Jona
2 Tada se Jona iz utrobe ribe pomolio Jehovi, svom Bogu,+ 2 i rekao:
„U svojoj nevolji prizvao sam Jehovu i on me je uslišio.+
Iz dubine* groba* za pomoć sam vapio.+
Ti si čuo moj glas.
Sve pobesnele vode i talasi tvoji sručili su se na mene.+
4 A ja sam rekao: ’Oterao si me od svojih očiju!
Hoću li ikada više videti tvoj sveti hram?‘
Morske trave su mi se oko glave obavile.
6 Do temelja gorskih potonuo sam.
Prevornice zemaljske zauvek su se zatvorile nada mnom.
Ali ti si izbavio moj život iz groba*, Jehova, Bože moj.+
7 Kad mi se život gasio, setio sam se Jehove.+
Tada je moja molitva došla k tebi, u tvoj sveti hram.+
8 Oni koji se klanjaju bezvrednim idolima odriču se onoga ko im pokazuje vernu ljubav*.
9 A ja ću ti zahvaljivati i žrtve prinositi.
Što sam se zavetovao, ispuniću.+
Spasenje je od Jehove.“+
10 Posle nekog vremena Jehova je zapovedio ribi da izbljuje Jonu na kopno i ona je to učinila.