32. biblijska knjiga — Jona
Pisac: Jona
Pisanje završeno: otprilike 844. pre n. e.
1. Na koja pitanja odgovara Jonina knjiga i šta ona govori o Jehovinom milosrđu?
JONA je misionar iz 9. veka pre n. e.! Kako je gledao na zadatak na koji ga je Jehova poslao? Koja je nova iskustva doživeo na tom zadatku? Da li su ljudi kojima se obraćao povoljno reagovali? Koliko je uspešno bilo njegovo propovedanje? Dramatični događaji koji su opisani u Joninoj knjizi odgovaraju na ta pitanja. Knjiga je bila napisana nakon što je Jehovin izabrani narod, prekršivši savez s Jehovom, prihvatio pagansku idolopokloničku religiju. Ova proročka knjiga pokazuje da Božje milosrđe nije rezervisano samo za jedan narod, čak ni za Izrael. Povrh toga, ona ističe Jehovino veliko milosrđe i dobrotu, kao suprotnost nemilosrdnosti, nestrpljivosti i nedostatku vere, što se tako često sreće kod nesavršenih ljudi.
2. Šta je poznato o Joni i kada je najverovatnije prorokovao?
2 Hebrejsko ime „Jona“ znači „golub“. On je bio sin proroka Amatija iz galilejskog mesta Gat-Efera, koje se nalazilo na Zavulonovoj teritoriji. U 2. Kraljevima 14:23-25 čitamo da je izraelski kralj Jerovoam proširio granice izraelske zemlje prema Jehovinoj reči koja je došla preko Jone. Po tome zaključujemo da je Jona prorokovao oko 844. pre n. e., godine kada je na presto u Izraelu seo Jerovoam II. Bilo je to mnogo godina pre nego što je Asirija, čija je prestonica bila Niniva, počela da vlada nad Izraelom.
3. Šta dokazuje da je zapis iz Jonine knjige nadahnut od Boga?
3 Nema nikakve sumnje da je ceo zapis iz Jonine knjige nadahnut. ’Usavršitelj naše vere, Isus‘, spomenuo je Jonu kao stvarnu osobu, a izneo je i nadahnuto tumačenje dva proročanska događaja iz Jonine knjige, čime je pokazao da knjiga sadrži istinita proročanstva (Jevr. 12:2; Mat. 12:39-41; 16:4; Luka 11:29-32). Jevreji su oduvek smatrali da je Jonina knjiga deo biblijskog kanona i da je istorijski verodostojna. To što je Jona sasvim iskreno opisao sopstvene propuste i slabosti i što nije pokušao čak ni da ih umanji takođe je pokazatelj istinitosti tog zapisa.
4. Koja vrsta ribe je mogla da proguta Jonu? Koji podatak je za nas dovoljan?
4 A šta reći o ’velikoj ribi‘ koja je progutala Jonu? Postoje brojna nagađanja o kojoj vrsti ribe se radilo. Ulješura je vrsta kita koja s lakoćom može progutati odraslog čoveka. To može i veliki beli morski pas. Međutim, Biblija jednostavno kaže: „Jehova je poslao veliku ribu da proguta Jonu“ (Jona 1:17). Ne piše o kojoj vrsti ribe se radilo. Nije moguće tačno utvrditi je li to bila ulješura, veliki beli morski pas ili neka druga nama nepoznata morska životinja.a Za nas je dovoljan biblijski podatak da se radilo o ’velikoj ribi‘.
