’Izrael Božji‘ i ’veliko mnoštvo‘
„Zatim pogledah, i gle, mnoštvo veliko, koje ne mogaše niko izbrojiti“ (OTKRIVENJE 7:9).
1-3. (a) Koje slavne nebeske izglede imaju pomazani hrišćani? (b) Kako je Sotona pokušao da uništi skupštinu iz prvog veka? (v) Šta se dogodilo 1919. što je pokazalo da Sotonini napori da pokvari pomazanu hrišćansku skupštinu nisu uspeli?
OSNIVANJE ’Izraela Božjeg‘ 33. n. e. bio je veliki korak u izvršavanju Jehovinih namera (Galatima 6:16). Pomazani članovi ’Izraela Božjeg‘ imaju nadu da budu besmrtna duhovna stvorenja i da vladaju s Hristom u Božjem nebeskom Kraljevstvu (1. Korinćanima 15:50, 53, 54). U toj poziciji oni imaju glavni udeo u posvećivanju Jehovinog imena i gnječenju glave velikom Protivniku, Sotoni Đavolu (Postanje 3:15; Rimljanima 16:20). Ne čudi što je Sotona činio sve što je u njegovoj moći da bi uništio ovu novu skupštinu, i proganjajući je i pokušavajući da je pokvari (2. Timoteju 2:18; Juda 4; Otkrivenje 2:10).
2 Dok su apostoli bili živi, Sotona nije mogao da uspe. Međutim, posle njihove smrti, otpad se nezadrživo širio. Konačno, s ljudske tačke gledišta, čista hrišćanska skupština koju je Isus osnovao izgleda da je bila pokvarena kada je Sotona proizveo otpalu religioznu parodiju, danas poznatu kao hrišćanski svet (2. Solunjanima 2:3-8). Uprkos tome, pravo hrišćanstvo je istrajalo (Matej 28:20).
3 Isus je, u svojoj ilustraciji o pšenici i kukolju, prorekao da će jedno vreme pravi hrišćani rasti zajedno s ’kukoljem‘ (DK), ili lažnim hrišćanima; i ovo se dogodilo. Ali on je takođe rekao da će tokom poslednjih dana, ’sinovi kraljevstva‘ ponovo biti vidno odvojeni od ’kukolja‘ (DK) (Matej 13:36-43). Ovo se takođe pokazalo istinitim. Godine 1919. iskreni pomazani hrišćani izašli su iz vavilonskog ropstva. Bili su božanski priznati kao „verni i razboriti rob“ (NW), i hrabro su se latili propovedanja dobre vesti o Kraljevstvu (Matej 24:14, 45-47; Otkrivenje 18:4). Skoro svi su bili pagani; ali pošto su imali Avramovu veru, u stvari su bili „potomstvo Avramovo“. Bili su članovi ’Izraela Božjeg‘ (Galatima 3:7, 26-29).
’Veliko mnoštvo‘
4. Koja grupa hrišćana je postala uočljiva, posebno u 1930–im?
4 U početku, oni koji su se odazvali na propovedanje ovih pomazanih hrišćana takođe su postali duhovni Izraelci, preostali od 144 000, s nebeskom nadom (Otkrivenje 12:17). Međutim, naročito u 1930–im, postala je uočljiva jedna druga grupa. Ovi su bili poistovećeni s ’drugim ovcama‘ iz ilustracije o ovčijim torovima (Jovan 10:16). Oni su bili Hristovi učenici s nadom u večni život na rajskoj zemlji. Oni su bili, da tako kažemo, duhovno potomstvo pomazanih hrišćana (Isaija 59:21; 66:22; uporedi s 1. Korinćanima 4:15, 16). Prepoznali su pomazanu hrišćansku skupštinu kao vernog i razboritog roba i, kao i njihova pomazana braća, oni su imali duboku ljubav prema Jehovi, veru u Isusovu žrtvu, revnost za hvaljenje Boga, i spremnost da trpe radi pravednosti.
