Isaija
59 Ne, Jehovina ruka nije kratka pa da ne može spasti,+
niti je njegovo uho neosetljivo pa da ne može čuti.+
2 Nego su vas vaši prestupi udaljili od vašeg Boga.+
Zbog vaših greha on je okrenuo lice od vas,
ne želi da vas sluša.+
Vaše usne govore laž,+ vaš jezik mrmlja nepravdu.
Uzdaju se u ispraznost+ i govore ono što je bezvredno.
Začinju nevolju i rađaju zlo.+
Ako neko pojede njihovo jaje, umreće,
a ako ga razbije, iz njega će se izleći otrovnica.
Njihova dela su zla,
ruke su im pune nasilja.+
Njihove misli su zle,
na njihovim putevima su propast i beda.+
Iskvarili su svoje puteve.
Niko ko njima ide neće znati za mir.+
9 Zato je pravda daleko od nas
i pravednost do nas ne dopire.
Nadamo se svetlu, a ono tama,
i svetlosti, a idemo po mraku.+
Spotičemo se u podne kao u sumrak,
među jakima smo kao mrtvi.
11 Svi mumlamo kao medvedi
i tužno gučemo kao golubice.
Nadamo se pravdi, a nje nema,
i spasenju, a ono je daleko od nas.
Znamo da smo bili buntovni,
dobro znamo svoju krivicu.+
13 Grešili smo i odrekli se Jehove,
okrenuli smo leđa svom Bogu.
16 Video je da nema čoveka koji bi pružio pomoć,
začudio se što nema nikoga ko bi se zauzeo za njih.
Zato je svojom moćnom rukom doneo spasenje*
i njegova pravednost ga je podržala.
Obukao se u osvetu+
i ogrnuo se revnošću kao ogrtačem.
18 On će svakom vratiti po njegovim delima:+
iskaliće gnev na protivnicima, osvetiće se neprijateljima.+
Vratiće ostrvima ono što su zaslužila.
19 Ljudi na zapadu će se bojati Jehovinog imena,
a oni na istoku njegove slave,
jer će on doći kao nabujala reka
koju pokreće Jehovin duh.
21 „Ovo je moj savez s njima“,+ kaže Jehova. „Moj duh koji je na tebi i moje reči koje sam ti dao da ih objaviš* neće ti se oduzeti – ni tebi, ni tvojoj deci, ni tvojoj unučadi“, kaže Jehova, „od sada pa doveka.“