jeremija založi za svoje zemljake? Da li se možda u pogledu pravog obožavanja mogu napraviti kompromisi? Da li bi Jehova možda priznao polovičnosti i oprostio narodu? Njegovo stanovište je bilo jasno. Najmanje tri puta je zapovedio Jeremiji: „Ti se dakle ne moli za taj narod,... jer te neću uslišiti.“ U paralelnom ispunjenju ova stroga opomena znači nesreću za hrišćanstvo (Jeremija 7:16; 11:14; 14:11).
17, 18. Kako je na kraju izvršena Božja presuda nad Judom?
17 Kako se stvar završila za Judu? Tako kao što je Jehova preko Jeremije predskazao. Za vreme vladanja kralja Joakima, Juda je postala vazal moćnog Vavilona. Tri godine kasnije Joakim se pobunio. Ovaj glup način postupanja je doveo do jednog još većeg ponižavanja od Vavilonaca, koji su išli na Jerusalim i opseli ga. U to vreme je Joakim bio već mrtav i njegov sin Joahin ga je nasledio. Vavilonci su opsadom primorali Judu da se preda i Joahin je sa svom kraljevskom porodicom i zajedno sa višom gospodom judejskog društva odveden u progonstvo u Vavilon (2. Carevima 24:5-17).
18 Šta se dogodilo sa svetim hramom i sa njegovim dragocenim ukrasnim predmetima? Oni Judi sigurno nisu po služili kao donosioci sreće. Navuhodonosor „odnese sve blago doma Jehovina i blago doma carskoga, i polupa sve sudove zlatne, koje bješe načinio Solomon car Izrailjev za crkvu (hram) Jehovinu“ (2. Carevima 24:13). Na kraju se protiv svojih vladara pobunio i Sedekija, kralj koji je postavljen od Vavilona da vlada nad onima koji su još ostali u Jerusalimu. Navuhodonosor je sada pošao da zada poslednji udarac. Jerusalim je ponovo opsednut, i 607. pre n. e. Navuzardan ga je zauzeo i potpuno razorio (Jeremija 34:1, 21, 22; 52:5-11).
19, 20. Kakva je razlika postojala što se tiče Jude i Jeremije prema predskazanoj nesreći, i šta je bio rezultat?
19 Kakve li kobne propasti za izabrani narod! Ali od Jeremije objavljene presude su se potvrdile. Judejci su živeli u svetu snova i verovali da im se ništa ne može dogoditi, dok je „prorok nesreće“, Jeremija stvarno bio realista a ne pesimistički sanjar (Jeremija 38:4; može se zapaziti da se reč „nesreća“ pojavljuje 64 puta u knjizi Jeremije). Jehovina presuda je bila opravdana: „Zato im reci: ovo je narod koji ne sluša glasa Jehove Boga svojega, niti prima nauke; propade vjera i nesta je iz usta njihovijeh. I učiniću, te će iz gradova Judinijeh i s ulica Jerusalimskih nestati glasa radosna i glasa vesela,... jer će zemlja opustjeti“ (Jeremija 7:28, 34).
20 Na ovakav tragičan način morali su ponosni, samozadovoljni Judejci da spoznaju da njihovo preklinjanje Boga i njihov naročiti odnos sa njim nije bila garancija za njihovo spasenje. Dogodilo se tako kao što je u proročanstvu rečeno: „Čekasmo mir, ali nema dobra, i vrijeme da ozdravimo, a gle, strah. Žetva je prošla, ljeto minulo, a mi se ne izbavismo“ (Jeremija 8:15, 20). Za Judu je sada došlo vreme obračuna. Neustrašivi prorok Jeremija, je naprotiv, za sve vreme svoje službe bio zaštićen i mogao potpuno da izvršava svoj zadatak. Svoje dane u progonstvu nije završio u Vavilonu sa beščasnim narodom, nego u Egiptu. On je preko 65 godina neustrašivo i verno objavljivao Božje presude.
21. Koja nas daljnja pitanja interesuju?
21 Sada smo svakako zainteresovani da saznamo od kakvog je značaja život i služba Jeremije za naše vreme. Ko je Jeremijina protivslika u 20. veku? I ko ili šta nekadašnjeg Jude i Jerusalima? Šta odgovara pretnji sa severa? Sledeća dva članka obrađuju ova pitanja.
Sećaš li se još?
◻ Kako je Jeremija reagovao na svoj zadatak, i kako je glasio Jehovin odgovor?
◻ Zašto nas interesuju događaji iz Jeremijinih dana?
◻ Koje je religiozno stanje Jeremija osudio, i u šta su se Judejci uzdali?
◻ Šta se na kraju desilo sa Jerusalimom i Judom?
[Istaknuti tekst na 8. strani]
Za nedeljno čitanje Biblije u Teokratskoj školi propovedanja od 18. aprila do 22. avgusta predviđena je knjiga Jeremije. Naredna tri članka su dobra osnova za bolje razumevanje prorokovog pisanja.
[Slika na 8. strani]
Žene su pekle kolače za „caricu nebesku“