5. Kako se status drugih ovaca progresivno bolje razumevao?
5 Isprva se status ovih drugih ovaca nije dobro razumeo, ali s prolaskom vremena, stvari su postajale jasnije. Godine 1932. pomazani hrišćani su bili ohrabreni da podstiču druge ovce da učestvuju u propovedničkom delu — nešto što su mnoge druge ovce već radile. Godine 1934. druge ovce su bile ohrabrene da se podvrgnu krštenju u vodi. Godine 1935. bili su identifikovani s ’velikim mnoštvom‘ iz 7. poglavlja Otkrivenja. Godine 1938. bili su pozvani da prisustvuju Memorijalu smrti Isusa Hrista kao posmatrači. Godine 1950. razabralo se da će zreli muškarci među njima biti „knezovi“ koji služe kao „zaklon od vetra, kao utočište od poplave“ (Psalam 45:17; Isaija 32:1, 2). Godine 1953. na Božju zemaljsku organizaciju — čiji su veći deo do tada sačinjavale druge ovce — gledalo se kao na jezgro zemaljskog društva koje će postojati u novom svetu. Godine 1985. razumelo se da su na osnovu Isusove otkupne žrtve druge ovce proglašene pravednima kao prijatelji Božji i s izgledom na preživljavanje Armagedona.
6. Koji su uzajamni statusi pomazanih i drugih ovaca danas, što vodi do kojih pitanja?
6 Do sada, u ovom poslednjem delu ’poslednjih dana‘, velika većina od 144 000 umrla je i primila svoju nebesku nagradu (2. Timoteju 3:1; Otkrivenje 6:9-11; 14:13). Hrišćani sa zemaljskom nadom sada obavljaju većinu propovedanja dobre vesti, i smatraju za prednost što podupiru Isusovu pomazanu braću u ovome (Matej 25:40). Međutim, ti pomazanici su verni i razboriti rob posredstvom kojeg se duhovna hrana obezbeđuje tokom svih ovih poslednjih dana. Kakva će biti situacija drugih ovaca kada svi pomazanici budu primili svoju nebesku nagradu? Koje će pripreme tada biti načinjene za druge ovce? Jedan kratak pogled na drevni Izrael pomoći će nam da odgovorimo na ova pitanja.
Simbolično „kraljevstvo sveštenika“
7, 8. Do koje mere je drevni Izrael bio kraljevstvo sveštenika i sveta nacija pod Savezom zakona?
7 Kada je Jehova izabrao Izrael kao svoju posebnu naciju, on je s njima sklopio savez, govoreći: „Ako vi slušate glas moj, i čuvate savez moj, bićete moji ispred svih naroda, jer je sva zemlja moja. Vi ćete za mene biti kraljevstvo sveštenika i svet narod“ (Izlazak 19:5, 6). Izrael je bio Jehovin poseban narod na osnovu Saveza zakona. Ipak, kako će se ispuniti obećanje koje uključuje kraljevstvo sveštenika i svetu naciju?
8 Izrael je, kada je bio veran, priznavao Jehovinu suverenost i prihvatao ga kao svog Kralja (Isaija 33:22). Prema tome, oni su bili kraljevstvo. Ali, kao što je kasnije bilo otkriveno, obećanje o ’kraljevstvu‘ značiće čak i više od toga. Dalje, kada su slušali Jehovin Zakon, bili su čisti, odvojeni od nacija oko njih. Bili su sveta nacija (Ponovljeni zakoni 7:5, 6). Da li su bili kraljevstvo sveštenika? Pa, u Izraelu je pleme Levi bilo odvojeno za službu u hramu, i unutar tog plemena je postojalo levitsko sveštenstvo. Kada je Mojsijev zakon bio uspostavljen, muškarci Leviti bili su uzeti u zamenu za prvorođene iz svake nelevitske porodicea (Izlazak 22:29; Brojevi 3:11-16, 40-51). Tako je, figurativno govoreći, svaka porodica u Izraelu bila zastupljena u službi u hramu. Ovo je bilo najbliže tome da nacija bude sveštenstvo. Pored svega toga, oni su predstavljali Jehovu pred nacijama. Bilo koji stranac koji je želeo da obožava istinitog Boga morao je to da radi u povezivanju s Izraelom (2. Letopisa 6:32, 33; Isaija 60:10).