SADRŽAJ KNJIGE PROROKA JONE
5. Kako je Jona reagovao na zadatak koji je dobio i kakve su bile posledice?
5 Jona beži nakon što je poslat u Ninivu (1:1-16). „Jehovina reč došla je Joni, Amatijevom sinu: ’Ustani, idi u Ninivu, veliki grad, i objavi mu osudu, jer se njihova zloća popela do mene!‘“ (1:1, 2). Da li se Joni svideo taj zadatak? Nije nimalo. Pobegao je u suprotnom smeru, ukrcavši se na brod za Tarsis, koji se najverovatnije nalazio na području današnje Španije. Međutim, Jonin brod je naišao na veliku oluju. Uplašeni mornari su ’počeli da prizivaju u pomoć svaki svog boga‘, a Jona je sve to vreme spavao u potpalublju (1:5). Kada su ga probudili, bacili su žreb da ustanove ko je od njih kriv za nevolju u kojoj su se našli. Žreb je pao na Jonu. Tada im je on rekao da je Jevrejin, da obožava Jehovu i da beži od zadatka koji mu je on dao. Rekao im je da ga bace u more. Nakon daljnjih pokušaja da spasu brod, na kraju su ipak bacili Jonu u more. Tada je more prestalo da besni.
6. Opiši Jonino iskustvo s ’velikom ribom‘.
6 ’Velika riba‘ guta Jonu (1:17–2:10). „Jehova je poslao veliku ribu da proguta Jonu, i Jona je bio u utrobi ribe tri dana i tri noći“ (1:17). Jona se usrdno molio Jehovi iz utrobe ribe. „Iz utrobe groba“ molio je za pomoć i obećao je da će ispuniti ono što se zavetovao jer „spasenje je od Jehove“ (2:2, 9). Na Jehovinu zapovest, riba je izbljuvala Jonu na kopno.
7. Kakav je odjek Jonino propovedanje imalo u Ninivi?
7 Propovedanje u Ninivi (3:1–4:11). Jehova je ponovio Joni svoju zapovest. Ali Jona više nije bežao od svog zadatka, već se uputio u Ninivu. Došavši tamo, prolazio je gradom, objavljujući: „Još samo četrdeset dana i Niniva će biti uništena!“ (3:4). Njegovo propovedanje je naišlo na pozitivan odjek. U celoj Ninivi, ljudi su se pokajali i poverovali su Bogu. Kralj je naredio da i ljudi i životinje moraju postiti i obući se u kostret. Zbog toga im se Jehova smilovao i poštedeo je grad.
8. Kako je Jona reagovao kada je Jehova milostivo poštedeo grad i kako mu je Jehova ukazao da nije dosledan?
8 Jona nije mogao to da podnese. Rekao je Jehovi kako je znao da će se on smilovati i da je zato hteo da pobegne u Tarsis. Poželeo je da umre. Ljut i ogorčen, podigao je sebi senicu istočno od grada da vidi šta će se dogoditi. Tada je Jehova učinio da nad Jonom izraste tikva kako bi pravila senku njegovom mrzovoljnom proroku. Ali Jonina radost zbog tikve bila je kratkog veka. Sledećeg jutra Jehova je poslao crva da podgrize tikvu, tako da je Jona, umesto da bude u prijatnoj hladovini, sada bio izložen vrućem istočnom vetru i dnevnoj pripeci. Ponovo je poželeo da umre. Opravdavao je sebe jer je smatrao da je s pravom ljut. Međutim, Jehova mu je ukazao da nije dosledan: žao mu je tikve, a ljut je što se Jehova sažalio na veliki grad Ninivu.
ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA
9. Koji Jonini stavovi i postupci treba da služe kao upozorenje za nas?
9 Jonini postupci i njihov ishod služe kao upozorenje za nas. Pobegao je od zadatka koji mu je Bog dao. Umesto toga, trebalo je da prihvati zadatak i da se pouzda u to da će mu Bog pomoći (Jona 1:3; Luka 9:62; Posl. 14:26; Isa. 6:8). Kada je krenuo u pogrešnom smeru, pokazao je negativan stav jer isprva nije želeo da kaže mornarima da obožava ’Jehovu, Boga nebeskog‘. Izgubio je odvažnost (Jona 1:7-9; Ef. 6:19, 20). To što je Jehova milostivo poštedeo Ninivljane Jona je smatrao ličnom uvredom, jer je bio sebičan. Nastojao je da sačuva svoj obraz pred Jehovom tako što je rekao da je sve vreme znao da će se to tako završiti i prigovorio mu je za to što ga je uopšte slao da prorokuje. Jehova ga je prekorio zbog njegovog nepoštovanja i prigovaranja. Njegovo iskustvo nas uči da ne smemo zamerati Jehovi što pokazuje milosrđe niti kritikovati njegove postupke (Jona 4:1-4, 7-9; Fil. 2:13, 14; 1. Kor. 10:10).