9. Šta je Jehovu navelo da odbaci severno kraljevstvo Izraela ’od služenja njemu kao sveštenika‘ (NW)?
9 Nakon smrti Solomona, Božji narod se podelio na severnu naciju Izrael pod kraljem Jerovoamom i na južnu naciju Judu pod kraljem Rovoamom. Pošto je hram, centar čistog obožavanja, bio je na teritoriji Jude, Jerovoam je uveo jedan nezakonit oblik obožavanja tako što je podigao likove teladi na svojoj nacionalnoj teritoriji. Nadalje, „načini kuću visina, i postavi sveštenike, koje uze iz naroda a koji ne behu od sinova Levijevih“ (1. Kraljevima 12:31). Severna nacija je dublje utonula u krivo obožavanje kada je kralj Ahav dozvolio svojoj ženi strankinji, Jezavelji, da uspostavi obožavanje Vala u zemlji. Konačno, Jehova je izrekao sud nad tim buntovnim kraljevstvom. Preko Osije, on je rekao: „Izgibe moj narod, jer nema poznanja. Što ti odbaci poznanje, odbaciću ja tebe, i skinuće se sa tebe svešteništvo moje [„i odbaciću te od služenja meni kao sveštenika“, NW]“ (Osija 4:6). Ubrzo nakon toga, Asirci su zbrisali severno kraljevstvo Izrael.
10. Kako je južno kraljevstvo Jude, kada je bilo verno, predstavljalo Jehovu pred nacijama?
10 Šta je s južnom nacijom, Judom? U danima Jezekije, Jehova im je rekao preko Isaije: „Vi ste moji svedoci... i sluga moj, koga izabrah... Narod koji sebi sazdah proglasiće hvalu moju“ (Isaija 43:10, 21; 44:21). Kada je bilo verno, južno kraljevstvo je služilo da objavi nacijama Jehovinu slavu i da privuče čestite osobe da ga obožavaju u njegovom hramu i da im zakonsko levitsko sveštenstvo vrši svešteničku službu.
Stranci u Izraelu
11, 12. Imenuj neke strance koji su služili Jehovi u povezanosti s Izraelom.
11 Što se tiče stranaca koji su se odazvali na ovo nacionalno svedočanstvo, za njih su bile načinjene pripreme u Zakonu datom preko Mojsija — čija je žena, Sefora, bila Madijamka. „Veliko mnoštvo drugih ljudi“ neizraelaca napustilo je Egipat s Izraelom i bilo prisutno kada je Zakon bio dat (Izlazak 2:16-22; 12:38; Brojevi 11:4). Rava i njena porodica bili su izbavljeni iz Jerihona i kasnije primljeni u jevrejsku skupštinu (Isus Navin 6:23-25). Ubrzo nakon toga, Gavaonjani su sklopili mir s Izraelom i bili su im dodeljeni zadaci u povezanosti sa šatorom od sastanka (Isus Navin 9:3-27; vidi takođe 1. Kraljevima 8:41-43; Jestira 8:17).
12 Konačno, stranci su služili na visokim položajima. Urija Hetejin, Vitsavejin muž, bio je ubrojan među Davidove ’moćne ljude‘ (NW), kao što je bio i Selek Amonac (1. Letopisa 11:26, 39, 41; 2. Samuilova 11:3, 4). Avdemeleh, Etiopljanin, služio je na dvoru i imao pristup kralju (Jeremija 38:7-9). Nakon što se Izrael vratio iz izgnanstva u Vavilon, neizraelskim Netinejima je bila data povećana odgovornost u pomaganju sveštenicima (Jezdra 7:24). Pošto se na nekolicinu ovih vernih stranaca, ili stranih stanovnika, gleda kao da su predslika velikog mnoštva danas, njihova situacija je od interesa za nas.
13, 14. (a) Šta su bile prednosti i odgovornosti prozelita u Izraelu? (b) Kako je trebalo da Izraelci gledaju na verne prozelite?