10. Šta nam Jonina knjiga govori o Jehovinoj dobroti i milosrđu?
10 Prikaz Jehovinih predivnih osobina — dobrote i milosti — zasenjuje sve drugo opisano u Joninoj knjizi. Jehova je iskazao veliku dobrotu Ninivi time što je poslao svog proroka da upozori ljude na predstojeće uništenje. A kada se grad pokajao, smilovao mu se, i upravo zbog tog Jehovinog milosrđa grad se održao još 200 godina, dok ga otprilike 632. pre n. e. nisu uništili Međani i Vavilonci. Smilovao se i Joni time što ga je izbavio iz olujnog mora i što je učinio da nad njim izraste tikva „da mu olakša muku“. A time što mu je najpre dao tikvu, a zatim je oduzeo, Jehova je poučio Jonu tome da će milosrđe i dobrotu uvek iskazivati po svojoj volji (Jona 1:2; 3:2-4, 10; 2:10; 4:6, 10, 11).
11. Šta je bio ’znak Jone‘?
11 U Mateju 12:38-41 Isus je verskim vođama rekao da će jedini znak koji će im se dati biti ’znak Jone‘. Nakon tri dana i tri noći provedene ’u utrobi groba‘, Jona je pošao da propoveda Ninivi, pa je time postao „znak“ Ninivljanima (Jona 1:17; 2:2; 3:1-4). Slično tome, Isus je proveo nepuna tri dana u grobu, a zatim je bio uskrsnut. Kada su učenici propovedali o njegovom uskrsenju, Isus je postao znak tom naraštaju. Sudeći po jevrejskom načinu računanja vremena i načinu ispunjenja tog proročanstva na Isusu, očigledno je da se izraz „tri dana i tri noći“ može odnositi na razdoblje od nepuna tri dana.b
12. (a) Šta je još Isus rekao o Ninivljanima i Judejcima svog vremena? (b) Na koga se odnosi izraz „neko veći od Jone“ i u kakvoj je to vezi s Jehovinim Kraljevstvom i spasenjem ljudi?
12 U istoj toj raspravi, Isus je istakao suprotnost između pokajničkog duha Ninivljana i tvrdokornog srca i otvorenog protivljenja Judejaca, na koje je nailazio u svojoj službi. On je rekao: „Stanovnici Ninive ustaće na sudu s ovim naraštajem i osudiće ga, jer su se pokajali kad im je Jona propovedao, a ovde je neko veći od Jone.“ (Videti i Mateja 16:4 i Luku 11:30, 32.) Na koga je Isus mislio kada je rekao: „Neko veći od Jone“? Govorio je o sebi kao najvećem od svih proroka. Njega je Jehova poslao da propoveda: „Pokajte se, jer se približilo nebesko kraljevstvo“ (Mat. 4:17). Pa ipak, većina Judejaca tog naraštaja odbacila je ’znak Jone‘. A kako je danas? Premda se većina ne obazire na Jehovinu poruku i njegova upozorenja, hiljade ljudi širom sveta imaju divnu priliku da čuju dobru vest o Božjem Kraljevstvu, vest koju je najpre propovedao Isus, „Sin čovečji“. Ninivljanima koji su se pokajali Jonino propovedanje je bilo pravi blagoslov. Slično tome, i današnji ljudi imaju priliku da dobiju Jehovine bogate blagoslove i na kraju večni život, koji će im Jehova milosrdno dati. Zaista, „spasenje je od Jehove“ (Jona 2:9).
[Fusnote]
a Insight on the Scriptures, 2. tom, strane 99-100.
b Insight on the Scriptures, 1. tom, strana 593.