13 Takve osobe su bili prozeliti, predani obožavaoci Jehove pod Mojsijevim zakonom koji su bili odvojeni od nacija zajedno s Izraelcima (Levitska 24:22). Prinosili su žrtve, držali se čistim od krivog obožavanja i uzdržavali se od krvi, baš kao što su činili i Izraelci (Levitska 17:10-14; 20:2). Pomogli su u izgradnji Solomonovog hrama i pridružili se u obnavljanju pravog obožavanja pod kraljem Asom i kraljem Jezekijom (1. Letopisa 22:2; 2. Letopisa 15:8-14; 30:25). Kada je na Pedesetnicu 33. n. e. Petar upotrebio prvi ključ Kraljevstva, njegove reči su čuli „Judeji i [nejevrejski] prozeliti“. Moguće je da su neki od tri hiljade krštenih tog dana bili prozeliti (Dela apostolska 2:11, 41). Kratko nakon toga, Filip je krstio jednog etiopskog prozelita — pre nego što je Petar upotrebio poslednji ključ Kraljevstva s Kornelijem i njegovom porodicom (Matej 16:19; Dela apostolska 8:26-40; 10:30-48). Jasno je, na prozelite se nije gledalo kao na pagane.
14 Pa ipak, status prozelita u zemlji nije bio kao status prirodno rođenih Izraelaca. Prozeliti nisu služili kao sveštenici, i njihovi prvorođenci nisu bili zastupljeni u levitskom sveštenstvu.b I prozeliti nisu imali nasleđe zemlje u Izraelu. Ipak, Izraelcima je bilo zapoveđeno da budu obzirni prema vernim prozelitima i da ih gledaju kao braću (Levitska 19:33, 34).
Duhovna nacija
15. Šta je usledilo kada je prirodni Izrael odbio da prihvati Mesiju?
15 Zakon je bio oblikovan da sačuva Izrael čistim, odvojenim od nacija oko njega. Ali služio je u još jednu svrhu. Apostol Pavle je pisao: „Tako nam zakon bi kao neki vaspitač da nas vodi Hristu, da bismo se verom opravdali“ (Galatima 3:24). Nažalost, većina Izraelaca je propustila da ih Zakon vodi do Hrista (Matej 23:15; Jovan 1:11). Stoga je Jehova Bog odbacio tu naciju i prouzrokovao da bude rođen ’Izrael Božji‘. Osim toga, proširio je poziv nejevrejima da postanu priznati građani u tom novom Izraelu (Galatima 3:28; 6:16). Jehovino obećanje iz Izlaska 19:5, 6 u vezi s kraljevskim sveštenstvom ima na ovoj novoj naciji svoje divno, konačno ispunjenje. Kako?
16, 17. U kom smislu su pomazani hrišćani na zemlji ’kraljevski‘? „sveštenstvo“?
16 Petar je citirao Izlazak 19:6 kada je pisao pomazanim hrišćanima svojih dana: „Ali vi ste izabran rod, kraljevsko sveštenstvo, sveti narod, narod stečen [„za posebnu svojinu“, NW]“ (1. Petrova 2:9). Šta ovo znači? Jesu li pomazani hrišćani na zemlji kraljevi? Ne, njihovo kraljevstvo još uvek je buduće (1. Korinćanima 4:8). Pa ipak, oni su ’kraljevski‘ u smislu da su obeleženi za buduće kraljevske prednosti. Čak i sada oni su nacija pod kraljem, Isusom, kojeg je postavio Veliki Suveren, Jehova Bog. Pavle je pisao: „[Jehova] nas izbavi od vlasti tame i premesti nas u kraljevstvo Sina ljubavi svoje“ (Kološanima 1:13).
17 Jesu li pomazani hrišćani na zemlji sveštenstvo? U izvesnom smislu, da. Kao skupština, oni vrše jednu neosporno svešteničku funkciju. Petar je objasnio ovo kada je rekao: „Vi sami... uzidajte se, da bi se podigao dom duhovni i sveto sveštenstvo [„za svrhu svetog sveštenstva“, NW]“ (1. Petrova 2:5; 1. Korinćanima 3:16). Danas, ostatak pomazanih hrišćana kao jedno telo jeste „verni i razboriti rob“ (NW), kanal za deljenje duhovne hrane (Matej 24:45-47). Kao što je bio slučaj u drevnom Izraelu, bilo ko ko želi da obožava Jehovu, mora to da radi u povezanosti s ovim pomazanim hrišćanima.
18. Kao sveštenstvo, pomazana hrišćanska skupština na zemlji ima koju prvenstvenu odgovornost?
18 Osim toga, pomazani hrišćani su preuzeli od Izraela prednost svedočenja za Jehovinu veličinu među nacijama. Kontekst pokazuje da je Petar, kada je pomazane hrišćane nazvao kraljevskim sveštenstvom, imao na umu propovedničko delo. Zaista, on je u jednom citatu kombinovao Jehovino obećanje u Izlasku 19:6 s Njegovim rečima Izraelu u Isaiji 43:21 kada je rekao: „Vi ste... kraljevsko sveštenstvo... da objavi krepost onoga koji vas pozva iz tame k čudesnoj svetlosti svojoj“ (1. Petrova 2:9). U skladu s ovim, Pavle je o objavljivanju Jehovinih veličanstava govorio kao o hramskoj žrtvi. Pisao je: „Preko njega [Isusa] dakle prinosimo svagda Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje priznaju [„javno objavljuju“, NW] ime njegovo“ (Jevrejima 13:15).
Nebesko ispunjenje
19. Koje je konačno, veliko ispunjenje obećanja da će Izrael biti kraljevstvo sveštenika?
19 Međutim, Izlazak 19:5, 6 konačno ima jedno daleko slavnije ispunjenje. U knjizi Otkrivenja, apostol Jovan čuje nebeska stvorenja kako primenjuju ovaj tekst dok hvale uskrsnulog Isusa: „Zaklan [si] bio i iskupio si Bogu krvlju svojom ljude od svakoga kolena i jezika i naroda i plemena, i učinio si od njih kraljevstvo, sveštenike Bogu našemu, i oni će kraljevati na zemlji“ (Otkrivenje 5:9, 10). U svom konačnom smislu, tada, kraljevsko sveštenstvo je Božje nebesko Kraljevstvo, vladajući autoritet za koji nas je Isus učio da se molimo (Luka 11:2). Svih 144 000 pomazanih hrišćana koji istraju verni do kraja imaće udeo u tom uređenju Kraljevstva (Otkrivenje 20:4, 6). Kakvo divno ispunjenje obećanja koje je tako davno dato preko Mojsija!
20. Na koja pitanja još mora da se odgovori?
20 Kakve veze sve ovo ima sa situacijom velikog mnoštva i njihovom budućnošću kada svi pomazanici budu primili svoje divno nasleđe? Ovo će biti razjašnjeno u završnom članku ove serije.
[Fusnote]
a Kada je izraelsko sveštenstvo bilo uspostavljeno, bili su brojani prvorođeni sinovi nelevitskih izraelskih plemena i muškarci Levijevog plemena. Bilo je 273 prvorođenca više nego Levita. Stoga je Jehova naredio da se za svakog od 273 treba platiti po pet sikala kao otkup za višak.
b Veliko mešovito mnoštvo neizraelaca bilo je prisutno kada je 1513. pre. n. e. bio uspostavljen Zakon, ali njihovi prvorođenci nisu bili uzeti u obzir kada su se Leviti uzeli kao zamena za prvorođence u Izraelu. (Vidi 8. odlomak.) Dakle, Leviti nisu bili uzeti u zamenu za prvorođence tih neizraelaca.
Možeš li objasniti?
◻ Kako se status drugih ovaca progresivno bolje razumevao?
◻ Zašto je Jehova odbacio severno kraljevstvo Izraela od služenja njemu kao sveštenika?
◻ Kada je bila verna, kakav je bio status Jude pred nacijama?
◻ Kakav je bio status vernih prozelita u Izraelu?
◻ Kako pomazana skupština služi kao kraljevstvo sveštenika?
[Slika na 16. strani]
Kao kraljevsko sveštenstvo, pomazani hrišćani objavljuju Jehovinu slavu na zemlji
[Slika na 18. strani]
Konačno ispunjenje Izlaska 19:6 jeste Kraljevstvo